Dragoslav Bokan: SKUPŠTINSKO POPRIŠTE JEDNE SASVIM NEPOTREBNE BITKE!

Predsednik Instituta za nacionalnu strategiju Dragoslav Bokan istakao je da poslednji ispadi opozicije u Skupštini Srbije i njihovo skandalozno ponašanje kada su pokušali fizički da se obračunaju sa predsednikom Aleksandrom Vučićem samo štete našoj državi, a da oni (opozicija) svesno, ili ne, od najvažnije srpske institucije prave cirkus

Tekst Dragoslava Bokana prenosimo u celosti:

NEKAD I SAD

Neposredno posle slavnih dana proboja Solunskog fronta, govorilo se da je naša vojska prošla kroz "Trijumfalnu kapiju od sabalja sačinjenu".

Time je poetski naglašena važnost ovog događaja, kao i opasnost kroz koju su prošli junački pripadnici srpskih armija.​

Ovih dana smo gledali jednu sasvim drugačiju "kapiju od sablji", ali i bodeža, strela i kopalja (još su samo revolveri falili), koja se stvorila oko ličnosti i dela predsednika Srbije.​

Uzbunilo se i kuso i repato, i ono do skoro normalno i ono oduvek nenormalno, i mrzitelji Srbije i njeni teorijski podržavaoci i "heroji na rečima".

I svaki je izvadio po sablju i usmerio je protiv onoga od koga - dopadalo se to njima ili ne -​ zavisi sudbina naše države i naroda, i to u najdirektnijem smislu.

Možemo mi da pričamo bajke o "demokratiji" i "transparentnosti", o pravu poslaničkih klubova i medija da saznaju sve tajne državne politike - ali suština je jasna svakom ko ima trunku razuma i one realne brige o neposrednoj budućnosti Srbije.

Foto: printscreen/ TV Pink

NAŠI NEPRIJATELJI O NAMA

Nije zato slučajno što su zagrebački, prištinski i baščaršijski mediji obradovano reagovali na ovaj pokušaj verbalnog pokolja u sred srpske skupštine.

Sve što doprinosi destabilizaciji srpskog društva i naše države odmah bude pohvaljeno od neprijatelja, ali i od onih koje je fanatična mržnja prema Aleksandru Vučiću oslepela i obnevidela.
To da bilo ko može da ne razume koliku štetu nanose ovakvi talasi s leva i sa desna, deluje prosto neverovatno svakom posmatraču koji je u sebi sačuvao bar trunku zdravog razuma.

Naime, destabilizacija ne mora da bude sastavljena samo od laži. U njoj mogu da se nađu i brojne poluistine, pa i poneka neprijatna istina.

Problem je u efektu ovakvog načina ponašanja i njegovim posledicama.

Umesto da zajednički podržimo ono što je napadnuto, da ojačamo ono što je posustalo, i proslavimo ma kakav napredak i svaku malu, ali konkretnu pobedu u dugačkom procesu večne Kosovske bitke, ovde se traži dlaka u jajetu.

RAZDOR UMESTO JEDINSTVA

Pa se onda i ta dlaka seče na pola i traži svaki mogući i nemogući razlog za rušenje stubova državnog poretka naše odasvud napadnute Srbije.​

Ima tu i mržnje, i gluposti, i sujete, i ljubomore, i nerazumevanja, i pustih snova, i jalovih maštarija..., ali ponajviše lične i fanatične mržnje prema samo jednom čoveku. Nažalost po sve nas (mnogo više nego po njega), prema čoveku od koga, ako ne sve, a ono mnogo toga zavisi.

Mi saplićemo konjanika na čelu kolone u kojoj bi trebalo svi da se, složno, nađemo, i, umesto prema neprijatelju, brojne otrovne strelice i spremno izvučene oštre sablje lete i idu prema onome koji je, simbolički, Srbija.

U vanrednim stanjima je lider uvek otelotvorenje čitave države i sve ono (kritičko) što je u mirnodopskim okolnostima dopušteno i dozvoljeno, postaje autošovinistički pucanj u nogu i autogol iz voleja. Iste one reči i postupci koji su deo klasične skupštinske "flore i faune" sada predstavljaju produženu ruku svih centara moći rešenih da satru Srbiju i uništi svaki element državnosti u "našem slučaju".​

Ova konstantna neusaglašenost (najblaže rečeno), taj razroki raskorak i udarac s leđa, ne može nam doneti ništa dobro, a kamoli korisno...

UDARAC S LEĐA

Gledali smo ovih dana kako se predsednik srpske države i vrhovni komandant naše vojske okrivljuje za sve što nam se događa (evo već pun vek), umnogome udruženom krivicom svih naših političkih prethodnika.

Pa on tako "postaje kriv" što nije jači od celokupne NATO vojske, što nije prekinuo odavno započete destruktivne, srbofobne diplomatske i političke procese, što nije pljunuo u lice onima koje ne možemo ni da pravo vidimo, niti da upoznamo njihov pravi identitet.

