MEDIJSKO SILOVANJE! Nova kolumna Ivana Radovanovića koju morate da pročitate!

Po jednoj definiciji 'silovanje' je "vid seksualne aktivnosti putem kojeg silovatelj zadovoljava svoje bolesne prohteve". Raznih vrsta silovanja ima, od sadističkog, preko silovanja u besu, do etničkog, a ovo čemu svi danas prisustvujemo može se, mirno, nazvati etičkim silovanjem, intelektualnim silovanjem, medijskim silovanjem, ili, ukratko, "..banjem u mozak". Tačnija definicija onoga što radi jedna medijska grupa ne bi li dobila nacionalnu frekvenciju, ne postoji

Ugase svetlo, skinu gaće, i krenu. Direktno u mozak. Koji, pod tim pritiskom, treba da pristane da mu, svako veče, umesto Milice Nedić, Jelena Obućina saopštava ne samo da je Jelena Obućina, nego i šta on tog dana ima da misli. Zašto je to mišljenje, njeno, o svetu, društvu, sportu, ekonomiji, zdravstvu, politici, kukičanju, jodlovanju, medijima, zanatima, vanzemaljcima, vodozemcima, Zemuncima, pa i o silovanju, toliko važno, sveto, obavezujuće, jedino ispravno, da treba da ga čuje i usvoji svaki stanovnik ove zemlje, nigde nije objašnjeno. To valjda spada u ono što se čita brzo, i ispisuje sitnim slovima: "U slučaju kontraindikacija obratite se doktoru ili psihijatru", pa šta vam Bog da, nisam ja kriva što ste poludeli.

Razlozi ovih deluzija seksualnih medijskih prestupnika (mogao bi Vučko sa njima intervju da objavi) odavno su poznati. Vesna Knežević je o tome pisala u tekstu "Čemu služe mediji, a čemu novinari" na sajtu Radio Televizije Srbije, u kojem je sažela ono što su u knjizi "Četvrta moć - kako se većinsko mišljenje stvara tamo gde ga nema", o odmetnutim, poludelim medijima, rekla dva nemačka intelektualca - David Preht i Harald Velcer.

Ukratko, njihov zaključak je da su mediji: a) proglasili sebe moralizujućom, a ne informativnom instancom b) postali neizabrani politički akteri, c) transformirali se u diktatore nad političarima koji su ubeđeni da, slušajući njih, slušaju voks populi, d) pretvorili redakcije u ratne štabove protiv neprijatelja i e) (i to je moj dodatak) bave se silovanjem neistomišljenika.

I sve ovo, baš kao iz knjige, vidi se u svemu što rade mediji u vlasništvu "Junajted grupe". Oni su sekularni prvosveštenici vrlo imaginarnih vrednosti i morala koje su proglasili za dogmu. Oni ne učestvuju na izborima, ali su ubeđeni da treba da odrede ko ovom zemljom ima da upravlja i kako. Oni su spremni da svakog političara koji ih ne sluša bukvalno raščereče. Oni su svoje redakcije pretvorili u ratne štabove, iz kojih pokreću operacije u kojima nema zarobljenika. Oni nas, vrlo otvoreno, siluju, zadovoljavajući, time, svoje bolesne potrebe.

I nastaviće, ova zemlja je raj za u vrstu seksualnih prestupnika, i to će da rade sve kukajući da su oni sami žrtve, i da im neko ne da da govore, misle, psuju, seru po svima i svakome, zapišavaju, i, naravno, na miru siluju, a toliko im se to radi. I sve je to OK, drago mi je što svako ima pravo da kaže šta misli, samo nemojte da mi vređate inteligenciju, zacrnjujete mi svest, i terate me da prihvatim dogmu po kojoj Dnevnik treba da vodi kolmovana nesrećnica sa Nove S.

Iza svake dogme stoji neka svinjarija, istorija nas je tome davno naučila. Iza ove, vrlo jasna: kada bi Nova S dobila nacionalnu frekvenciju, njen vlasnik bi napunio džepove. To ne mogu da prihvatim, izvinite, previše mi je prozirno, nemam nameru da kupim baš svaku ciglu, a i nekako sam ubeđen da su slobodni mediji divan sluga, ali vrlo loš gospodar, dosta nastran. I zato na vaš pokušaj silovanja, a nadam se da nisam jedini, imam prost odgovor: Nabijem vas baš na ono mesto na koje i treba da budete nabijeni. Pa se j..ite sami. U mozak, ako ga uopšte imate.