KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA! Nesrećni slučaj Grlić Radman, ili: O dedovima i unucima iz Bugojna

Pročitajte najnoviju kolumnu Dragutina Matanovića.

U srezu Bugojno, prema popisu iz 1931, živelo je oko 12.500 Srba. Usledio je genocid hrvatskih ustaša 1941–1945, odnosno fizička eliminacija više od 20 odsto srpskog stanovništva. I proterivanje, prekrštavanje u rimokatoličanstvo... Bilo je celih familija, pa i čitavih sela na ovom području koja su tada zatrta. Onda je došla 1945. godina. I komunistička vlast koja je samo nominalno donosila „slobodu, bratstvo i jednakost“. Za ovaj period karakteristični su pritisci hrvatskih nacionalista, što onih infiltriranih u SKJ, što terorista koje su ustaše povremeno ubacivale u zemlju, poput Bugojanske grupe. Srbi tada nisu stradali od metka kao 1941, ali su nezaštićeni i prepušteni sebi stihijski nastavili da se iseljavaju. Rat 1992. dočekalo je tek oko 8.500 njih, rasutih po enklavama i slabo organizovanih. A potom je usledio novi, totalni egzodus! Danas u celoj okolini Bugojna, prema nekim procenama, živi samo 43 Srbina, a to su mahom starije osobe.

Skrivajući svoje zverske zločine i genocid, starija generacija ustaša mlađima je prenosila u amanet borbu za „oslobođenje“ Hrvata. U takvoj sredini stasavao je i aktuelni hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman. Po rođenju je imao samo jedno prezime – Grlić. Njegov otac Ante poreklom je iz Rosulja kod Bugojna, a u Tomislavgradu, ranije Duvnu, zasnovao je porodicu. Pradedovi su mu se doselili iz Cetinske krajine i tada su se prezivali Radman. Kako i zbog čega su kasnije u crkvenim knjigama upisani kao Grlići, nije poznato. Gordan je pre tridesetak godina svom prezimenu Grlić dodao i ono Radman, pa se sada šepuri kao čovek s dva prezimena. U Švajcarskoj je organizovao predavanje Franje Tuđmana, a na poglavnikov poziv vratio se u „Lijepu njihovu“. 

Gordan Grlić Radman je u Berlinu prošle godine pokušao na silu da poljubi nemačku ministarku Analenu Berbok. To nije bio nekontrolisani seksualni nagon već primer bezmernog sluganjerstva svojstvenog Hrvatima. Nesumnjivo, hrvatska elita je izgubila dostojanstvo tokom decenija i vekova bednog poslušništva Austrougarskoj i nacističkoj Nemačkoj.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je 2021. da je Grlićev otac bio „istaknuta komunjara, direktor kafilerije (...) držao lekcije o Titu“. A deda Gordana Grlića Radmana? Nesumnjivo ustaša.

Anđelko Vučić, deda predsednika Vučića, rodom iz Čipuljića kod Bugojna, bio je bogati predratni trgovac, vernik i rusofil. Među prvim Bugojancima je odveden od svoje kuće zato što je, kao jedan od najuglednijih Srba, proslavio praznik antifašizma 27. mart, a zatim je ubijen na do danas nepoznatoj lokaciji. S njim, tog maja 1941, ubijeno je bar još 20 srpskih trgovaca i zanatlija. Sve su ih potrpali u kamion i odveli najpre u Banjaluku, a odatle pravo u smrt. I već pogađate – kamion je bio u vlasništvu dede Gordana Grlića Radmana. Ustaša na usluzi ustašama! 

I tako je Gordan čovek ne samo s dva prezimena već i s pomešanom ustaškom i komunjarskom krvlju. Kada je u Srbiji 23. decembra 2021. izglasan zakon kojim se u staru i retku bibliotečku građu svrstavaju i izdanja dubrovačke književnosti, koja pripadaju „i srpskoj i hrvatskoj kulturi, zaključno s 1867. godinom“, Gordan je pretio i ucenjivao da će „Srbija zbog otimanja hrvatske kulturne baštine snositi posledice u pristupnim pregovorima sa EU“.

Urla Grlić i po hrvatskom običaju vređa srpski narod, a na zagrebačkom N1 izjavljuje da Vučić mora da odluči „na kojoj će stolici sedeti“. Pa onda, polazeći od sebe i od onoga što radi, reži: „Vučić može biti trabant i satelit Rusije, ali neće se dopustiti uticaj Rusa ili drugi maligni uticaji koji bi narušili stabilnost Zapadnog Balkana.“ Time se hrvatski ministar otvoreno meša u unutrašnje stvari Srbije i zato Vučić kaže: „Grlić Radman je jedno u pravu, možda sam ja nečiji trabant, možda i vartburg, možda i fića, ali nikada nisam bio ničiji potrčko i sluga, što se za Grlića Radmana ne može reći“.

Predsednik Vučić je potomak jedne od iseljenih porodica, čiji su preci likvidirani hrvatskom kamom. On i njegova porodica vaspitavani su na pričama o srpskom stradanju, ali i tradicijama otpora i borbe. Vučić je i predstavnik Srba koje su masakrirali ustaše i fašisti, kao i Srba pobednika nad fašizmom. Zato je tolika smetnja Kolektivnom zapadu. Srpski dedovi i unuci uvek su na pravoj strani istorije.

P.S. Aleksandar Vučić: „Mi jesmo jedinstven narod i to nikada neće moći da nam oduzmu. Više od 200 godina to pokušavaju i nisu uspeli.“