KOLUMNA DRAGUTIN MATANOVIĆ: 27. mart 1941. kao uvod u genocid nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu

Uspon Nemačke i naci-fašističkih sila, pogotovo nakon 1938, sve više se pokazivao kao opasnost za Kraljevinu Jugoslaviju. Odana tradicionalnim saveznicima i sa svežim uspomenama na rat protiv ’’Švaba’’, politička elita pokušavala je da se odupre.

Kratak pokušaj promovisanja politike Milana Stojadinovića, velikog srpskog državnika i reformatora, sa tezom ’’ni rat ni pakt’’, završio se 1939. njegovim uklanjanjem pod pritiskom Britanaca i odvođenjem u internaciju. Posle pada Francuske pod nemačku čizmu, moćna anglofilska elita u Beogradu se okrenula Britancima. I to će biti ključna greška. Dok se nemačko-italijanska ratna opasnost nadvijala nad svetom, ’’gordom Albionu’’ je dobro došlo da pažnja Nemaca bude rasuta na širokom frontu i da neki drugi narod, u ovom slučaju srpski, postane topovsko meso. Kada su knez Pavle i njegovi saradnici pokušali da budu pragmatični i da se mimo svojih političkih sklonosti izvuku iz čeličnog zagrljaja britanskog premijera Čerčila, bilo je kasno. Potpisani protokol o pridruživanju Trojnom paktu, od 25. marta 1941, izazvao je revolt u srpskom narodu, generalno neraspoloženom prema ma kakvom obliku saveza sa Nemcima. 

Usledio je puč 27. marta, u čijoj pripremi je učestvovalo više centara moći i različitih organizacija. Međutim, daleko najznačajniju ulogu su imali Britanci koji su ’’podmazali’’ srpske oficire i političare, izvesno i neke crkvene glavare. Seton Votson, britanski profesor univerziteta i odličan poznavalac prilika u Jugoslaviji, rekao je: “Mi smo ulazak Jugoslavije u rat platili pola miliona funti, pa ne dugujemo Srbima ništa”. Slično je izjavio i Vilijam Donovan, otac američke CIA-e, čovek koji će se januara 1941. naći u Beogradu i upoznati ključne pučiste: “Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili”.

Narodno nezadovoljstvo 27. marta pretvoreno je u državni udar i dovođenje nove političke garniture i vlade na čelu sa srpskim generalom Dušanom Simovićem. Dok su na skupovima širom srpske prestonice grmele patriotske pesme, Čerčil će velikodušno oceniti da je Jugoslavija, zapravo srpski narod, tim činom ’’našao svoju dušu’’. Lidel Hart je jednom izjavio da je Čerčil postao veliki samo zato što je umeo da za život jednog Engleza žrtvuje čitave narode, što je "crvena nit britanske spoljne politike".

Hitlera je ovaj čin razbesneo. Naredio je munjeviti i surovi napad na Jugoslaviju. Srpski gradovi su 6. aprila 1941. divljački bombardovani uz velike civilne žrtve, a bombardovanje Narodne biblioteke svedočanstvo je u kojoj meri je stradalo i srpsko kulturno nasleđe. Kada bude osetio nepokoravanje i otpor srpskog naroda, Hitler će narediti i streljanje ’’sto za jednog’’ u Srbiji, što je bila kvota kakva nije propisana nigde u okupiranoj Evropi. S obzirom na to da su Srbi, u usponu nacističke imperije, postali jedini narod koji im se, osim Rusa, direktno i ozbiljno suprotstavio 1941, Nemci su omogućili da srpske istorijske oblasti budu prepuštene na milost i nemilost Hrvatima, Albancima, Mađarima, Bugarima, koji su na njenom tlu formirali svoje velikodržavne tvorevine. I u svakoj od njih, a pogotovo u NDH, započeli su zatiranje srpskog postojanja. Genocid Hrvata nad srpskim narodom, koji je odmah usledio, nije imao premca u istoriji ovih prostora. 

Srpski narod je izašao iz Prvog svetskog rata sa preko milion žrtava i bez 28% svog stanovništva. U Drugom svetskomratu  Srbi su ponovo imali bezmalo milion mrtvih.

Srpski narod svoju slobodu drži najviše u hijerarhiji vrednosti. Srpski narod je  veran svojoj epskoj istoriji. Ali, danas, kada u svetu geopolitički vri, najvažnije je sačuvati mir, bez novih ratova i gubljenja srpskih života. Zato predsednik Vučić, boreći se za nezavisnu i slobodarsku Srbiju, mudro poručuje lažnim patriotama: „Tražite proglašenje okupacije KiM, to je ulazak u rat. Pogledajte to licemerje. Oni bi da proglase okupaciju, da prekrste ruke i da vide šta će da se desi”.

P.S. Aleksandar Vučić: “Srbija je nezavisna i suverena zemlja, slobodu volimo više od svega, Kosovo i Metohiju volimo više od svega. I nećemo vam nikada dati da nam slobodu uzmete”.