KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Današnji svet ima alternativu – Xi Jinping i velika kineska civilizacija

Uspon Kine krajem XX i početkom XXI veka je istorijski događaj koji preuređuje svet i stvara novu geopolitičku realnost. Kina će u sasvim bliskoj budućnosti postati ekonomski, tehnološki i politički lider, najveća i najuticajnija globalna sila.

Kina je velika i istorijski stara civilizacija. Poslednja kineska dinastija Ćing, osnovana 1644, vodila je kinesko carstvo sve do osnivanja Republike Kine 1912. i u mnogim elementima je bila „moderna“, daleko pre susreta Kine sa „modernim“Zapadom.

U XIX veku Kina je bila najbogatija i najmoćnija država na svetu u poređenju sa značajno inferiornijim zapadnim silama. Krajem XIX veka porazima u opijumskim ratovima protiv Britanaca i Francuza autoritet carske vlasti je načet. Kineski stavovi prema poštovanoj konfučijanskoj teoriji su osporeni, a ekonomska depresija, unutrašnje pobune i strane pretnje učinili su da je početkom XX veka centralna vlast u Kini postojala samo na papiru, a da su vladali lokalni gospodari rata.

Bio je sunčan dan 1. oktobra 1949, kada je na centralnom pekinškom trgu Tjenanmen proglašena nova kineska država – NR Kina. Mao Cedung se obratio brojnoj publici i od tada počinje doba njegove vlasti. Ovaj veliki političar, revolucionarni vođa i državnik, posle više od veka, uspeo je da sve kineske teritorije stavi pod jednu vlast, okonča građanske ratove i ustanke, a preživele neprijatelje pod vođstvom Čang Kaj-Šeka natera u bekstvo na Tajvan.

U avgustu 1977. vlast u Kini preuzima Deng Sjaoping, drugi veliki kineski lider, koji se upustio u reforme i modernizaciju Kine, postavljajući kao prioritet nauku i obrazovanje. Deng Sjaoping se 1992. izborio za novu strategiju Kine, nazvanu „ukupni napredak uz ključne proboje“, koja je obezbedila da se tržišno orijentisane reforme prošire na celokupnu ekonomiju.

Brzi ekonomski i tehnološki uspon Kine se vremenom suočio sa neminovnim problemima. Na čelo Kine 2012. dolazi Xi Jinping i od tog trenutka počinje uspešna i izuzetna borba da se promoviše vizija nacionalne obnove i povratak Kine na njeno pravo mesto u svetu. Xi je dalekosežni lider koji je shvatio da bi Kina mogla da nestane i zemlja se izdeli, kao u SSSR-u, ukoliko Komunistička partija ne održi ekonomski rast, ne projektuje političku snagu i ne uspostavi punu kontrolu nad sve bogatijim i raznolikijem kineskim društvom. Preuzimajući najvišu funkciju u partiji, Xi Jinping je rekao da će težiti boljem životu naroda, a u novembru 2012. je prvi put govorio o „kineskom snu“, koji je opisao kao „ostvarenje velike obnove kineske nacije u modernoj istoriji“.

Nakon 10 godina Kina je pod vođstvom Xi Jinpinga doživela istorijske promene, sa ekonomijom koja je više nego udvostručena i iznosi 16 hiljada milijardi dolara, pri čemu je iskorenjeno apsolutno siromaštvo i postignut prosperitet za 1,4 milijarde ljudi u Kini.

Udeo kineskog BDP-a u globalnoj ekonomiji porastao je sa 11,3% na 18,5%, a kineska ekonomija je doprinela sa više od 30% globalnom ekonomskom rastu u poslednjih nekoliko godina. Prema prognozi MMF Kina će imati ekonomski rast u sledećih 5 godina koji je veći od ekonomskog rasta svih zemalja G7, odnosno Kina će činiti 21% globalnog rasta BDP-a, u poređenju sa 20% rasta zemalja G7. Istovremeno, SAD će činiti tek 12%.

Kineski izdaci za istraživanje i razvoj u 2022. iznosili su oko 430 milijardi dolara, što je povećanje od 8% na godišnjem nivou, a troškovi za obrazovanje iznosili su preko 4 procenta BDP-a deset godina zaredom. Kina ima najveći sistem socijalne sigurnosti na svetu, sa 1,04 milijarde ljudi koji su pokriveni osnovnim osiguranjem za starost i 95 % populacije koji su zaštićeni osnovnim zdravstvenim osiguranjem.

U deceniji nakon 2012. bilo je ozbiljnih izazova, od pandemije COVID-19 do trgovinskog rata sa SAD, ali Xi je pokazao da je moćni politički kormilar i vizionar sposoban da vodi zemlju prevazilazeći sve prepreke.

U svom trećem mandatu predsednik Xi je postavio ambiciozni cilj da Kina do 2035. postigne punu modernizaciju zasnovanu na posebnostima velike kineske civilizacije, što je podvig istorijskih razmera.

Koncepcija globalnog poretka za koju se zalaže Xi je "zajednica sa deljenom budućnošću za čovečanstvo", koju planira da ostvari kroz sprovođenje četiri kineska programa: Inicijativa Pojasa i Puta (oko 150 zemalja su postale članice programa), Globalna inicijativa za razvoj, Globalna inicijativa za bezbednost i Globalna inicijativa za civilizaciju. Sve ovo je deo napora Xi Jinpinga da uspostavi alternativu Zapadu i njegovom liberalnom međunarodnom poretku. Današnji svet je u neminovnim i nazaustavljim promenama ili, kao što je Xi više puta rekao, postoje promene u svetu "kakve nismo videli 100 godina unazad".

Predsednik Xi Jinping izvanredno uspešno oblikuje slobodarsku viziju Kine na temeljima razvoja, suvereniteta i zajedničke bezbednosti. Zato je Henri Kisindžer bio u pravu kada je rekao da se „obećana zemlja nalazi u Kini, i Kinezi su je već zauzeli“.