Nebojša Bakarec: Šta je to "Vouk" (ne)kultura?

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se 22.09.2024. na drugoj plenarnoj sesiji Samita o budućnosti u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku. Održao je sjajan govor o tome kako Srbija ne želi da žrtvuje svoje tradicionalne vrednosti, istovremeno kritikujući „Woke“ („Vouk“ pokret).

Predsednik Vučić je, između ostalog rekao: „Srbija smatra da je veoma važno da se pronađe ravnoteža između zapadnog stanovišta o vladavini prava sa jedne strane i zahteva brojnih zemalja sa druge strane, kada je reč o porodičnim i tradicionalnim vrednostima. Ljudska prava su jedno, a njihova zloupotreba i preterivanje vode do uništenja tradicionalnih konzervativnih društava, što mnoge zemlje širom sveta ne mogu da prihvate, naročito kada je reč o porodičnim vrednostima, koje baštini i Republika Srbija. Srbija je na svom evropskom putu. Za razliku od mnogih, Srbija poštuje norme međunarodnog javnog prava. Istovremeno, Srbija je moderna zemlja, ali nije spremna da žrtvuje sopstvene tradicionalne vrednosti i odupiraće se spoljnim pokušajima koje takozvani "Woke" pokret nameće kao najvišu moguću vrednost i kao stanje koje, navodno, moramo da dostignemo u budućnosti“.

Foto: Nebojša Bakarec

Šta je to „Woke“?

„Vouk“ od engleskog „woke“ je ligvistički, prošlo vreme glagola „probuditi se“ (wake). To je novi politički termin - neologizam. Pre više decenija pojmovi „awake“, „wake“ i „woke“ su bili povezani sa afroameričkim pokretima i označavali su pitanja koja se odnose na društvenu i rasnu ravnopravnost Afroamerikanaca. U poslednjoj deceniji „Woke” (ne)kultura je isključivo povezana sa levičarskom politikom, liberalnim pokretima, feminizmom, LGBT aktivizmom, i navodnom borbom protiv homofobije i transfobije. „Vouk“ (ne)kultura je potpuno zgazila svoj koren, a to je borba protiv rasizma. Sada je to isključivo proganda LGBT, dženderizma, ekstremnog feminizma, lažne ekologije i mizandrije – mržnje prema muškarcima itd. „Woke” (ne)kultura predstavlja pretnju tradicionalnim društvenim vrednostima, kulturi i identitetu naroda. Apologete i zastupnici „Woke” (ne)kulture uvek i svakom osporavaju pravo na suprotno mišljenje i guše otvoreni dijalog i intelektualnu raznolikost. Oni sistematski poništavaju (cansel) svako pravo na izražavanje stavova koji odstupaju od onoga što promoviše „Woke” (ne)kultura. Zapadni kritičari „Woke“ (ne)kulture smatraju da ona predstavlja skrivenu opasnost koja potkopava temelje zapadne civilizacije.
Pripadnici „Vouk“ (ne)kulture, često sebe, u naletu narcizma, nazivaju „snežne pahulje“ (snowflake). Čak Palahnjuk u svojoj kultnoj knjizi „Borilački klub“ iz 1996., kroz glas junaka Tajlera Dardena, kaže: „Ne ti nisi posebna, divna i jedinstvena snežna pahuljica“! Da, to nisu „snežne pahulje“ već frustrirani, iskompleksirani i poremećeni ljudii, koji nameću svoj mentalni teror. Sve te osobe koje sebe zovu „snežne pahulje“ i smatraju da su posebni, jedinstveni, divni, to nisu uopšte, sve su suprotno od toga. „Vokizam“ je izvitoperena politička korektnost, ispiranje mozga, egzibicionistički aktivizam, lažni aktivizam, kulturni marksizam, levičarski teror, rodni ekstremizam, politička perverzija, novi izraz političke degradacije, feminacizam, džendernacizam, deo narcističke kulture, samozaljubljenih ništarija željnih pažnje, koje imaju totalitarne tendencije.

To je „Woke“ „kultura“!

Veliki preduzetnik i inovator, Ilon Mask je o „Vouk“ pokretu, u julu 2024., rekao:„Mog sina je ubio „vouk“ virus. On je „mrtav“, a ja prevaren. Promena pola je zapravo sakaćenje i sterilizacija dece. Zakleo sam se da ću uništiti „vouk“ virus“. 

