KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Genocida u Srebrenici nije bilo! A vi, moćni, samo radite svoj posao

Kada je pre 30 godina na razvalinama berlinskog zida nicao unipolarni svetski poredak neslobode, Srbi su bili jedini narod koji je hrabro stao na put takvom toku istorije.

Suprotstavili su se razbijanju Jugoslavije, jer su znali da to donosi reprizu genocidne 1941. godine. SAD, novi svetski hegemon, se tada surovo obrušio na Srbe, ali nije uspeo da ih slomi. Stvaranje Republike Srpske je jedno od najvećih nacionalnih dostignuća srpskog naroda u XX veku i zato neće proći pokušaji srpskih neprijatelja da tu pobedu obesmisle i ponište.

Srebrenica, gradić u Podrinju, početkom rata postao je uporište ratnog zločinca Nasera Orića i njegovih hordi, koji su počinili niz zločina u okolnim srpskim selima. Najmonstruozniji zločin se dogodio na pravoslavni Božić 1993. u selu Kravica, kada je na najzverskiji način ubijeno više desetina srpskih civila, među kojima je najmlađa žrtva imala tek četiri, a najstarija 81 godinu.

Zato je Vojska RS u kontraofanzivi došla na ulaz u Srebrenicu, a Orić i njegovi su pozvali u pomoć dušebrižnike iz UN, koji su Rezolucijom 824 proglasili Srebrenicu demilitarizovanom i zaštićenom zonom. Međutim, Bošnjaci iz Srebrenice su predali samo mali deo naoružanja, nastavljajući da terorišu srpska sela u Podrinju, napadajući čak i Bajinu Baštu. Do leta 1995, ubili su preko 3.500 srpskih civila, da bi vojska RS pokrenula operaciju Krivaja i 11. jula 1995. oslobodila Srebrenicu. Tom prilikom počinjen je težak ratni zločin.

Efraim Zurof, istaknuti američki istoričar izraelskog porekla, izjavio je da su „srpski počinioci sistematski ubijali samo muškarce i mladiće, a poštedeli su žene i zbog toga ne može biti reči o genocidu". Brojni svetski stručnjaci za genocid su to potvrdili. Ugledni istoričar i istraživač genocida Jehuda Bauer, takođe kaže da se u Srebrenici nije dogodio genocid, već masovno ubistvo, dodajući da takvih slučajeva ima na stotine u istoriji.

Užasni zločin počinjen u Srebrenici nije bio genocid. I tačka! Vojska RS je po ulasku u Srebrenicu oslobodila sve žene i decu, a pojam genocida odnosi se „na nameru jedne grupe da potpuno uništi drugi narod". Zurof zaključuje da „termin genocid mora ostati striktno definisan i rezervisan za jasne, nedvosmislene slučajeve, kako je definisano međunarodnim pravom".

Srbija dosledno osuđuje sve zločine, posebno masakr u Srebrenici, pa je tako i predsednik Vučić odao počast žrtvama u Potočarima 2015, ispraćen kamenicima razjarenih Bošnjaka. Srbija veruje da sve žrtve rata u BiH imaju jednaka prava na bol i pamćenje. Hiljade Bošnjaka surovo ubijenih u Srebrenici, isto kao i hiljade Srba masakriranih u Kravicima i Podrinju.

Kvazikomunističko-titoistički i drugosrbijanski ološ u Srbiji ubeđuje nas kako su Srbi, koji su najviše stradali u svim ratovima XX veka i nad kojim su činjeni stravični genocidi, u stvari „genocidaši". Opozicioni političari, od Đilasa i Marinike Tepić do Dobrice Veselinovića i Save Manojlovića, od Radomira Lazovića do Biljane Đorđević, od Vladete Jankovića do mrzitelja srpskog naroda Nataše Kandić, svi jednoglasno i gromoglasno arlauču „da se stvari moraju nazvati pravim imenom - u Srebrenici je bio genocid". Uvek je bilo i biće ljudi u Srbiji koji su protiv svoje zemlje. Ljudi koji doveka ostaju „rajinskog" mentaliteta.

Vučić ponavlja da će sve učiniti da se mir sačuva, ali da usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici znači otvaranje Pandorine kutije, jer će uslediti veliki broj novih rezolucija.

Kao reakciju na ovu poruku, profesionalno udruženje sponzorisano sa Zapada „Majke Srebrenice" pišu pismo međunarodnim organizacijama, u kome postavljaju pitanje da li „otvaranje Pandorine kutije" znači „otvaranje plana 'Srpskog sveta ' sa oružjem dobijenim od Rusije i Kine", i da li to znači „novi rat". Mnoga bošnjačka udruženja upozoravaju: „Pretnje Vučića shvatite ozbiljno, hitno rasporedite NATO snage na granici BiH i Srbije". Gebelsovska zapadna mašinerija je u punom zamahu, vri u svim medijama srpskih „susjeda". Čim su osetili da se Vučić drznuo da se suprostavi i da ne misli kao što oni zahtevaju da misli, zapadna „demokratija" je pokrenula kanonadu najgorih uvreda i napada. Užasni zločin počinjen u Srebrenici nije bio genocid. I tačka! Zato je rezolucija o Srebrenici protivpravno premeštena u GS UN. O tako važnom pitanju koje utiče na sudbinu čitavog naroda odlučivaće se kao na takmičenju „Pesma Evrovizije" - većinom glasova. Sramotno! Moćni rade svoj posao. Verovatno će imati više glasova za nego protiv, ali, kako kaže Vučić, „dan posle podići ćemo srpske trobojke i još čvršće i snažnije hodati našim ulicama".

P.S. Aleksandar Vučić: „Srbija je nezavisna i suverena zemlja, slobodu volimo više od svega, Kosovo i Metohiju volimo više od svega. I nećemo vam nikada dati da nam slobodu uzmete".