Nebojša Bakarec: Borba sa vetrenjačama i Sizifovi napori Dragana J. Vučićevića! SLOBODA ZA DRAGANA!

U plemenitoj borbi Dragana J. Vučićevića su spojene dve važne oblasti, borba za slobodno i nezavisno novinarstvo i borba za pošteno, slobodno i nepristrasno sudstvo. Dragan se ispravno bori protiv manjkavosti pravosudnog sistema, tj. za dekriminalizaciju uvrede. Dragan se bori za to da novinari i urednici, mediji, dakle, mogu slobodno i neometano da rade svoj posao, a ne da budu žrtve masovnih tužbi („SLAPP“), ili kaprica „uvređenih i iznenađenih“ tajkunskih slugu. Dragan se bori za to da sudije treba da budu oslobođene uticaja politike, i da ne donose političke presude. Borba se nastavlja. Dragan je danas otišao u zatvor, da bi se borio za principe i slobode koje sam gore naveo. Najavio je da će štrajkovati glađu u zatvoru i da ima dva zahteva - reviziju sudskog postupka i dekriminalizaciju uvrede!

Još jednom upućujem PODRŠKU Draganu J. Vučićeviću. Dragana J. Vučićevića u zatvor šalju tajkunski novinari Jugoslav Ćosić i Žaklina Tatalović, „uvređeni“ zbog toga što je na Tviteru, napisao istinu o njima. Dvoje Šolakovih novinara šalju u zatvor svog kolegu. Njih dvoje su do sada uvredili, oklevetali, napali stotine ljudi. I nikada nisu za to osuđeni. Besomučno su vređali, klevetali porodicu predsednika Vučića, Anu Brnabić i njenog sina, i mnoge druge ljude iz SNS. Sudovi nisu nalazili da je to za osudu. Znam da Ćosića i Tatalović nije sramota zbog toga što rade, ali ipak ću ih pitati – nije li vas sramota da u zatvor šaljete svog kolegu, zbog toga što se usudio da o vama napiše istinu?

Sudovi su presudlili da Dragan mora u zatvor, zbog izraženog mišljenja, i zbog toga što radi svoj novinarski posao. Sud je ignorisao član Krivičnog zakonika koji jasno predviđa da nema uvrede ako je ono što je rečeno ili napisano izneto u vršenju novinarskog poziva i ako se iz okolnosti može zaključiti da nema namere omalovažavanja, a ovde je upravo u pitanju takav slučaj. Ovo je u zakonu propisano baš iz razloga da novinari ne bi krivično odgovarali zbog "prejake reči", ali problem je kada sudovi tu vrlo jasnu pravnu normu ne žele da primene. Šta je sa Ustavom garantovanom slobodom misli i izražavanja mišljenja, šta je sa zakonskim pravom novinara da slobodno objavljuju tvrdnje i iznose mišljenja? Ako se nastavi primena ovakvih aršina, bukvalno svaki novinar i urednik su u opasnosti da se neko o kome pišu nađe "uvređen" i da ih zbog toga krivično goni.

Prvi sam uputio javnu podršku Draganu J. Vučićeviću. Potom je to učinio čestiti advokat, narodni poslanik i član predsedništva SNS, Vladimir Đukanović. Dragana J. Vučićevića su podržali i predsednik Izvršnog odbora SNS, Darko Glišić, ministar Goran Vesić, i potpredsednik Vlade, predsednik SPS, Ivica Dačić. Dragana su podržale i kolege Goran Gmitrić, Aleksandar Apostolovski, Predrag Sarapa, Ivana Vučićević, Jovana Jeremić, Ištvan Kaić, Milomir Marić, Vladimir Radomirović.

Vladimir Radomirović, glavni urednik portala Pištaljka i bivši predsednik Udruženja novinara Srbije, se založio za dekriminalizaciju uvrede, i komentarisao je sramnu presudu od šest meseci zatvora koju je Dragan J. Vučićević dobio zbog dva tvita upućena Jugoslavu Ćosiću, novinaru i nekadašnjem direktoru televizije N1. „Sporno je to što novinari podnose krivične tužbe protiv drugih novinara. Ja cenim principijelnost kolege Vučićevića koji je spreman da ode u zatvor kako bi ukazao na taj problem. Bivša vlast je još 2012. godine dekriminalizovala klevetu, to su i novinarska udruženja tražila, ali ostala je uvreda kao krivično delo, što je pogrešno. Vi ste dekriminalizovali klevetu, što je iznošenje neistina, a niste dekriminalizovali uvredu, koja može da bude i istina, ali ima lezioni karakter da uvredi nekoga. To je jako opasno za sve novinare. Neko može da dođe na ideju da sutra podnese tužbu protiv mene ili naših novinara u Pištaljci jer smo saznali neku istinu. Ja sam za to da se uvreda dekriminalziuje što pre, to je važno za sve novinare“- rekao je Radomirović.

