KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Đilas - jednom nasilnik, uvek nasilnik

Ponovo je u četvrtak, nešto iza ponoći, proradio Đilasov ubilački nagon.

Svoju bahatu tajkunsku silinu, zajedno sa telohraniteljem, pokušao je da iskali na omladincima SNS-a, deci od dvadesetak godina koja ga ničim nisu ugrožavala. Lepili su stranačke plakate u Ulici vojvode Stepe u Beogradu, kad se pojavio nasilnik Đilas. Iskolačenih očiju, na krajnje uličarski način, zaurlao je da će im „odrubiti glave“ i fizički ih napao.

Na snimku kamere koju je koristila neka njegova saradnica vidi se da je Đilas prvi vređao i prvi krenuo da udara. Sramotno – narodni poslanik i lider Stranke slobode i pravde nasrće na omladince SNS-a, psuje ih i kreće u napadački pohod koji je doveo do koškanja i tuče.

Sutradan Đilas trči u tajkunski medij N1 i kuka da je on napadnut. U izvrnutom svetu, koji je nametnuo hibridni rat protiv Srbije i predsednika Vučića, sve je moguće. Da se agresor proglasi za žrtvu i da se žrtve proglase za napadače. Šolakovi mediji su stalno ponavljali njegovu verziju događaja, a ubrzo je dobio i javnu podršku od hrvatskog srbomrsca Tonina Picule. To nesumnjivo otkriva da je Đilasova predstava u režiji nekih iz inostranstva, koji teže da izazovu nestabilnost u Srbiji. Meta je Vučićeva nezavisna i slobodarska politika. Odnosno, kako kaže Vučić, „da Srbija ne sme da bude slobodna, samostalna, već poslušna, jadna, baš kakva je bila između 2000. i 2012. godine“.

Đilas je fizički napao iz mraka mlade članove SNS-a, jer su na jednom plakatu napisali istinu da je – lopov! A upravo je on priznao da su njegove firme zaradile od naše države 619 miliona evra, za samo nekoliko godina koliko je on bio na vlasti. Pokojna Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, govorila je da nijedan reklamni posao u državnim i privatnim medijima nije mogao da prođe bez Đilasovog masnog reketaškog procenta. Na tom istom Zapadu, čiji je Đilas politički potrčko, kada političar i najmanje zloupotrebi službeni položaj, recimo koristi avion nekog biznismena u privatne svrhe, njegova karijera je zapečaćena.

Đilasa smo znali do sada kao nasilnika koji, pred sopstvenom decom koja vrište od straha, u nastupu besa bije svoju ženu i tasta, preteći i njima da će im „odrubiti glave“. Znali smo ga i kao najgoreg kabadahiju na vlasti koji preti policajcima dok pošteno rade svoj posao – da će bez istog ostati. Samo zato što su se drznuli da ga uhvate u saobraćanom prekršaju i pokušali da mu naplate kaznu kao i svakom drugom građaninu. Znali smo ga i kao nečoveka koji pesnicama krvnički udara svog psa, da bi „pokazao ko je gazda“.

Znali smo ga i kao primitivcau koji gnev izliva na novinare, a pogotovo novinarke.

Poznajemo ga i kao agresivnog siledžiju u nedavnom nasilju opozicije u Skupštini Srbije. Hvatao je za gušu poslanike SNS-a, kao da i njima želi da „odrubi glave“. Ranije ove godine, dok mu je ubilačka mržnja sevala iz očiju, kamere su snimile kako je svoje kolege u skupštini opsovao: „Marš u p**** materinu!“ Na to se i svodi njegova politika – na psovke, uvrede, pretnje i ogoljeno nasilje. A suština njegovog političkog „programa“ je da se ponovo domogne prepune srpske kase.

Podsetimo se da su devizne rezerve Srbije na kraju septembra ove godine iznosile 28,3 milijarde evra, što je tri puta više nego tokom Đilasove vlasti. Da se na računu Srbije sada nalazi pet milijardi evra. A u vreme „žutih“ nije bilo ni za redovno isplaćivanje plata i penzija. Za vreme njihove vlasti bez posla je ostalo 550.000 ljudi, a stopa nezaposlenosti je bila 25,8%, dok je danas 8,1%. Tada se dešava ekonomsko i demografsko potonuće Srbije! U gradovima, mnogim opštinama i selima skoro sve privredne aktivnosti su odjednom nestale. Ljudi su napuštali rodna mesta i bežali bilo kuda da bi preživeli.

I kad bi se nekim slučajem vratio na vlast, a to se na sreću nikada više neće dogoditi, Đilas bi ponovo grabio državni novac za sebe i svoje, a istovremeno pokazivao i svoju nasilničku prirodu. Nemilosrdno bi se svetio onima koji su bolji, pametniji i sposobniji od njega. Osvetio bi se i Srbiji koja ceni poštenje i posvećenost Aleksandra Vučića, a ne lopovluk, bahaćenje i nasilništvo tajkuna Đilasa i Šolaka.

Divljačko i bestidno ponašanje opozicije, protesti i blokade su pod uticajem spoljnog faktora i unutrašnjih grupa za pritisak. Svi oni zajedno pokušavaju da izazovu građanski rat u Srbiji. Zato je važna Vučićeva poruka: „Moramo da čuvamo i našu decu, naše studente, moramo da sačuvamo i sve druge naše ljude koji drugačije misle.“

Samo stabilnost, političko strpljenje i dalji ekonomski razvoj mogu da odbrane i očuvaju našu Srbiju.

P.S. Aleksandar Vučić: „Život i srpski narod, bez obzira na to kroz šta su prošli, pobedili su i pobeđivaće i u budućnosti.“