Foto: Nebojša Bakarec

Vučić je probudio Srbiju – a ne „Wouk“!

Koliko je besmislen „Vouk“ pokret u Srbiji, najbolje pokazuju sjani rezultati predsednika Vučića i Srpske napredne stranke, u poslednjih 12 godina, u oblasti polne i rodne ravnopravnosti, i borbe protiv diskriminacije. Srbija je u poslednjih 12 godina, uredila oblast rodne ravnopravnosti i usvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Ova vlast je relaksirala društvene odnose i smanjila napetosti u društvu, koje su postojale do 2012. godine. Unazad 12 godina stvarnost Srbije koju su stvorili predsednik Vučić i SNS, je stvarnost u kojoj su podele i napetosti u društvu svedene na najmanju moguću meru. Od kada su predsednik Vučić i SNS na vlasti više nije moguće da se ponovi 2010. godina, kada je Tadićev i Đilasov režim 10. oktobra, doveo do sukoba na ulicama Beograda, sukoba 12000 ljudi, po 6 hiljada na svakoj strani. I za taj sukob je bio kriv režim Đilasa i Tadića, koji nije bio dorastao situaciji, i koji je bio nesposoban da smiri napetosti u društvu. Mi više nemamo tih problema. 

Skupština Srbije je 20.5.2021. godine, usvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti, i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije. Bio sam i tada narodni poslanik, i glasao sam za usvajanje oba zakona. Ključ ova dva zakona je u evoluciji pojma i suštine ravnopravnosti i evoluciji borbe protiv diskriminacije. Suština ova dva zakona je čovečnost i borba protiv nasilja. A temelj nasilja su i diskriminacija i neravnopravnost. Danas na Zapadu, najveću diskriminaciju i neravnopravnost podstiče upravo „Woke“ pokret. Zapitanost, neslaganje ili neprihvatanje ova dva zakona su najčešće rezultat neznanja i predrasuda. Setimo se toka evolucije ravnopravnosti. U antičko doba i u srednjem veku, ne samo da žene nisu bile ravnopravne, nego ni najmanje 50 odsto muškaraca nije bilo ravnopravno, odnosno svi oni koji su smatrani robovima ili nižom klasom. Srećom, robovlasništvo i klase su ukinuti, prevaziđeni. Krajem 19. veka i početkom 20. veka, u osvit polne ravnopravnosti, postojala je samo ravnopravnost muškaraca. Kao što je danas nekome čudna ili neprihvatljiva rodna ravnopravnost, tako je krajem 19. i početkom 20. veka, većini bila neprihvatljiva ideja o ravnopravnosti žena i muškaraca. Opet srećom, u prvoj polovini 20. veka, prevazišli smo tu neravnopravnost. Takav je slučaj i sa rodnom ravnopravnošću. Pojam „rodno“ izaziva zapitanost. Postoji deo ljudske populacije koji smatra da poseduje poseban rodni identitet koji se ne poklapa sa genetskim identitetom. Ovaj deo populacije, jedan odsto, zaslužuje da bude posmatran i kroz prizmu socijalno kulturnih razlika, a ne samo kroz prizmu biološkog pola. Zbog toga je, između ostalog nastao pojam rodno, „gender“ od latinskog genus – vrsta, rod. Deo odgovora zbog čega pojam rodno, i šta je pojam rodno, je sledeće. Rod i rodno zbog toga što smo svi mi, muškarci i žene, pripadnici svih rasa i nosioci svih rodnih identiteta, deo ljudskog roda, svi smo ljudska bića, i ta odrednica rod, rodno, nas sve obuhvata. Ovo potvrđuju prirodne i društvene nauke. Tako ja razumem pojam „rodno“. 