Foto: Nebojša Bakarec

Posebno je značajno što je o borbi Dragana J. Vučićevića progovorio i predsednik Vučić, koji ga je podržao i velikodušno ponudio da lično plati novčanu kaznu, da Dragan ne bi otišao u zatvor. Predsednik Vučić je rekao: „Pozvao sam sinoć Vučićevića telefonom kada sam završio obaveze u Pazaru, Raški i Kraljevu. I čuo sam od njega da je odlučan da svoj protest izrazi na taj način što će otići u zatvor... Zamolio sam ga da to ne radi, ali on je čvrst u svojoj odluci. Ja ne mogu da kritikujem ad persnam sudije jer bi na taj način rušio institucije Republike Srbije, ne mogu, ne smem dakle da ulazim u meritum stvari, ali fakat je da ima mnogo čudnih stvari u našem pravosuđu. Ima mnogo dodvoravanja, pošto mnogi misle da su, kako oni kažu, zimzeleni, a da smo mi političari listopadni pa se onda dodvoravaju nekom tobož novom... I postoji, naravno, i ogroman uticaj stranaca jer ćete lako da vidite kako neke medijske kuće nikada ne mogu da dobiju osuđujuću presudu ma šta god rekli, a da upravo oni za koje se govori da tobož sve kontrolišu, dobijaju najstrože kazne. Ovo jeste loše za zemlju, da glavni urednik najtiražnijih novina ide u zatvor. Ja sam Vučićevića sinoć molio da to ne radi, rekao sam mu da nije problem, uplatiću ja, to je meni jedna plata, ali je on čvrsto rešio da se bori za svoje principe i da pokaže koliko je u sudovima mnogo toga besmisleno. Imate jedan drugi slučaj, gde recimo jedan čovek tuži Vučićevića što ga je nazvao ludim, a taj čovek je pretio silovanjem svim članovima i članicama SNS-a! Tog čoveka inače funkcionera Dveri Vučićević je nazvao ludim i sad zbog tog ludaka, evo i ja sad kažem on nije ludak, to je bolesnik težak - novinar mora u zatvor!?! A šta god da izgovorite za tog i takvog, šta god, ludak, bolesnik, kreten, ništa niste preterali, pa to je čovek koji bi da ide po kućama i da siluje žene. I sad Vučićević treba da ide u zatvor jer ga je nazvao ludim. Ja moram da kažem svašta sam u životu video, ali to nisam!“.

Masovne tužbe za gušenje medija i slobodne reči

Do javnosti dopiru samo informacije o ovakvim pojedinačnim tužbama i presudama, kakva je ova protiv Dragana J. Vučićevića. Javnost ne zna da se radi o masovnim tužbama (tzv. SLAPP tužbe) protiv medija i pojedinaca bliskih predsedniku Vučiću i SNS-u, koje već pet godina podnose pojedinci iz opozicije, novinari i redakcije opozicionih tajkunskih medija. Radi se o mnogo stotina tužbi protiv svih nas koji se u prvim redovima borimo i štitimo državu i predsednika Vučića. Mene su do sada, tajkuni i njihove sluge, tužili deset puta. Gomile parničnih i krivičnih tužbi za uvredu i klevetu su podnete protiv predsednika Vučića, Siniše Malog, Gorana Vesića, Darka Glišića, Milenka Jovanova i mnogih drugih ljudi iz SNS, Informera, Pinka, ALO, Srpskog telegrafa itd.

Na primer. Dragan Đilas je do sada zbog „povrede ugleda i časti“ (parnica), ali i „uvrede“ (krivica), tužio medije - RTS, Pink, Informer, Alo i Srpski telegraf, političke stranke - SNS i SPS, te Aleksandra Vulina, Gorana Vesića, Milenka Jovanova, Sinišu Malog, Željka Mitrovića (Pink), Dragana J. Vučićevića (Informer), Aleksandra Ignjatovića (Informer), Nenada Lj. Stefanovića (RTS), moju malenkost, i još niz pojedinaca. Na tabeli Đilasovih tuženih vodio je Informer sa devet tužbi, plus dve krivične prijave, Srpski telegraf sa tri tužbe, po dve su imali Goran Vesić, Pink, Željko Mitrović, Alo, i ja, a po jednu tužbu Jovanov, Mali, SPS, SNS itd. Međutim, Đilas je pre par godina Višem javnom tužilaštvu u Beogradu podneo krivične prijave protiv glavnog urednika Informera Dragana J. Vučićevića i odgovornog urednika Informera Aleksandra Ignjatovića zbog navodno počinjenog krivičnog dela govor mržnje. Pre nekoliko godina Đilas se hvalio da je podneo oko 40 tužbi protiv pravnih i fizičkih lica. Njegov primer već pet godina slede mnogi drugi opozicionari i medijski delatnici naklonjeni opoziciji. Zbog toga je važno je da znamo o čemu se radi. Svi oni pokušavaju, silom tajkunskog novca, pretočenog u masovne tužbe, da zastraše medije, političke protivnike, SNS i pojedince, i odvrate ih od kritika uperenih protiv njih.

