KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Genocid hrvatskih ustaša u NDH nikad neće biti zaboravljen

Povodom oslobađanja ustaškog logora Jasenovac 12. maja je održana komemoracija u spomen području Donja Gradina, najvećem stratištu Nezavisne Države Hrvatske. Svake godine, od dolaska predsednika Vučića na vlast, obeležava se Dan sećanja na žrtve zločina – genocida hrvatskih ustaša.

Koncentracioni logor Jasenovac bio je najmonstruoznije mesto u Drugom svetskom ratu – i po broju žrtava, i po oblicima iživljavanja i ubijanja. Prvenstveno pravoslavnih Srba, ali i Jevreja i Roma. Izraelski istoričar Gideon Greif ističe da je Jasenovac bio „daleko brutalniji od Aušvica“. U nedavnom intervjuu on navodi: “Istorija ubijenih u Jasenovcu nije samo istorija smrti, već istorija o zverstvima, zlu, sadizmu i nečoveštvu ... Bio je to pakao na zemlji. Zato su u Jasenovcu hrvatske ruke potpuno prekrivene krvlju''.

Logor smrti Jasenovac hrvatske vlasti osnovale su u drugoj polovini 1941. godine. Bio je to čitav sistem logora na širokom području od oko 240 kvadratnih kilometara. Zbog terena na kome se nalazio, jake ograde od cigle i bodljikave žice, i ustaških čuvara-ubica, niko nije mogao da pobegne. Prvi zatvorenici su sprovedeni posle donošenja „zakonske odredbe“ NDH od 25. oktobra o upućivanju žigosanih Srba, Jevreja i Roma u sabirne logore. Po nalazima državne komisije Hrvatske za utvrđivanje ratnih zločina, ubrzo po oslobođenju, zaključeno je da je u sistemu logora Jasenovac usmrćeno od 600.000 do 700.000 lica. I ovo se može smatrati jedinom zvaničnom procenom.

Ljudi, uključujući žene, decu i starce, ubijani su najsurovijim i najbolnijim metodama. Osim streljanjem, ubijani su maljevima, sekirama, klanjem na više različitih načina. Veliki broj ih je umro u najgorim mukama od bolesti zadobijenih usled teških uslova života i odsustva elementarne higijene. Mnogo zatvorenika je samo prošlo kroz logor i odmah su bili pogubljeni. U delu logora zvanom Kula bila je zgrada za žene i decu. Ženama su hrvatski monstrumi iz utroba vadili bebe i razbijali ih o zidove, dok su stariju decu hvatali za noge i na očigled užasnutih majki ih na isti način ubijali. U ćelijama za klanje i mučenje ustaše su gradile posebne kanale za odvod srpske krvi.

Formiranje posebnih logora za decu predstavlja jedinstven primer u istoriji. Taj bestijalni čin u potpunosti karakteriše zverstva Hrvata u NDH. Nebrojena su svedočanstva o totalnom istrebljenju srpske dece u logorima hrvatskih ustaša na teritoriji NDH. Jedini „greh“ ovih mučeničkih anđela – je što su bili Srbi. I pravoslavni. Većina njih, toliko mali i nejaki da nisu ni znali da su „krivi“. Namera hrvatskih zločinaca je bila da zametnu i nevinom krvlju zbrišu svaki trag srpskog postojanja. Za početak, na svim teritorijama zapadno od Drine.

Partizani nisu oslobodili jasenovački logor. Za njih je bilo „važnijih“ ofanziva. Zato su očajni logoraši sami pokušavali bekstva i pobune. Odmazde su bile užasne. U zoru 23. aprila 1945, tridesettrojica logoraša uspela su da se probiju iz pakla, dok je njih dve hiljade izginulo pod mitraljeskim rafalima. Od početka 1945, ustaše su planski rušile logor, uklanjajući tragove zverstava. Iskopavane su masovne grobnice, leševi posipani benzinom i spaljivani, minirane su sve zgrade, a kada su vojnici nove Jugoslavije konačno stupili u Jasenovac krajem aprila 1945. zatekli su samo zgarišta i ruševine. Tako je hrvatska fabrika smrti radila dugo nakon što je 20. oktobra 1944. oslobođen Beograd.

Zagrebački kardinal Josip Bozanić, kao prvi rimokatolički velikodostojnik koji je posle 1945. posetio Jasenovac, izjavio je: „Nismo došli ovamo radi raspravljanja i polemisanja, ne dolazimo da iznesemo izvinjenja, opravdanja ili izjašnjavanja“. Bozanić je samo ponovio reči „ustaškog vikara“ Alojzija Stepinca u pismu papi Piju XII, kada kardinal NDH piše o Srbima i katoličanstvu: „Veliki je interes Srba šizmatika da uđu u Katoličku crkvu. Sigurno to čine pod utiskom da vlast podržava katoličanstvo. Ali ne može se poreći ni da ih tera i sva bijeda šizmatičke crkve? Vjerujem, kada bi poglavnik Pavelić bio 20 godina na čelu vlade, šizmatici bi bili posve likvidirani iz Hrvatske“. Stepinčeva strašna reč „likvidirani“ predstavlja verovanje zagrebačkog nadbiskupa da će svi „pravoslavci šizmatici“ preći na katoličanstvo. Ili će biti iseljeni iz Hrvatske. Ili – fizički uništeni.

Predsednik Vučić je 23. aprila 2023, obeležavajući sećanje na žrtve Jasenovca, odnosno hrvatski genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu, podsetio da su ljudi ubijani bez popisa imena: „Ne, ovde je bilo važno samo ubiti što pre. Bez spiska, popisa i beleženja njihovih imena. Imena su bila nevažna, posebno ako si bio Srbin ili ako si bio Jevrejin ili Rom“.

P.S.: Aleksandar Vučić: „Mi jesmo jedinstven narod i to nam nikada neće moći da oduzmu. Više od 200 godina to pokušavaju i nisu uspeli da promene“.