KOLUMNA DRAGUTIN MATANOVIĆ - Srbija budućnosti neće nikad biti pokorena!

Jedan vizantijski car je rekao: „Veličina naroda ne gleda se po njegovoj brojnosti ni po teritoriji, veličina jednog naroda gleda se po tome koliko je taj narod iznedrio svetitelja i ugodnika Božijih”. Zato srpski narod jeste veliki, jer je, počev od loze Nemanjića, dao velike svetitelje i prosvetitelje.

Srpski duhovni i intelektualni tvorac je Rastko Nemanjić – Sveti Sava, kao jedna od najsvetlijih ličnosti u istoriji srpskog naroda.

Veliki po svom životu i radu, Sveti Sava je nedostižan skoro u svim oblastima našeg nacionalnog i kulturnog života. Svetosavlje nam određuje put, iznad svega ističući dužnost usavršavanja, pa je u narodu ostao ideal da svaki Srbin bude svetosavski prosvećen. Turci su spalili njegove mošti, ali su dobili još veći srpski otpor i želju za slobodom i državom. I najveći pravoslavni hram na svetu, čiju izgradnju je završio predsednika Vučić. 

Najpodmukliji udari na naš narod i državu uvek su išli naizgled zaobilaznim putem – preko napada na Srpsku pravoslavnu crkvu i Svetosavlje. Setimo se samo bezumnih napada na Aleksandra Vučića zato što je imao hrabrosti da prvi put u istoriji podigne spomenik osnivaču loze Nemanjića i ocu Svetog Save, Stefanu Nemanji. Pretili su zbog toga ne samo Vučiću i njegovoj porodici, već i samom Svetom Simeonu – da će njegov spomenik izmestiti u Marinkovu baru, razoriti, srušiti...

Najnoviji napad na Svetog Savu došao je od separatista u Vojvodini, zdušno podržanih od hrvatskih i ostalih antisrpskih krugova u regionu. Upad studenata u Maticu srpsku i skrnavljenje svečanosti uoči velikog narodnog praznika Svetog Save, ima opasnu simboliku – kao školska slava, Sveti Sava oličava svu našu decu, našu budućnost. Skandalozni čin, koja ova velika srpska institucija nije doživela za skoro 200 godina svog postojanja.

Iza svega stoje povampirene ambicije za “republikom Vojvodinom”, što su interesi nekih zapadnih sila i večni snovi ustaškog Zagreba. Vođena geopolitičkim interesima stranih centara moći, danas se u Srbiji sprovodi „obojena revolucija“, sa ciljem rušenja Vučića i naše države. I sprečavanja daljeg ekonomskog napretka i nacionalnog jedinstva. Strane agenture i antisrpska opozicija kreirali su atmosferu u društvu gde nije dozvoljeno slobodno razmišljati, niti iznositi sopstvene stavove. 

Primer je student Miloš Pavlović, koji ima 21 godinu i treća je godina Medicinskog fakulteta u Beogradu sa zadivljujućim prosekom 10,00. On je hrabro govorio na istorijskom skupu Pokreta za narod i državu u Jagodini, a onda je doživeo ozbiljne neprijatnosti i pretnje od opozicije i arogantnih studenata. Stavili su mu metu na čelo. Uvredama se pridružila i Irena Vujović, docentkinja Medicinskog fakulteta, upoređujući ga sa „autoreaktivnom ćelijom koja uništava organizam u kome je stvorena“. Skandalozno! Najmračniji totalitarizam koji nam nameće „kvazi-elita“.

Zato je logično da je sve tragedije u Srbiji opozicija koristila za svoju političku promociju. Izjava Ričarda Grenela je pokazala šta opozicija priželjkuje u Srbiji. Znajući da ih narod neće, oni su osvajanje vlasti videli u nasilnom upadu u državne institucije.

Na jučerašnjem protestu posvećenom, valjda, žrtvama tragedije u Novom Sadu, pojedini prisutni igrali su kolo, odbojku, košarku, veselili se uz trubače, a uveče pravili žurku. Uporno i zlonamerno, antisrpski faktor koji deluje iz Srbije i inostranstva, stvara duboke podele u našem društvu. U svom izlaganju predsednik Vučić je detaljno obrazložio da su ispunjeni apsolutno svi zahtevi studenata. I insistirao na pokretanju dijaloga u društvu, jer „to otvaranje dijaloga može da znači i početak lečenja našeg društva“.

Od Subotice i Novog Sada, preko Pančeva, Valjeva, Kragujevca, Čačka, Užica, pa do Niša, Leskovca, Pirota, Vranja... Sav naš narod mora da se zapita: koga, zapravo, podržava? One koji tvrde da su Srbi genocidan narod, ne priznaju Republiku Srpsku, ali zato priznaju lažnu državu Kosovo i nekakvu “republiku” Vojvodinu. One koji bi srpske crkve pretvarali u bircuze i koji vređaju patrijarha? One koji skidaju srpsku zastavu sa Gradske kuće u sred Novog Sada i umesto nje stavljaju krpu sa soroševskom krvavom šakom? 

Nemački car Vilhelm II svojim generalima je naredio da mu sa Kolubare donesu bar jednu zarobljenu srpsku zastavu. Nemci su zube slomili na Kolubari, ali kajzerov zadatak nisu uspeli da izvrše. Čak i mrtvi srpski heroji trobojku su sačuvali. 

Srbija se danas ekonomski, vojno i politički uzdiže. Srbija budućnosti je zemlja napretka, zemlja radnih i vrednih ljudi, ponosnih domaćina koji čuvaju svoje ime i prezime. I svog Svetog Savu.

Država Srbija je u ozbiljnim i teškim iskušenjima danas. I ništa što joj se događa nije slučajno. Apsolutno ništa! Srbija hoće da živi u miru. A iza predsednika Vučića je većinska Srbija, koja mu je dala poverenje da njom upravlja i vodi je u stabilnu budućnost.

P.S. Aleksandar Vučić: „Srbiju nikome nećemo dati, sačuvaćemo je i odbraniti“.