Kolumna Ivana Radovanovića: Danasom po glavi!

Kolumna Ivana Radovanovića koju morate pročitati.

Vi koji čitate Informer, odmah da vam kažem, pojma nemate. Pravo blago se nalazi na sasvim drugom mestu.

I zato ja, istraživač - amater, svakog jutra kupim Danas. Majčice, kakva je to uživancija. Oni koji su se proglasili pametnima, sveznajućima, čuvarima morala i vrednosti, dominantnom (a neželjenom) elitom, tamo objavljuju svoje bisere. 

Ne bacaju ih, dakle pred svinje (neželjene), nego sve trpaju u dominantni Danas, za pametne. I dominantne. Kladim se da Napoleon to čita, onaj iz Životinjske farme, pogotovo kada prestane da bude jasno da li su na farmi svinje, ili ljudi. I ko tu dominira, a ko je neželjen. 

Kakav je to zabavni park opštih mesta. Festival frazetina, rolerkoster stereotipa. Praznine se sudaraju poput onih automobilića. Dogma se ljulja na šarenim konjićima. Velike misli od šećerne vate, sladoledi od genijalnih ideja. Pa se tope. Ideje. Prste da poližeš.

Jedan nešto tresne, pa onda, u horu, svi zdušno ponavljaju. Ga, ga, ga. Divotica. Kada je dominantani Bjelogrlić saopštio da živimo u zverinjaku, čitav  Danas je danima režao. Morao si pažljivo da okrećeš stranice, da te ne ćape za prst, daleko bilo.

Uzgred budi rečeno, videh, u Danasu, baš ovih dana, da onaj snimak iz Niša, koji smo svi gledali, i na kojem Bjelogrlić neželjeno bije Gagu Antonijevića, veze nema. Nije se desilo. Jok. Nego Gaga pet puta, kaže Danas, udario Bjelu, u dominantanu glavu. Kada sam to video, smotao sam Danas i opalio se po glavudži, pet puta, za kaznu, ali nije to tema, uzgred sam, kao što rekoh, pomenuo. Neželjeno.

Danas više volim, jer me prosvetli. Pa saznam, kaže mi dominantni Pajtić, da je Breht "sintagmom Majka hrabrost ironično nazvao svoju junakinju, inače kukavicu, kriminalku i lažjivicu". 

Dirnulo me to. Što Pajtić brine da jezik bude rodno ravnopravan (kriminalka), a još više što sada mogu da pričam da je profesor Pajtić "neznalac", bez obzira na sve one koji me ubeđuju da je ipak "neznalica".

Ana Firling, MH iz pomenute drame, lutala, nerećnica, tokom tridesetogodišnjeg rata (1618 - 1648) raznim bojištima, među raznim vojskama, prodavala im kaiševe, košulje, kopče, govedinu, piliće, rakiju... sve da bi preživela i decu, njih troje, sačuvala. 

Kriminalom se bavila nije, a da je lagala, glavu da spase, i da se plašila - naravno da je sve to radila, da nema Pajtića niko živ joj ne bi zamerio.

On je, prosto, dominantan kakav jeste, morao. Kada uđeš na taj vašar ludila, wiki znanja, parola i nagruvane i hinjene moralne superiornosti, nemaš šta drugo da radiš nego da jednu nesrećnicu, i pored njene zle sudbine - izgubila svu decu - proglasiš za ratnog profitera. Ide uz, kako oni to kažu, "narativ". Mora packa da se podeli, i da se Breht čita onako kako Pajtić kaže. 

Obavezan dodatak ovog kvazi intelektualnog vodvilja je - povezati to sa ovdašnjom vlašću. Glavna junakinja se, u ovom slučaju, zove Ana. Kakva koincidencija, oduševljen je Pajtić. Kriminalka, kukavica i lažljivica. Neželjena, ova naša. Breht je o njoj pisao. Nemačka 1939. (tada je objavljena Majka Hrabrost), Srbija 2024. Tada je objavljen Bojan Pajtić. Neznalac. Dominantni.

Lovely, nema šta. U njihovom vrednosnom sistemu, svako zlo, koje se ikada dogodilo na ovom svetu, direktno je povezano sa ovim "zlom". A čak i kada to, nekadašnje zlo (Majka hrabrost), nije baš zlo, nema veze, dokazaćemo i da je zlo, i da je povezano sa današnjim.

Čista alhemija, kombinovana sa svetim obredima. Bajaju, u Danasu, bore se protiv nevidljivih sila, vračaju, mešaju čarobne napitke, i neki put čitave novine liče na pijani praznik pravovernih. 

Njaslađe je što im se sve to čini neviđeno pametnim. I stalno tu pamet dokazuju, naročito ako neko, neoprezno, posumnja u nju.

