KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Hrabrost Patrika Drida i bolesno ludilo blokadera

Patrika Drida, dekana novosadskog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, surovo su napali 28. aprila studenti i građani blokaderi.

Velika grupa razularenih ljudi sprečila ga je da uđe u zgradu fakulteta, da ide na svoj redovni posao. Brutalno je oboren na zemlju, zadobivši ozbiljnu povredu kolena. Dvojica studenata su mu pomogli da spase goli život od razjarene rulje i dovukli do vozila Hitne pomoći.

Tada započinje zverski teror opozicionih aktivista.

Pokušali su da prevrnu vozilo saniteta, lupali po vozili, urlali, pljuvali i na kraju nožem izbušili gume da sanitet ne može da krene. Policajci u civilu su zatim Patrika Drida provela kroz kordon agresivnih blokadera, koji su skakali i udarali ga. Peške je odveden do stanice policije, koja je oko 500 metara udaljena od fakulteta, sve vreme praćen vrištanjem i urlanjem rulje – da treba da umre, da je šteta što ga nisu likvidirali.

Siledžijsku bagru predvodili su Dinko Šakić Gruhonjić, Marinika Čobanu Tepić i Brajan Brković. Ovaj poslednji je unuk crnogorskog ustaše Jevrema Brkovića, i lično je skrnavio srpske zastave po Novom Sadu. Mrzitelji Srbije koji su kod novosadskih blokadera probudili zlo i zverske instikte.

Zašto je kriv hrabri dekan Patrik Drid, majstor borilačkih veština džudoa i samboa i čovek koji je ovoj zemlji donosio medalje? Zato što je samo želeo svojm studentima da omogući da normalno pohađaju nastavu. Zato što je verovao da obrazovni sistem mora da funkcioniše, nasuprot scenaristima obojene revolucije u Srbiji koji žele da unište srpsko školstvo, srpsku ekonomiju i srpsku državu. Zato što ovaj neustrašivi čovek sme otvoreno da kaže da su anarhistički plenumi izmišljotina opasnih idiota koji predvode blokade i proteste, pod dirigentskom palicom nekih zapadnih specijalnih službi, plaćeničkih nevladinih organizacija, profesora i nastavnika kupljenih za veliki novac.

Svi ovi spoljašnji i unutrašnji neprijatelji naše države žele da je svedu na beogradski pašaluk i nametnu marionetsku vladu u Beogradu. Da ponove 5. oktobar 2000. i obore Srbiju na kolena, onako kako su predvideli London i Berlin.

Dekan Patrik Drid je i međunarodni je sudija najviše kategorije u džudou i sambou i redovni profesor borilačkih veština, a od marta 2024. dekan na DIF-u Novi Sad. DIF je skraćenica za Državni institut za fiskulturu, ustanovu koja je osnovana 1938. u Beogradu.

Heroj Patrik Drid je branio svoju državu od terorističkog ološa, poručivši: "Osećam se poniženo, jer je studentima koji žele da uče onemogućeno da uče. Nastavljamo nastavu onlajn… Srbija mora da pobedi".

Pokušaj linča Patrika Drida u Novom Sadu podseća na vreme uspona fašizma u Italiji 1920-ih, na Musolinijeve udarne grupe i teror koji  su sprovodili na italijanskim ulicama. Na uspon Hitlerovog fašizma u Nemačkoj 1930-ih, na ideologiju podele ljudi na više i niže rase i krvavi obračun nemačkih “arijevaca” sa Jevrejima i Slovenima. Na početke genocida “ustaško-fašističke i klerikalno-rimske” NDH aprila 1941. godine.

U Novom Sadu je sve snimljeno. I jasno se vidi ko su agresivni napadači, a ko su nevine žrtve. Propagandističke Šolakove platforme besramno su sakrile zverstva blokadera, njihovo divljaštvo i nepatvorenu mržnju. Uobičajene gebelsovske laži i bedno političko lešinarenje najgoreg političkog i ljudskog  taloga u Srbiji, koji je obojena revolucija izbacila na površinu.

Ono što je urađeno dekanu Dridu, agesivno boljševičko i antisrpsko jezgro uradilo bi svim neistomišljenicama u Srbiji, ako bi uspeli da otmu vlast. Hapsili bi i ubijali bi ideološke oponente bez suđenja. Onako kao što je bilo 1945. u vreme titoizma.

Nasilje promovisano u Novom Sadu, i ranije u Nišu, politika je većeg dela antisrpske opozicije i blokadera, koji žele da ukinu pravo na slobodu kretanja, slobodu okupljanja, slobodu drugačijeg mišljenja. Pravo na rad i učenje.

Ovo višemesečno nasilje postaje sve radikalnije, uprkos tome što Vlada Srbije poziva na društveni dijalog. Nasilje u Novom Sadu agresivne manjine je samo produžetak dugogodišnje antisrpske politike protiv srpske države i Srpske pravoslavne crkve. Sa ciljem da se opozicioni aktivisti i plenumaši dokopaju vlasti bez izbora.

I zaboravimo već jednom na floskule o “mladosti koja se bori za pravedniju Srbiju”. Od pada nadstrešnice u Novom Sadu, na delu je politički program pod plaštom obojene revolucije.

Uostalom, mladi su bili i zločinci Robespjera, nacista i komunista, koji su u ime nekakvih viših ciljeva monstruozno likvidirali svoje ideološke protivnike.

Setite se režima Pol Pota, koji je izolovao Kambodžu od ostatka sveta, proterao stanovništvo iz gradova, ukinuo novac, privatnu svojinu i religiju. I ubijao sve intelektualce, a neki su osuđivani samo zato što su nosili naočare. A najgori mučitelji, Crveni kmeri, često su bili tek u tinejdžerskim godinama.

P.S. Aleksandar Vučić: "Siguran sam da ćemo vratiti otetu državu".