Ova dva zakona su usvojena bez ikakvog protivljenja i buke. To je još jedan dokaz o tome kako je ova vlast relaksirala društvene odnose i smanjila napetosti. Ova dva Zakona najviše imaju veze sa ravnopravnošću muškaraca i žena, i sa zabranom diskriminacije žena, koja je i dalje prisutna. I sve to u svetlu evolucije pojma ravnopravnosti i proširenja oblasti na koje se odnosi. Govorim i o evoluciji prava i pravde, odnosno pravne nauke, koji se tiču ravnopravnosti, i zabrane diskriminacije po bilo kom osnovu. Ima li boljeg dokaza o ravnopravnosti, pomirenju, ljudskim pravima, jednakim uslovima za sve, i odsustvu diskriminacije, od činjenice da se parade pod zastavama duginih boja održavaju u normalnim uslovima, bez napetosti i sukoba, već 12 godina. Ima li boljeg dokaza o ravnopravnosti, pomirenju, ljudskim pravima, jednakim uslovima za sve i odsustvu diskriminacije, od maestralnog poteza predsednika Vučića kada je pre 7 godina mandat za sastav vlade poverio dostojnoj i dorasloj osobi, gospođi Ani Brnabić. Predsednica Skupštine Srbije, gđa Ana Brnabić je najbolji dokaz o tome koliko su pripadnici te populacije, ravnopravni i nediskriminisani. U svakom slučaju ljudska prava svih građana su bitno popravljena u ovih 12 godina, pa u okviru toga i prava LGBT populacije. Dokaz je i sedam godina Ane Brnabić na čelu Vlade Srbije. Pokazalo se da je ona vredna, pristojna, sposobna, skromna i uravnotežena osoba. Pokazalo se da nije „fikus“, već ličnost čvrstog karaktera. Pored toga što nikada nije krila svoje opredeljenje, nije ga ni isticala. Upravo je Ana Brnabić kao Vučićevo otkrovenje, doprinela poboljšanju sveukupnih odnosa u našem društvu, toleranciji i razumevanju.

Ova dva zakona su doprinela boljem odnosu polova, razmevanju žena i muškaraca. Stoga su ta dva zakona nesumnjivo doprinela porodičnim vrednostima. A to je onda doprinos većoj demografskoj poletnosti i živosti Srbije. Ustav Srbije kaže u Čl. 63. „Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome“. Setimo se da Srbija pored Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ima i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, i ministarku bez porfelja koja je zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena. Porodica, roditeljstvo, potomstvo i pojmovi dete, majka, otac jesu tradicionalne, neprevaziđene i plemenite vrednosti, koje obezbeđuju zdravo društvo, demografsku vitalnost naroda, vrednosti koje pokazuju poštovanje prema predačkom nasleđu i omogućavaju zdravu i neometanu smenu generacija u Srbiji. U tom pogledu ova dva zakona suštinski poštuju sve ono što čini srž tradicije. Društvo tradicionalno štiti interese dece i maloletnika kao važnu društvenu vrednost. Jedan od osnovnih ciljeva je da deca i maloletnici budu zaštićeni od uticaja i informacija koji negativno utiču na njihov fizički i intelektualni razvoj. Ti štetni uticaji su propaganda nasilja, pornografije, nametanje rodnih uloga, i manipulacija nad rodnim i polnim identitetom. Bitno je da zaštitimo decu i maloletnike i da im pružimo priliku da na nepomućen način ispolje svoj polni i rodni identitet. Zbog čega je bitno da ih zaštitimo? Deca i maloletnici ne poseduju većinu zaštitnih i spoznajnih mehanizama – zbog toga što nisu zrele i formirane ličnosti. 

Foto: Nebojša Bakarec

Kada sve ovo znamo, onda nam je jasno zbog čega je predsednik Vučić u Ujedinjenim nacijama, kritikovao „Woke“ pokret i stao u odbranu naših porodičnih i tradicionalnih vrednosti. Predsednik Vučić gradi mostove u društvu, a ne podele. Pokazalo se da je pun pogodak sveukupan pristup predsednika Vučića i celog SNS – pomirenje u društvu, trpeljivost, strpljenje, želja za dijalogom, meka upotreba vlasti, pružanje ruke prijateljstva svima, čak i onima koji tu ruku ne zaslužuju. Naravno, to je još ubedljivije zbog ekonomskih uspeha vlasti, zbog toga što predsednik Vučić uzdiže Srbiju, gradi Srbiju, leči Srbiju. Leči prošlost, u sadašnjosti, radi budućnosti. 

Autor je poslanik i član predsedništva SNS Nebojša Bakarec