Pa je onda jedan njihov kolumnista najpre poredio Expo sa Olimpijadom u Berlinu 1936. I otkrio da Expo pokreće želja "male grupe ljudi" da isprazne džepove poreskih obveznika i otmu javna dobra, dok su nacisti, bar u početku vladavine nisu time bavili, nego su verovali u ideju (pogrešnu).

Da se ne bavimo sada dešifrovanjem ovog bućkuriša (nemoguće je), važno je primetiti samo da pametni iz Danasa veruju, čvrsto (to im deluje tako seksi i revolucionarno), da u nacizmu nikoga lova nije interesovala, nego isključivo ideja Trećeg Rajha, novog svetskog poretka, istrebljivanja nečistih nacija, etc. I jeste ta ideja bila pogrešna, ali je bila Ideja (!), što je, po njima, mnogo važnije od bilo kakve love. Pretpostavljam da ih je lično Šolak tome naučio. Da za plate ne pitaju. 

Ringišpil sumanutosti, nema šta. Pošto kolumnista nastavlja o važnosti vere i ideje (argument - ubijali su svoju decu da ne bi živela u svetu poražene ideje?!), da bi zaključio kako mu nacisti, posledično, izazivaju strahopoštovanje, dok prema SNS oseća samo gađenje.

Zlo jedno, taj SNS, gore i od najgoreg zla ikada zabeleženog. Zverinjak, mračne sile, Sotona sam. Kao da je neko ubacio žeton u džuboks, pa sada on vrti istu pesmu, 0-24. Neki put mislim da čet botovi to pišu.

Pogotovo odgovore. Pošto je kolumnista svoj sastavio čim se Ana Brnabić usudila da primeti da isti oseća "neku vrstu poštovanja prema nacistima".

A sastavio ga je tako što je opet ubacio red gađenja (vođica vam puzi po ambasadama), red građanskog prezira (mlataraš rukama, urlaš, zamlaćuješ), red egomanijaštva (zbog Ane je postao deo Proglasa i on oseća čast što je u tom društvu), red osvrta na opštu situaciju (narod zlostavljan, tabloidi terorišu, sns kumovi pljačkaju, javna dobra se otimaju), i više skarednih redova svepameti. Dominantne.

Čovek zna. Pa kaže, da citiram precizno:

"Strahopoštovanje“ nije isto što i 'neka vrsta poštovanja', a kada se izvede ta izmena tvojim saradnicima iz režimskih 'medija' ostaje samo da obrišu suvišne dodatke i u naslove – sve začete na istoj adresi – stave reč 'poštovanje'".

Au. Odmah da zamolim saradnike iz režimskih medija da, ako se ovim budu bavili, nikako ne obrišu suvišne dodatke, niti da u naslove stave reč "poštovanje".

Pošto je poštovanje, lajt varijanta. Komšija se poštuje, uspeh se poštuje, zakon, neki tim, čovek, žena...

Strahopoštovanje, na žalost još jednog nabeđenog neznalca, je sasvim drugi teren. Onaj koji ima veze sa natprirodnim, božanskim, vrhovnim, i samim tim zaista nije isto što i "neka vrsta poštovanja", nego je ultimativno poštovanje. Vernici ga osećaju, dok klanjaju i mole.

To je korak ka obožavanju. I potčinjavanju. Po rečniku Matice srpske (2011): strahopoštovanje - duboko poštovanje s primesom straha prema nekome ili nečemu (prema kakvoj svetinji, nekom pretpostavljenom...).

Prema Websteru: "awe" (strahopoštovanje), podrazumeva emociju koja kombinuje strah sa respektom prema nečijem talentu, posvećenosti, mudrosti. I svetosti, naravno.

Sjajno, zar ne? To kada pokušavaš da budeš pametan, jer je sama Ideja pametna, pripadaš krugu pametnih, pišeš za pametne, svi ste sami po sebi pametni, izabrani, Danas pogotovo, pa se izlupetaš i dokažeš da nisi tek neki tamo prosti poštovaoc lika i dela nacizma, nego da je on za tebe mnogo više. Duboko poštovanje osećaš. Kao prema svetinji. Tupane.

Pa, stvarno, da ne veruješ. Taj skup neznalaca i neznalica. Okupljenih u crkvu morala i vrednosti, crkvu pametnih, izabranih. I ubeđenih: proganjaju ih, jer su dominantni. Ne želi stoka pametne i poštene.

I onda se mole Proglasu i Bjelogrliću, i presvetoj Svetlani, i protiv zveri se bore. Znanjem, nadasve.

A mene ludo zabavljaju. Pa se lupam Danasom po glavi. Pet puta. Što da se čovek ne veseli, svaki dan.