GORELA SRBIJA ZBOG NJIHOVOG IZVEŠTAVANJA! Tajkunska N1 i Nova sad traže intervenciju Brisela

Nakon višednevnog nasilja na ulicama srpskih gradova, i preko devet meseci blokada ulica i institucija, u momentima kada je Srbija na ivici građanskog rata i građani s razlogom postavljaju pitanje ko podstiče, ko štiti, a ko prećutkuje nasilje, mediji N1 i Nova S, koji uopšte nisu registrovani u Srbiji, nego su u vlasništvu strane kompanije Junajted grupe, objavljuju saopštenje u kojem od Evropske unije zahtevaju da interveniše i „zaštiti“ njene novinare od navodne „državne kampanje“ i natpisa režimskih tabloida.

Umesto preispitivanja sopstvene uređivačke politike, koja je nedeljama stvarala medijski prostor u kom se pretnje, omalovažavanje, pa i otvoreni pozivi na fizičko nasilje, prikazuju kao legitiman deo političke borbe, ovi mediji odlučuju da krivicu prebace na sve osim sebe. Na državu, institucije, druge medije koje ne dele njihovu političku pristrasnost,i što je najopasnije, na sam narod, koji odbija da prihvati njihovu nametnutu predstavu stvarnosti.

Кoliko je drsko ovo saopštenje i zahtev upućen Evropskoj uniji, govori i prilog od sinoć, dok su nasilnici uništavali prostorije SNS-a, reporterka N1 u direktnom prenosu izjavljuje da je „atmosfera lepa“, dodajući, uz osmeh, da su „samo prostorije SNS na Bulevaru razbijene“, kao da je uništavanje nečije imovine, simbolički i stvarno, nešto što je prihvatljivo, pa čak i normalno ukoliko dolazi od onih koji su „na pravoj strani“.

Ono što N1 i Nova sistematski izbegavaju da pomene u svom izveštavanju, a što je javnosti više nego vidljivo, jeste prisustvo organizovanih, maskiranih grupa na protestima, od kojih su neke činili strani državljani, uključujući i hrvatske državljane koji su već privedeni zbog učešća u nasilju. I dok su društvene mreže bile preplavljene snimcima brutalnih napada na policiju, razbijanja javne i privatne imovine, te simboličnih prizora poput zastave „Torcide“ koja se vijori u centru grada, N1 je svojim čitaocima i gledaocima servirao sliku Srbije u kojoj jedino vlast podstiče sukobe, a protestanti su miroljubivi aktivisti.

Da apsurd bude veći, isti taj medij, koji je dao prostor objavama poput „pucaćete po šavovima“ i fotografijama s uperenim oružjem ka bratu predsednika države, sada predstavlja sebe kao jedinu žrtvu. Umesto da se izvini, ogradi ili distancira od sadržaja koji nedvosmisleno podstiču mržnju i podrivaju javni red i mir, ovi mediji se žale na kritike, tražeći od EU da „obustavi“ ono što naziva kampanjom pritiska. 

Ono što je zaista nestvarno u ovoj situaciji nije to što jedan medij traži podršku međunarodnih struktura, to je njihovo pravo. Neverovatno je to što se uopšte ne postavlja pitanje odgovornosti, u trenutku kada izveštavanje tih medija postaje ne samo pristrasno, već i opasno. Ono što se odvija pred očima javnosti više nije samo borba za uticaj u medijskom prostoru, već sistematsko podrivanje institucionalnog poretka, u kom ulogu novinara preuzimaju aktivisti s mikrofonom, a granice između informisanja i političke mobilizacije brišu se u potpunosti.

Nije potreban poseban dokaz da je izveštavanje N1 i Nove i srodnih medija u prethodnim danima bilo sve, samo ne profesionalno, objektivno i odgovorno. A kada se uzme u obzir ukupni kontekst,  od prisustva stranih državljana u nasilju, preko potpune ćutnje o napadima na policiju i institucije, do selektivnog izveštavanja s terena i otvorenog podsmevanja situaciji,  postavlja se ozbiljno pitanje: da li je ovde reč o medijskoj kući ili političkoj platformi sa jasno zacrtanim ciljem?

Zahtevati intervenciju EU u trenutku kada se negira sopstvena odgovornost za haos koji je delom i medijski proizveden, nije ništa drugo do pokušaj da se pod maskom slobode govora prikrije uloga u destabilizaciji zemlje. A to je nešto što ni jedna država ne sme da ignoriše.