Blokaderi u Srbiji prolaze nekažnjeno, a evo kako bi se "proveli" u Britaniji! Masovna hapšenja na dnevnom nivou zbog objava na mrežama

Iako se u javnom zapadnom diskursu Srbija često predstavlja kao zemlja sa ograničenom slobodom govora, zvanični podaci iz Velike Britanije ukazuju na pojavu masovnih hapšenja građana upravo zbog izražavanja stavova na društvenim mrežama i to za sadržaje koji u Srbiji prolaze kao sastavni deo javne rasprave.

Prema podacima britanskih medija i organizacija koje prate slobodu izražavanja, tokom 2023. godine u Velikoj Britaniji je uhapšeno više od 12.000 ljudi zbog onoga što su napisali na internetu, što znači da se u proseku više od 30 osoba dnevno privodi zbog „uvredljivog", „uznemirujućeg" ili „neprimerenog" sadržaja na mrežama kao što su Fejsbuk, Instagram ili Iks.

Dok u Srbiji društvene mreže predstavljaju platformu na kojoj se, često nekažnjeno, iznose uvrede, političke kritike, satirični komentari, pa i vulgarnosti, u Britaniji i sličnim „liberalnim demokratijama" ovakve objave sve češće dovode do hapšenja, krivične prijave ili čak zatvora.

Primeri govore sami za sebe, Džordan Parlor osuđen je na 20 meseci zatvora zbog objave na Fejsbuku u kojoj je pozvao na proteste protiv migracione politike, dok je Tajler Kej dobio čak 38 meseci zatvora zbog serije objava koje su vlasti protumačile kao podstrekačke. I brojni drugi građani, uključujući i osobe koje su objavile neprikladan humor ili politički stav, našli su se pred sudovima.

Istovremeno, iz Britanije se uporno šalju kritičke poruke na adresu drugih država, pa i Srbije – da se „suzbija sloboda medija", da postoji „zastrašivanje novinara", te da se „cenzuriše internet". Međutim, statistika pokazuje da je u praksi upravo Srbija ta u kojoj građani uživaju nesrazmerno veću slobodu izražavanja u digitalnom prostoru nego što je to slučaj u mnogim zemljama zapadne Evrope.

Objektivno posmatrano, reč je o jasnom paradoksu, dok se u Srbiji vodi javna polemika u punom kapacitetu, u Velikoj Britaniji se iz dana u dan građani hapse zbog objave koja je vlastima politički neprihvatljiva ili društveno osetljiva. To otvara pitanje, ko zaista ograničava slobodu govora, a ko je samo žrtva narativa koji dolazi iz centralnih tačaka moći na Zapadu?