KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Hrabra borba Vučića u UN za nacionalne interese Srbije

U velikim državama i nacijama povremeno se javljaju veliki državnici. U današnje doba globalizovanog sveta to je retkost i lideri čak i najvećih zemalja podsećaju na telefonske sekretarice. Ponavljaju unapred dogovorene poruke i politički okoštale fraze.

To je posebno uočljivo u tzv. srednjim i malim državama.

Zato je izlaganje predsednika Vučića tokom redovnog godišnjeg zasedanja UN bilo upečatljivo i neubičajeno hrabro. On nije mislio na svoju političku karijeru niti na bes zapadnih moćnika i domaćih autošovinista koji će se razbuktati. Srbija u njemu ima nepokolebljivog državnika koji se odlučno bori za nacionalne interese. Zbog toga će ga pamtiti istorija. Zbog toga ga mnogi na Zapadu mrze. Ali ga svi poštuju.

Fukujama greši - istorija sveta nije završena

Vučić precizno analizira da su dominacija zapadnog kapitalizma, njegova tehnološka superiornost i meka moć doveli do rušenja Sovjetskog Saveza. Kasnije i do slamanja Jugoslavije i njenog deljenja po linijama granica koje su uspostavili Brozovi komunisti. Zapad se borio protiv komunizma, kao totalitarnog režima, ali je rado prihvatio sve njegove tekovine koje su mu odgovarale. Uključujući i „totalitarne", komunističke granice u SFRJ i SSSR-u. I sve novostvorene narode, koje su Tito i Sovjeti ostavili iza sebe.

Raspadom SSSR-a poništen je postojeći međunarodni balans i otvorena vrata imperijalne vladavine Zapada. To se nije dogodilo slučajno, već „uz presudno učešće zapadnih obaveštajnih službi, koje su imale podršku domaće korumpirane elite". Vučić sa pravom kaže da od tog vremena moćnici na Zapadu smatraju da međunarodne norme više ne postoje za njih.

Bombardovanje Jugoslavije 1999, bez odluke SB UN, i proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova 2008. bile su Pandorine kutije koje nisu smele da se otvore. Usledila je Ukrajina 2022. kao posledica. I očigledan dokaz da je Fukujama pogrešio.

Što je dozvoljeno Jupiteru nije dozvoljeno volu

Zapad je 1999. pomislio da su nezamisliva sila koja će vladati svetom bez rivala i u 21. veku. Zato ih nije bilo briga za Povelju UN. Kosovo i Metohija za njih su bili idealan prostor za pravljanje moćne vojne baze usmerene prema Turskoj, Bliskom Istoku i Rusiji.

Oteli su deo suverene teritorije Srbije uz poštapalicu o potrebi da se vojnom silom reši nekakva „humanitarna katastrofa".

Danas ti isti ističu neophodnost očuvanja teritorijalnog integriteta Ukrajine. Vučić kaže: „Veliki lideri gorljivo i zapaljivo govore o potrebi ukrajinske slobode, o poštovanju UN i njene Povelje i njenih rezolucija. Pitam se - a što ne poštuju Povelju UN i Rezoluciju 1244 kada je reč o teritorijalnom integritetu Srbije".

Kosovo i Metohija su jedna reč

Srbi su najstradalniji narod u Evropi. Uvek su bili na strani pobednika, na strani slobode i protiv tiranije. Nisu cvećem dočekivali naciste i nisu pravili stratišta i logore za decu kao što su to činili genocidni Hrvati. A Kosovo i Metohija su kolevka srpske
civilizacije i pravoslavlja.

Govoreći argumentovano o KiM, Vučić je u stvari snažno branio međunarodno pravo, potpisane sporazume i usvojene rezolucije. On konstatuje da, iako niko sem snaga Kfora ne sme da ima oružanu silu na tlu Kosova i Metohije, Zapad bezobzirno naoružava tzv. kosovske bezbedonosne snage koje će prerasti u „vojsku Albanaca na teritoriji Srbije".

Kurtijevci progone sve što je srpsko na KiM, upadaju naoružani u naše institucije i ukidaju platni promet u dinarima, zabranjuju poštanske usluge i srpsku robu, hapse i surovo premlaćuju Srbe. Nema ljudskih prava za srpski narod na KiM. Srbima je život svakodnevno ugrožen. Ali, Priština je zapadno čedo i sve im je u ovom trenutku dozvoljeno.

Vučić zaključuje da je jedini put za Srbiju ekonomski razvoj i tehnološki napredak. Ali i da „gledamo u budućnost i da čekamo trenutak kada će principi poštovanja međunarodnog prava biti vraćeni na političku scenu".

Nuklearna apokalipsa

Predsednik Srbiije je govorio i o svetu na rubu nuklearnog rata. Svetu mržnje i dubokih podela, u kome se ubrzano poništava decenijska hegemonija Zapada. Svetu gde se ne misli na dogovore i kompromise, već samo na pobedu i uništenje protivnika. I gde su poštovanje međunarodnog prava, kao i vraćanje autoriteta i uloge UN na pozicije koje su nekad imale, jedini put koji vodi u mir. 

Mir nema alternativu. U suprotnom neko će kad-tad prekoračiti crvenu liniju. P.S. Aleksandar Vučić: „Srbija nije sluga ni Rusije, ni SAD! Nikada nećemo dati slobodu i nezavisnost".