U mnogim državama tajkuni i moćnici se odavno služe ovom metodom zastrašivanja koja je u SAD sistemski prepoznata kao „SLAPP“ (Strategic Lawsuit Against Public Participation) - Strateške tužbe protiv učešća javnosti, a termin je ujedno i akronim engleske reči "šamar" (slapp). U SAD su u 30 saveznih država usvojeni anti „SLAPP“ zakoni, kojima se sprečava zloupotreba pravnog sistema u cilju gušenja slobode izražavanja u medijima i uopšte u javnosti. U SAD se smatra da su „SLAPP“ tužbe jedna od najvećih pretnji Prvom Amandmanu Ustava SAD, koji, između ostalog, garantuje slobodu govora i slobodu štampe. Prvi Amandman je deo Povelje Prava (Bill of Rights- 1791.), koju čini prvih deset amandmana na Ustav SAD(1788.). Osim u SAD, Anti „SLAPP“ zakonodavstvo postoji i u Kanadi i Australiji.

Foto: Nebojša Bakarec

Cilj „SLAPP“ tužbi je gušenje slobode govora i ograničavanje kritike javnosti, i tužbe su usmerene protiv uticajnih medija, pojedinca ili institucija. Cilj „SLAPP“ tužbi nije pravda, već pritisak na medije, novinare i blogere, kako bi se suzbio njihov uticaj u javnosti. „SLAPP“ tužbe žele da cenzurišu i uguše kritike i  zastraše tužene, i opterete ih beskonačnim parnicama, čiji troškovi prevazilaze čak i mogućnosti pojedinih medija. „SLAPP“ tužilac ne planira da dobije parnicu, već svoj cilj postiže ako tuženi odustane od daljih kritika ili istraživanja. Pravni troškovi za procese, koji mogu trajati godinama, pojedine medije, blogere i autore kritičkih tekstova, mogu materijalno toliko iscrpeti da prosto odustanu od kritika i istraživanja. Po pravilu „SLAPP“ tužitelji se ne zaustavljaju samo na jednoj parnici, nego u želji da ućutkaju pojedince i medije, nagomilavaju parnice dok god medij ili pojedinac ne odustane od kritike. „SLAPP“ tužbe posledično utiču na celokupnu medijsku i javnu sferu, šireći strah od beskonačnih finansijski iscrpljujućih sudskih parnica i značajno utiču na gušenje slobode izražavanja. „SLAPP“ tužbe su zapravo zloupotreba pravnog sistema u svrhu gušenja slobode izražavanja i medijskih sloboda. Najzastupljeniji oblik SLAPP tužbe su tužbe za klevetu- povredu ugleda i časti, i za uvredu. "Šamar"(„SLAPP“ ) tužbe su odavno prisutne i u Srbiji, ali na njih domaće zakonodavstvo nema adekvatan odgovor, jer nisu sistemski prepoznate i pretočene u odgovarajuću zakonsku regulativu, te tužitelji najčešće postižu svoje ciljeve, odnosno uspevaju „SLAPP“ tužbama da utiču na kritičko mišljenje i istraživačko novinarstvo.

Iz ličnog političkog iskustva, i kroz borbu protiv deset tužbi tajkuna i njihovih slugu, koje su podneli protiv mene, znam kakvo je stanje u sudovima Beograda. Moram da kažem, da su oko 60 odsto sudija u Beogradu, sudije koje je postavio žuti režim DS, do 2012., ili su simpatizeri sadašnje opozicije. Takve sudije donose nepravedne i političke presude, parnične za klevetu, ili krivične za uvredu, po pravilu protiv ljudi koji podržavaju predsednika Vučića, bilo da su iz SNS, ili su iz medija koji podržavaju državu Srbiju. Seme zla koje je posejao režim DS od 2000. do 2012. i dalje klija i raste. Sa druge strane, predsednik Vučić i SNS, od 2012., leče srpsko pravosuđe. Prvo je na posao vraćeno onih 1000 sudija i tužilaca koje je žuti režim nezakonito otpustio. U pravosuđe se ulaže ogroman novac, na izgradnju i rekonstrukcije zgrada sudova i tužilaštava, i u stvaranje odličnih uslova za rad pripadnika pravosuđa. Potom je SNS postala prva stranka koja je organizovala referendum o delu Ustava koji se tiče pravosuđa, i sebe i parlament je potpuno razvlastila u oblasti pravosuđa. Za to vreme, neometano rade „žute“ sudije, koje donose ovakve skaredne presude, kao što su ove protiv časnog i čestitog Dragana J. Vučićevića. Veliki pisac Frensis Skot Ficdžerald je napisao: „Čovekovo držanje može biti odraz čvrstih stena ili vlažnih močvara karaktera“. Znamo da je držanje Dragana J. Vučićevića odraz čvrstih stena njegovog karaktera. SLOBODA ZA DRAGANA! IZDRŽI DRAGANE!

Autor je poslanik i član predsedništva SNS Nebojša Bakarec