KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Narod je snaga Srbije i Vučićeve politike

U proteklih nekoliko nedelja, u Srbiji se organizuju nemiri po scenariju Bajdenove duboke države i tajnih agentura nekih zemalja EU, među kojima prednjači hrvatska SOA.

Nesumnjivo da je to obojena revolucija, kakve su organizovane i u Gruziji i Slovačkoj, sa ciljem promene režima. Soroševi globalisti i savremeni zapadni levičarski neoliberalizam ne žele nezavisne države i narode, već lojalne i potčinjene, one koje predvode lideri kojima se može lako komandovati. I kojima se „mejlom“ određuje kako da upravljaju svojom zemljom i svojim narodom.

Otuda neverovatni udari na Srbiju i Vučiću, otuda ovako kolosalan napor medijskih i političkih grupa za pritisak, spoljašnjih i unutrašnjih, sa ciljem da se destabilizuje Srbija i nasilno promeni vlast. Slobodarska i nezavisna politika Vučićeve Srbije je osnovna smetnja. Narušavanje srpske ekonomije je cilj, jer nekima iz Brisela i drugih evropskih centra moći ne odgovara da ekonomski i vojno Srbija bude ispred Hrvatske, kojoj je izgleda obećana liderska pozicija na Balkanu. Zato je svaka tragedija koja se dogodila u našoj zemlji korišćena za pokretanje protesta koji slabe Srbiju i
promovišu eskstremne stavove opozicije.

Specijalni rat protiv Vučića je počeo još 2012, kada je Srpska napredna stranka, uprkos medijskoj cenzuri i političkim pritiscima, postala najjača politička organizacija u zemlji i preuzela vlast. Već tada su pojedini predstavnici Građanskog saveza i vodeće ličnosti u srpskom NVO sektoru putovali u Vašington po finansijsku podršku USAID, za koju je nedavno Ilon Mask rekao da je kriminalna organizacija, ključna za podsticanje „obojenih“ revolucija i da je došlo vreme da ona nestane sa političke scene.

U poslednjih 10 godina iz inostranstva je uloženo najmanje milijardu i po evra u rušenje Vučića. Osnovni ciljevi su bili dehumanizacija i kriminalizacija predsednika Srbije. Šolakovi mediji i dobro organizovana i finansirana NVO mreža su bili glavna alatka za plasiranje takvog narativa, prepunog gebelsovskih izmišljotina.

Ogromni ekonomski uspesi Vučićeve Srbije, stotine kilometara novoizgrađenih autoputeva, brzih saobraćajnica i lokalnih puteva, bolnica, stadiona i obnovljenih škola, izuzetan rast penzija i plata, namerno su potisnuti u senku. Srpska opozicija je postala jedina opozicija u svetu koja ne želi izbore, već hoće da preuzme vlast na ulici, bez obzira na moguće incidente i prolivanje srpske krvi. Njih Srbija ne interesuje. Oni se ne izjašnjavaju o ključnim nacionalnim temama. Uzeli su 2000. godine ogromne pare sa Zapada da bi sproveli petoktobarsku revoluciju i ekonomski uništili i osiromašili Srbiju.

Dosovski lideri su, prilikom preuzimanja zapadnih para u Mađarskoj, morali da obećaju,
prema svedočenju Gorana Svilanovića, da će dozvoliti otcepljenje Crne Gore, što je bio uvod u kasnije samoproglašavanje nezavisnosti KiM. Prihvatili su tu obavezu, ni okom ne trepnuvši. Kao i danas, zanimaju ih samo – pare!

 
I ko zna šta su sada obećali stranim gospodarima, ako ih ovi eventualno dovedu na vlast. Otcepljenje Vojvodine? Priznanje KiM? Odricanje od Republike Srpske? Sankcije Rusiji i prestanak saradnje sa Kinom? Cepanje Srpske pravoslavne crkve? Izvinjavanje Hrvatskoj za ustaški genocid nad Srbima 1941-45 i zločinačku operaciju „Oluja“? Ili sve to zajedno?

 
Živimo u vremenu tektonskih geopolitičkih promena u svetu. U vremenu „trampizma“ koji ruši kule levičarske neoimperijalne politike i uspostavljenih „standarda“ da je jedino ispravno mišljenje njihovo. Da je jedina ispravna politika njihova, da su mediji i sudstvo nezavisni samo ako oni upravljaju njima.

Teško je razumljivo da neki mladi ljudi u Srbiji ne shvataju da je sve ovo politika usmerena direktno protiv države Srbije. Protiv njihove države. Protiv srpskog naroda. Da rušenje Srbije predstavlja i rušenje njihove budućnosti. Da su dijalog i razgovori neophodni u cilju očuvanja nacionalnih interesa i nacionalnog identita. Da se vlast menja isključivo demokratskom izbornom voljom većine građana.

Nije meta stranih agentura i antisrpske opozicije Aleksandar Vučić. Meta je Srbija. I važno je znati da ne postoji nijedan čovek i nijedan političar bilo gde u svetu koji bi izdržao ovu užasnu i svakodnevnu kakonadu napada, izlive bolesne mržnje i pretnji, negativnu i prljavu medijsku kampanju. Osim predsednika Vučića. Odakle on crpi tu fantastičnu energiju i tu neverovatnu hrabrost? Isključivo u podršci naroda. Narod je njegova snaga. Narod je snaga Srbije.

P.S. Aleksandar Vučić: „Nemajte nikakve sumnje, pobediće Srbija, ali pobediće i naši studenti, naši đaci, a što se tiče naših političkih protivnika, još dugo ćemo ih pobeđivati".