Optužen je što nije krenuo u mahnito sečenje ogromog gordijevog čvora sićušnim perorezom naših ne baš prevelikih mogućnosti, što nije pobio i proterao sve Albance s Kosova, oslobodio Knin i dobio sve naše odavno izgubljene bitke; što nije naterao globalističku Evropsku Uniju da bude bolja i časnija, i što ne računa na predaleke i zato nepostojeće ruske eskadrile (zabavljene svojom sudbonosnom bitkom).

Foto: Tanjug

On ispada jedini kriv za sve naše i tuđe greške i krivice; od njega se traži i ono što je čak i teorijski nemoguće, sa sve vešto sklepanim citatima iz epskih junačkih pesama "kosovskog ciklusa" i olakim patriotskim parolama lukavo i besprizorno unesenim u ovako oskrnavljenu Skupštinu.​

TRAGIKOMIČNA DESTABILIZACIJA

Praviti cirkus od najvažnije srpske institucije, ne iskoristiti šansu da se o ponečem konkretnije obavestite, marketinški tretirati čitavu ovu situaciju i pretvarati svoje poslaničke nastupe isključivo u predizbornu, gladijatorsku i brutalnu priču - to je, svakako, i pogrešno i nedostojno. I suviše lako i još više kobno i strašno.

Time se samo slabi sopstvena država, zavađa svoj narod i zbunjuje srpsko društvo, a umesto smirivanja situacije, Srbija dobija najstrašniji udarac tamo gde najviše boli, gde se najbolje vidi i gde nam je to najmanje potrebno.

KOBNE POSLEDICE OVE UNUTRAŠNJE OPERACIJE

Kao da postoje ljudi kojima je tragedija sa Kosovom i Metohijom samo poluga za potencijalni državni udar i obaranje Vučića s vlasti; kao da ima (i te kako) onih koji bi se iskreno radovali da "Vučić izda Kosovo" i "uvede sankcije Rusiji", bez obzira na strašne posledice ove zastrašujuće mogućnosti. "Što gore, to bolje", po ovoj naopakoj logici prikrivenog, neodustajnog državnog udara...

A oni koji su se dobrovoljno i svesno stavili u službu sopstvenoj državi, onakvoj kakva je, dobijaju, isto kao i predsednik Srbije, najžešće napade i najbestidnije klevete, neopevane udarce i neopisivu mržnju, samo zato što je to jedini poznati način u istoriji politike da vaša zemlja ne posustane i ne kapitulira.

ZA SRBIJU, A NE PROTIV NJE

Podrška državnim institucijama, našoj armiji i njenim oficirima, našoj Crkvi i njenom patrijarhu, našoj vladi i svim srpskim diplomatskim predstavništvima, predstavlja jedini realni način delotvornog pokazivanja patriotizma (koji je uistinu na našu korist, a ne na našu štetu i najgore moguće posledice).

Tako, kroz tu kapiju od otrovom namazanih oštrih, bratskih i nebratskih sablji, prolazimo i svi mi u ovom pokušaju poslednje odbrane naše otadžbine. Kroz mašinu za seckanje su, tokom zasedanja Parlamenta, prolazili i Srbi s Kosova, onako zanemeli na skupštinskoj galeriji (sa sve upucanim dečakom Stefanom Stojanovićem); zanemeli su i svi oni koji su uživo gledali ovaj prenos i čudom se čudili dokle je došla "politička kritika vlasti", zanemeli su od radosti i glavni akteri đavoljih kuhinja u Vašingtonu i Londonu, Berlinu i Parizu...

Ali, eto, ja neću da ćutim i sa bezbedne daljine sačekam "da sve prođe" i onda vidim ko će i koliko pobeđivati; nije hteo da ćuti ni hrabri srpski vojnik, Ivan Antić iz Kosovske Mitrovice, ranjeni vojnik sa Košara, koji je, na užas mnogih, ali i divljenje nekih drugih i drugačijih Srba, javno stao pred ove nasrtaje sa svih mogućih i nemogućih strana.

Neće ćutati ni naši sinovi i njihova deca, a nisu ravnodušni, sasvim sigurno, ni naši mili, sveti preci iz besmrtne Visoke Srbije.

Foto: printscreen

NAŠ RODOLJUBAVNI ZADATAK

Moramo se, svi zajedno, boriti i izboriti sa napadima i od spolja i iznutra, neki put lepo ukrašenim srpskim trobojkama i litijskim ikonama. Moramo pretrpeti sve što nas tek bude čekalo i spremno proći kroz ovu đavolju karikaturu nekadašnje "kapije od sablji", da bi došli do puta pobede i onog dalekog, krajnjeg cilja.

Proboj Solunskog fronta nas je, davnih dana, uveo u odricanje od srpstva zarad tapšanja po ramenima onih koji su nam bili veći neprijatelji od Austrijanaca i Nemaca. A ratnom pobedom smo paradoksalno ušli u onaj dugi, nevidljivi i bolni poraz.​

Ovog puta ćemo, daće Bog, kroz sva iskušenja proći uspravni i rodoljubavno posvećeni našoj Otadžbini, koju odgovorno prepoznajemo u sopstvenoj državi.

A sve ove teškoće će nas samo dodatno prekaliti i dati još mnogo bolje rezultate svemu što budemo uspeli da sačuvamo od takvih i tolikih (najrazličitijih) neprijatelja svih boja i fela.​