Kolumna Ivana Radovanovića koju morate pročitati: O splačinama, kako treba

Kada sam pre par dana napisao da se za Dragana Đilasa ne može upotrebiti onaj izraz na “P”, pošto on nije dovoljno ni topao, ni dubok, stvarno mi na pamet nije padalo da će ta nesrećna politička pojava da proba da me demantuje na najgluplji mogući način - tako što će dati sve od sebe i raznih pomoćnika, da ipak bude “P”.

Da sve bude još gore, dubinu je potražio u Mariniki Tepić, a toplinu u Željku Bodrožiću. Ili je, možda, probao obrnuto (Marinika topla, Bodrožić dubok), nema veze, eksperiment je propao. Oni, svi zajedno, jedno pošteno “P”, ne mogu da budu.

I da odmah raščistimo nešto, pre nego što se gospođa Tepić, taj hodajući tabloid, sinonim za lažnu vest, ponovo zgrozi nad “splačinarskim manirom” kojim se služim u odgovorima “Draganu” (ah, eto zrnca topline u tom familijarnom “Dragan”, “Dragi”, “Draganče”, koje upotrebljava Marinika dok govori o predsedniku svoje stranke. Kao da mu je sestra, žena i bratanica istovremeno, što ne želim da zamišljam, dosta je odvratno, pa ću da držim da je staramajka).

Elem, otkako je Kiš svinjama rekao da su svinje, običaj je, kada odgovaraš na laži da se uopšte ne trudiš da budeš fin, te ću i ja o splačinama baš onako kako zaslužuju.

A zaslužuju sve najgore, Đilas pre svih, zato što politiku, ne znajući šta sa njom, umesto za nešto normalno, koriste za lične obračune sa ljudima koji mu, samo Bog zna zašto, smetaju.

Pa onda, taj vajni predsednik najveće opozicione grupe, angažuje svoju od laži olinjalu potpredsednicu i nesreću od predsednika NUNS-a, da, poput automata, ponavljaju njegove gluposti, iste one koje sam odmah demantovao.

Ozbiljna je to bolest. I da sve bude još strašnije, od nje boluje tip koji bi da vlada ovom zemljom. Stvarno? Tako? Slaže nešto, ti se pobuniš, a on pusti svoje nepismene klonove na tebe.

Bravo, za umetnički dojam. Pošto je to poslednje što “Draganu” preostaje. Da ga primete nekako, pošto ga, tokom kampanje, nije primetio niko.

I razumem to, nepismen je, ne ume dve proste da sastavi, ali bi mogao da nauči da su ovo dvoje još nepismeniji, pa da zbog toga, sve što zajedno proizvedu, zvuči još gore. Bodrožić i muca nepismeno, a Marinika je, mnogo pre gladovanja, bila ubeđena da se konjugacija jede.

No, da batalimo njih dvoje, da se vratimo na “Dragana”, koji nikako da shvati da je izgubio izbore zato što nije za taj posao, a nije za taj posao, jer je ubeđen da se i posao i izbori dobijaju i obavljaju isključivo na televizijama.

Veruje i da se sve kupuje, da mu je, samim tim, sve dostupno, pa je tako umislio da i pismenost može da nabavi, jevtino, i da će, niko drugi nego on, uz njenu pomoć, da sredi taj grozni RTS, muku svih muka, i uzrok svih uzroka. Kada je on bio vlast, sa stolicom u kancelariji generalnog direktora RTS, tako je bar izgledalo. Lako, jednostavno. Imaš RTS, imaš sve, plus procenat od reklama.

Pusti snovi. Vetrić dunu, čun se ljuljnu. Dešava se, kada pismenost kupuješ od Bodrožića.

Samo tada možeš da iskreno veruješ da Dragan Bujošević i Nenad Stefanović, posle par hiljada tekstova u Vremenu, NIN-u, Novostima, Politici… s tobom na kraj ne mogu da izađu.

Dosta glup stav, posle kojeg dolazi neprijatno otrežnjenje. Koje, opet, ne možeš da podneseš - činjenicu da su tobom obrisali patos ko krpom - pa se onda setiš mene, mora neko da bude kriv.

A kada se i ja usudim da odgovorim, eto Marinike, da zakuka kako su “na Dragana krenuli”.

Tabloidi, to im je broj. Zlo, samo, nepatvoreno. A on, Dragan, dobar. Sa Marinikom, još bolji. Uz Bodrožića, sveto trojstvo.

Ma nemoj. Nabijem vam tu novu religiju, baš.

I to ne zato što lupetarate i lažete o meni.

Nego što ste nepismeni. Slova ne poznajete, o pravopisu da ne pričam.

I daleko ste od “P”, a bruka ste i za svaku pristojnu guzicu.

I nikada nećete proći, pročitali su svi da ne znate ni da čitate.

Za kraj - marš, splačino, od moje porodice. Bavi se svojom, bez nasilja.