DOSTA ZLOČINA! Najnovija kolumna Dragana J. Vučićevića - MRŽNJA

Lična mržnja. Bolesna. Patološka. Tačno na to, na te četiri reči, svela se sva takozvana opoziciona politika i sav još takozvaniji građanski aktivizam danas u Srbiji

 

Zaslepljeni silnom mržnjom, hejteri ne vide više ništa, oni nemaju više nikakvu politiku, racionalan plan, oni nemaju zapravo nikakvu ideju osim ideje da jednog čoveka ubiju, jer taj im je čovek prepreka, nepremostiva, jer dok je tog čoveka na vlasti oni nikako neće moći da ponovo, po dosističkom modelu, privatizuju državu i pretvore je u servis za lično tajkunsko-burazersko bogaćenje.

Aleksandar Vučić, jelte, danas nije samo predsednik, on je poslednja i najjača linija odbrane nezavisne i suverene države Srbije, koja sve što radi zapravo radi u najboljem mogućem interesu svoga naroda. I to nije parola, to je sušta i neporeciva istina. Da se mi ne lažemo i da sve stvari nazovemo pravim imenom, da nije ovog i ovakvog Vučića, od naše države danas ne bi ostalo ni kamena na kamenu, Srbija bi bila samo još jedan zapadnobalkanski paradržavni provizorijum, samo lutka o koncu kakvih je pun region.

Šta god govorili silni mrzitelji, koliko god svi oni svakodnevno sve glasnije i sve bolesnije lagali, nikako ne mogu da poreknu i demantuju sasvim očigledne i konkretne rezultate aktuelne državne politike. Mogu da se upinju koliko hoće, ali teško da će bilo koga bistrijeg od Draže Pavelića i načitanijeg od Helge Obućine ubediti da je 700 evra prosečne plate manje od 330 evra; ili da je loše to što se prošle godine u uslovima trećeg svetskog rata u Srbiju slilo čak 4,4 milijarde evra stranih direktnih investicija, što je istorijski rekord; ili da ne valja danas kada je stopa nezaposlenosti manja od devet odsto, a bilo je dobro juče kada je ista ta stopa bila 25 odsto; ili da je jako loše sada kada se gradi nikad više autoputeva i drugih infrastrukturnih projekata, a bilo je kao dobro onomad kada se ništa nije ni radilo, ni gradilo...

E, pošto ne mogu, pošto su istine o ovoj državi svima sasvim očigledne, onda bolesnim hejterima ne preostaje ništa drugo nego da mrze, da lažu, da truju i pljuju. I zato svakoga dana produbljuju dno gluposti i sopstvene patologije. I otuda onda i skandalozni napadi na Danila Vučića, sina predsednika, čija je jedina krivica to što je sin - ne mogu jelte predsedniku ništa, pa ga 'ubijaju' tako što mu udaraju dete i porodicu; otuda onda i one grozomorne optužbe đilasovskih, Šolakovih plaćenika koji, bolesnici bolesni, sada čak tvrde da je Vučić kriv i za smrt novinara koga su na Kosmaju izujedali psi, a to otuda što predsednik ima kućne ljubimce čije je slike objavio na Instagramu!?!

Da nije strašno, bilo bi možda smešno. Ali, nije. Ni najmanje. I, znate šta, neće stati. Tek je počelo. Mržnja bolesnika sve je jača, a i sve se više tajkunskih para ulaže u prljavu kampanju. Zato, spremite se za borbu. Za medijsko-političku borbu protiv najgorih među nama, protiv onih koji bi da na silu otmu budućnost naše dece.