NACIONALNA CIROZA! Najnovija kolumna Ivana Radovanovića

Otkako je stigao famozni francusko-nemački predlog, jedna stvar apsolutno fascinira: količina zluradosti kojom je zasut onaj kome je plan i donet

Kao da cela ta priča - Kosovo, svi mogući gubici, pretnja sankcijama, silne komplikacije - nema nikakve veze sa svima nama, nego isključivo sa onim visokim sa Andrićevog venca.

I kao da je važnije da on slomi nogu, padne, razbije se, nastrada, nego šta će, na kraju, sa celom tom kosovskom sagom da bude.

Nije bitan njen kraj, nego njegov. Nije važno šta ćemo svi da izgubimo, ako on, konačno izgubi.

Zato su toliki tako oduševljeno dočekali svaku pretnju koju su strani emisari doneli, pod parolom - njemu prete, ne nama, te ko ga j… i tako mu i treba.

I sve kalkulacije, zluradih, prosto kipe od sreće: Ako prihvati, biće izdajnik i skinuće mu Srbi glavu. Ako ne prihvati, sjebaće ga ovi sa strane, Nemci i Ameri.

Uživanje u njegovoj mogućoj nesreći je orgazmičko i uopšte ne prihvata ideju da je nesreća, možda, i zajednička.

Priče o samom slučaju, o rešenju, izlazu, više uopšte nema. Umesto toga kalkuliše se svim scenarijima u kojima on strada, priželjkuje se nova muka, za njega, i prati se sve ono što bi moglo da pokaže da mu nije dobro.

U posledice, po sve nas, niko više i ne zagleda, broje se samo posledice po njega.

Odatle i egzaltiranost idejom da se, posle svega, napio. Divota. Ako ništa drugo, odaće se piću i stradaće mu jetra. Ciroza će dobiti počasno mesto u našoj bednoj istoriji.

Problem u svemu tome je u dve činjenice:

Prva - zluradost je dokaz nemoći. Ko se nada da će da pobedi tako što će onaj drugi da slomi nogu, u ozbiljnom je problemu, i daleko od svakog rešenja. A to rešenje, ovaj put, nije važno samo za njega, nego za sve nas.

Druga - ovaj čiju propast sanjaju, propasti baš nešto nije sklon, između ostalog i zato što ne veruje da će priču o Kosovu da završi neki zemljotres, nego mora on sam, drugih, jasno mu je, nema. I ne gubi vreme radujući se mogućim tuđim nesrećama, nego kopa i rukama i nogama da nešto, u celoj priči, svi dobijemo, pošto dobro zna da ne postoji rešenje samo za njega, niti da je spas moguć samo za jednog.

I kako ko radi, tako će i da završi.

A kada se to desi, silni hejteri će morati sami sebi da objasne prilično neprijatnu činjenicu.

Da ovaj i pijan može da ih pobedi.

Dosta nesrećni će da budu posle toga. I nikakvo piće im neće pomoći.