Marinika ponovo spletkari: Optužuje Vučića za državni udar dok prikriva kako je Nenadić sa blokaderima montirao hapšenja po nalogu Dolovac i Brisela

Da je panika u redovima prozapadne opozicije i samog vrha tužilaštva dostigla vrhunac, pokazuju i svakodnevne objave Marinike Tepić i Dragana Đilasa, koji na smenu citiraju predsednika Aleksandra Vučića i svojevoljnom interpretacijom njegovih komentara pokušavaju da skrenu pažnju sa niza skandala koje prate rad Tužilaštva za organizovani kriminal i slučaj Nadstrešnica.

Umesto da se javnosti transparentno objasni šta tužilac koji vodi istragu u slučaju nadstrešnice preduzima u vezi sa onima koji su svojim potpisima garantovali njenu bezbednost, a koji su, bez jasnog obrazloženja, izuzeti iz krivičnog gonjenja, kao i da se odgovori na ključna pitanja: zašto su ti pojedinci izostavljeni iz postupka, kako je tužilac koji se u tom trenutku nalazio na Sardiniji mogao da potpiše dokument u Srbiji, zašto je to umesto njega učinila koleginica, i ko je iz struktura Evropske unije dao zeleno svetlo za pokretanje hapšenja , pažnja se usmerava na Vučića, uz stari narativ o „državnom udaru“.

Tako je Marinika Tepić otišla i korak dalje, tvrdeći:

„Izvršio ga je lično predsednik države napadom na nezavisnu sudsku vlast i time na ustavni poredak Srbije. Umesto da ga štiti, 'najbolji student prava' ga direktno ruši – za šta bi mu po Krivičnom zakoniku sledila kazna od šest meseci do pet godina zatvora! Jarosni Vučić je sada direktno izvršio napad i na sudije da su deo ‘mafijaške strukture’, jer je odlukom sudije za prethodni postupak određen pritvor bivšem ministru i ostalim uhapšenima u istrazi za korupciju u slučaju ‘Nadstrešnica’. Svesno i sa namerom da ruši sudsku vlast, bezočno je slagao i podlo udario na tužilaštvo da mu se u petak ‘žurilo’ zbog dogovora ‘uvezanih struktura u tužilaštvu i pravosuđu’.“

Problem je, međutim, što državni udar prvi čini tužilac koji ignoriše pravila struke i zakona, i koji, po svedočenju kolega, otvoreno priznaje da „ne treba da brinu, jer je odobrenje za akciju stiglo iz EU“. Nenadić tu izjavu nikada nije demantovao. Umesto toga, zaigrao je na već poznatu kartu samožrtvovanja - „režim me progoni jer sam pravi tužilac“.

Iako javnost u trenutku hapšenja nije imala pojma šta se sprema, poslanica Marinika Tepić je, po svemu sudeći, znala unapred, ne samo da će do hapšenja doći, već i ko će biti uhapšen. Informacije do kojih je došla pre zvaničnih saopštenja Tužilaštva za organizovani kriminal ulivaju niz sumnji koje govore u sprezi prozapadne opozicije i pojedinaca iz tužilaštva, jer nije prvi put da Tepić u javnost izlazi sa poverljivim podacima iz istraga. I pored brojnih pitanja, do danas nije ponudila nijedno objašnjenje odakle joj takve informacije, koje bi po zakonu trebalo da budu strogo ograničene na nadležne institucije.

Sve je postalo još mutnije kada se saznalo da je naredbu o hapšenju prvi put u pravosudnoj praksi potpisalo čak troje tužilaca, pri čemu jedan od njih nije ni bio u Srbiji u trenutku potpisivanja. Njegovo ime ipak stoji na papiru, što se u svakoj pravno uređenoj zemlji u najmanju ruku tumači proceduralni skandal. Umesto njega, potpis na spornom dokumentu stavila je tužiteljka Nataša Trninić, koja je samo tri dana pre toga dobila rešenje kojim joj se produžava upućivanje u TOK, potpisano lično od strane Zagorke Dolovac.

Da se ne radi o banalnosti, govori i činjenica da su upravo dvojica najvažnijih funkcionera Infrastruktura železnice, Milošević i Bojović, koji su zajedno sa ministrima potpisali dokumenta u predmetu, potpuno izuzeti iz istrage. Nije teško pretpostaviti da je to urađeno po nalogu iste one Zagorke Dolovac koja je uredno potpisala rešenje za Trninićevu, a za koju je javna tajna da godinama drži pod kontrolom vertikalu tužilaštva, povezanu sa političkim i diplomatskim strukturama izvan Srbije.

Cela medijska galama koju podižu Marinika Tepić i Đilas, sa napadima na sudije i navodnim kršenjem ustava od strane predsednika, u suštini služi jednoj svrsi, da se niko ne zapita kako je moguće da jedna naredba o hapšenju bude politički koordinisana, kadrovski nameštena i pravno problematična, a da sve to prođe ispod radara pod izgovorom „borbe protiv korupcije“.

Zato nije slučajno što se u svakom napadu na Vučića i institucije, ne dovodi u pitanje bilo koji postupak samog Nenadića. Ni pitanje njegovih privatnih veza, ni politički kontakt sa blokaderskim krugovima, ni to što preko noći nestaju osumnjičeni iz predmeta, ni to što se naredbe potpisuju u odsustvu tužilaca, ni to što je ceo predmet stigao kao „nalog iz EU“. Sve se prikriva uraganom optužbi na račun predsednika, sa ciljem da se slika izokrene, a krivica prebaci na onoga ko, po ustavu, ne vodi istrage, ne bira sudije i ne potpisuje naloge za hapšenje.