KOLUMNA DRAGUTIN MATANOVIĆ - Da li antisrpska opozicija najavljuje krvavi mart u Srbiji

Obojena revolucija u Srbiji otvara ključna pitanja. Šta žele „blokaderi“ i agresivna antisrpska opozicija?

Da nam se zemlja opet nepomirljivo podeli, kao nekada, na pristalice Obrenovića i pristalice Karađorđevića, na četnike i partizane? Da nam se zemlja raspadne, svede na beogradski pašaluk i postane kolonija EU? Da nam pomoćnici zamenika evropskih komesara i zapadni ambasadori određuju sastav vlade, ekonomski i politički program. Da nam rasture Srpsku pravoslavnu crkvu i njene hramove pretvore u pabove, kao što predlaže Dinko ustaša Šakić Gruhonjić? Da u tišini i neprimetno slavimo svoje slave, obeležavamo svoje tradicionalne praznike i skrivamo nacionalni identitet, kao u vreme marksističkog titoizma?

Da dopustimo da lažna država Kosovo bude nezavisno, da priznamo da se u Srebrenici dogodio navodni genocid i da smo mi Srbi genocidni narod, da se odreknemo Srba u Crnoj Gori i da nestanu Republika Srpska i Dejtonski sporazum? Da uvedemo sankcije Rusiji i izbacimo kineske kompanije iz Srbije? Da nam predvodnici „blokadera“ ugase demokratiju i institucije u ime anarhizma i plenuma?

Tajkunski „Danas“ je napisao da „svako normalan podržava studente“. Koje studente? One ekstremne Gruhonjićeve? One autošoviniste i one koji podržavaju šoviniste pripadnike drugih naroda? One koji i ne znajući šta rade, žele da sruše Srbiju i obore je na kolena, kao što je svojevremeno zahtevao Klaus Kinkel, pokojni ministar inostranih poslova Nemačke.
Današnji studentski protesti i protesti 1996-97 su dve suprotne ideologije. Udaljene svetlosnim godinama. Najveća prednost “blokadera” je internet koji im omogućava anonimnost, a najveća mana je nemogućnost da sagledaju širu sliku i značaj opstanka i napretka Srbije, jer mi rezervnu zemlju nemamo.

Srbija ima 250.000 studenta od kojih su ogromna većina dobra i pametna omladina koja želi da uči, studira, da doprinese napretku našeg društva. Ti studenti su naša budućnost. U ovoj borbi između demokratije i totalitarizma, moraju da pobede zakonska pravila, Ustav i institucije. Sve se može poboljšati kroz razgovor i dijalog. Studenti definitivno treba da proglase pobedu i njihove vođe da izađu iz senke. Da naprave otklon od agresivne antisrpske opozicije, stranih agentura i NVO koji stoje iza pokušaja obojene revolucije. Zbog Srbije. Zbog sebe samih.

U suprotnom dozvolićemo likovima kao što je Nenad Čanak da na najstrašniji način pljuju državu Srbiju i SPC. On se obratio u Crnoj Gori Milovim DPS-ovcima i poručio im da bi bio mnogo mirniji da u Srbiji postoji DPS. Zaboravlja Čanak da je DPS partija okarakterisana kao pokrovitelj organizovanog kriminala, šverca cigareta i narkotika i da je to stranka za vreme čije vlasti su stvoreni škaljarski i kavčanski kriminalni klanovi, koji su postali problem i u Evropi. Zaboravlja Čanak i na 2000. kada je naoružan ušao u državnu lutriju Srbije, kako bi nakon petooktobarske revolucije uzeo i poslednji dinar iz nje. 

Zato zabrinjava najava anarhističko-boljševičkog plenuma pod imenom „ETF Blokada“, da se priprema „zloslutni“ mart : „Mart je uvek bio turbulentan za naš narod. 09.03.1991. 12.03.2003. 17.03.2004. 24.03.1999. 27.03.1941. Šta nam donosi ovaj mart ostaje da vidimo...“ 
Devetog marta 1991. bio je na Trgu Republike u Beogradu prvi veliki miting opozicionih stranaka protiv Slobodana Miloševića, kada su dve osobe izgubile život. Sedamanaestog marta 2004. bio je pogrom na Kosovu i Metohiji, kada je proteran veliki broj Srba, spaljene njihove kuće i oskrnavljeno mnogo srpskih manastira i kulturno-istorijskih spomenika. Teroristička albanska OVK ubilaje  više od 28 Srba, pretukla više od 900 ljudi, uništila 19 spomenika kulture prve kategorije i 16 pravoslavnih crkava, kao i oko 10.000 vrednih fresaka i ikona. 

Setimo se da je prevrat 27. marta 1941. organizovala britanska tajna služba i kao posledica tih „demonstracija“ Srbi su ušli u pakao Drugog svetskog rata, kada je ubijeno ili zločinački stradalo milion Srba, najviše u genocidnoj NDH. NATO agresija počela je 24. marta 1999, i donela ubijanje 2.500 i ranjavanje 6.000 srpskih građana, uz 78 dana razaranja Srbije i srpske privrede. I na kraju, 12. marta 2003. ubijen je premijer Zoran Đinđić. 

Svi ovi krvavi datumi su vezani za uništavanje Srbije i ubijanje Srba. Da li to znači da „blokaderi“ iz „ETF Blokada“, kao i antisrpska opozicija najavljuju nove srpske žrtve? Građanski rat? Unišavanje Srbije? I sve to pod srbomrziteljskom parolom – „šta nam donosi ovaj mart ostaje da vidimo“.

Nema boljeg dokaza da je sve ovo obojena revolucija, vođena iz nekih zapadnih centara i tajnih agentura, gde srpski „blokaderi“ predstavljaju samo njihove izvođače radova.

P.S. Aleksandar Vučić: „Propala im je obojena revolucija, nikada neće uspeti. U Srbiji se narod pita i narod je rekao da neće strane sluge“.