Skandal u TOK: Umesto odgovora o nadstrešnici – tužilaštvo se brani od izmišljenog "političkog progona"

Kolegijum javnog tužilaštva za organizovani kriminal, danas je odlučio da umesto da odgovori na pitanja javnosti povodom sve glasnijih sumnji u zloupotrebu položaja i prikrivanje ključnih dokaza u predmetu poznatom kao „pad nadstrešnice“, prebaci fokus na tobožnji politički progon. Sve uz pomoć prozapadnih medija koji mu već danima u nameri skretanja pažnje sa afere u kojoj je ovaj tužilac centralna tačka.

U saopštenju koje su uputili Povereniku za samostalnost i Visokom savetu tužilaca, predstavnici TOK-a tvrde da su izloženi pritiscima, medijskim napadima i pokušajima diskreditacije, iako se ni u jednom trenutku nisu osvrnuli na osnovno pitanje koje javnost zapravo postavlja: kako je moguće da tužilac zadužen za predmet u kojem je stradalo 16 ljudi sedi i nazdravlja s čovekom koji je svojim potpisom direktno učestvovao u puštanju u rad sporne železničke nadstrešnice?

Fotografija koja je izazvala burne reakcije u javnosti, na kojoj se u opuštenoj atmosferi, uz čašu vina, nalaze specijalni tužilac Mladen Nenadić i Nebojša Bojović, predsednik Skupštine Infrastrukture železnice Srbije, institucije koja je i formalno ozvaničila otvaranje stanice u Novom Sadu, do sada nije demantovana, niti je tužilaštvo ponudilo bilo kakvo logično objašnjenje za ovu vrstu druženja. Umesto toga, reaguju ujedinjeno i sinhronizovano, saopštavajući da se nad njima vrši pritisak i da su izloženi „napadima“. O kakvim napadima se radi, ne preciziraju, ali se u maniru dobro uvežbanog kriznog PR-a pozivaju na Evropski sud za ljudska prava i upozoravaju da je svaki komentar o njihovom radu „udar na samostalnost“.

U svemu tome, izostaje jedino ono što građani očekuju a to su odgovori. Nije reč o insinuacijama, već o dokumentovanim podacima koji ukazuju na sistemsku spregu između dela tužilaštva i organizatora blokada. Dokumenta, koja potvrđuju da je železnička stanica u Novom Sadu puštena u rad iako nisu bili ispunjeni svi bezbednosni uslovi, i koja su trebalo da predstavljaju ključni dokaz u istrazi, po nalogu viših instanci nisu čak ni uvrštena u predmet. Istraga, koja je u prvom trenutku bila u rukama Višeg tužilaštva u Beogradu, prebačena je u nadležnost TOK-a bez jasnog obrazloženja. Od tog trenutka, predmet je bukvalno ućutkan.

Pored toga, pojedini svedoci su uklonjeni iz postupka, a glavni akteri dobili status „glasa savesti“ u protestima. Bojović, koji je svojim potpisom overavao zgradu sa fatalnim propustima, ne samo da nije saslušan već je u međuvremenu postao jedan od najglasnijih zagovornika blokada, nastupajući kao aktivista u javnosti. Ova transformacija od osumnjičenog do simbola „otpora“ bila je moguća samo zahvaljujući logističkoj podršci iz samog tužilaštva, istog onog koje sada, kada se pojave fotografije i dokumenti, izigrava žrtvu i beži u političke floskule.

Da je stvar još ozbiljnija, potvrđuje i činjenica da su prozapadni mediji, koji su mesecima objavljivali nekritičke tekstove o blokadama i aferom pokušavali da ukažu na „režimsku nestručnost“, potpuno prećutali i fotografiju i dokument koji ruše celu konstrukciju. Njihov trenutni pokušaj da celu priču okrenu u pravcu „hajke“ samo je dokaz da iza medijske kampanje nije stajao interes javnosti, već pokušaj odbrane interesa unutar paralelnog pravosudnog mehanizma.

Najveći paradoks jeste što upravo TOK, koji bi trebalo da vodi najznačajnije predmete i procesuira organizovani kriminal bez obzira na političke i lične veze, sada služi kao zaštitni zid upravo za one koji bi morali da odgovaraju. Zamena teza – da je u pitanju napad na nezavisnost – više ne može da funkcioniše u trenutku kada se javnost pita ko je odgovoran za smrt šesnaestoro građana i zašto ti odgovorni još uvek slobodno šetaju.

Umesto odbrane nepovezanim frazama, vreme je da TOK odgovori na suštinska pitanja – ko je sastavio predmet, ko je naložio izuzimanje dokumenata, zašto nisu pozvani na saslušanje ključni akteri i zašto istraga, i posle osam meseci, ne pokazuje rezultate. Ćutanje ne može biti zamena za pravdu, a politički štit ne sme postati alat za prikrivanje krivične odgovornosti.