Oglasilo se Više javno tužilaštvo: Stav sudija za prethodni postupak paradoksalan, neosnovan i nezakonit

Više javno tužilaštvo u Beogradu je Odeljenju za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu podovom njegove iznenadne promene dosadašnje prakse, uputilo dopis kojim je, kako saznajemo, sudije tog Odeljenja obavestilo da njihovo pravno stanovište u vezi sa kvalifikacijom krivičnog dela u prethodnom postupku smatra - neosnovanim, nepravilnim i nezakonitim, te je najavilo da će se na njihove odluke u vezi sa tim žaliti u zakonom propisanom postupku.

Navedeni dopis VJT je takođe uputilo predsedniku Višeg suda u Beogradu, predsedniku Apelacionog suda u Beogradu, Vrhovnom sudu i Visokom savetu sudstva, kako bih izvestilo o promeni prakse Odeljenja za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu.

Podsetimo, u pojedinim opozicionim medijima  pre dva dana se pojavila informacija da su sve sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu usvojile "pravni stav" prema kojem neće više određivati pritvor osumnjičenima za napade na policijske službenike tokom neprijavljenih javnih okupljanja, kojima VJT na teret stavlja krivično delo Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu, jer smatraju da policajci nisu učesnici javnog skupa i da bi delo trebalo da se kvalifikuje kao Napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, za koje krivično gonjenje preduzimaju osnovna javna tužilaštva (iako je za to delo zaprećena duža zatvorska kazna).

Tek sutradan je Odeljenje za prethodni postupak dostavilo zapisnik sa sednice Višem javnom tužilaštvu u Beogradu radi "upoznavanja" sa svojim stavom.

U svom dopisu, u koji je naša redakcija imala uvid, tužilaštvo ukazuje da je potpuno nejasno zbog čega mu je dostavljen zapisnik, imajući u vidu da tužilaštvo u svom radu postupa isključivo na osnovu Ustava i zakona Republike Srbije, a ne, kako je navelo, na osnovu stanovišta sudija za prethodni postupak koja nemaju nikakav obavezujući karakter i "za koje se može reći da ih odlikuje promenljivost i prilagodljivost trenutnim društvenim okolnostima".

Tužilaštvo je ove sudije podsetilo i da je sudskim poslovnikom jasno određeno kome se zapisinici sa sednica dostavljaju, te da među njima nije tužilaštvo, kao i da uostalom, nije ni bilo potrebe da mu se zapisnik dostavlja jer je dan ranije sa njegovom   sadržinom upoznato putem određenih medija.

"Stiče se utisak da je ovakva ubrzana procedura usvajanja zapisnika sa sednice odeljenja, a i samo njegovo sačinjavanje imalo za svrhu isključivo njegovo eksploatisanje u medijima kritički nastrojenim prema Višem javnom tužilaštvu u Beogradu", smatra VJT.

Što se zauzetog pravnog stava u pogledu kvalifikacije krivičnog dela, VJT u Beogradu je sudije podsetilo da u skladu sa zakonom, pravnu kvalifikaciju krivičnog dela u predistražnom postupku vrši isključivo javni tužilac.

Dalje navodi da nakon podnošenja krivične prijave i saslušanja osumnjičenog, te predloga tužilaštva za određivanje pritvora, prilikom ocene razloga za određivanje pritvora koji su propisani Zakonikom o krivičnom postupku (ZKP), sudija za prethodni postupak ceni da li postoji osnovana sumnja da je osumnjičeno lice učinilo krivično delo, pri čemu, kako ističe VJT u Beogradu, "nije propisano, te samim tim nije ni nužno, pri zakonom propisanom stepenu sumnje, da se radi o krivičnom delu koje je kvalifikovao javni tužilac i zbog kojeg javni tužilac vodi postupak". 

"Sudija za prethodni postupak, po stanovištu ovog tužilaštva, nije i ne može biti vezan pravnom kvalifikacijom postavljenom od strane javnog tužioca, već stanjem u spisima predmeta i dokazima koji se nalaze u spisima", decidno je tužilaštvo. 

Osvrćući se na konkretna krivična dela koja su povod ovoj nesaglasnosti - Napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. i Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a Кrivičnog zakonika, tužilaštvo je napomenulo da su paradoksalne odluke sudija za prethodni postupak kojima su odbijeni predlozi za pritvor, jer sud zauzima stav da je izvršeno daleko teže krivično delo (po zaprećenosti kazne) od onog koje je kvalifikovao javni tužilac, dok uopšte ne odlučuje razlozima za određivanje pritvora u smislu odredbi ZKP-a, odnosno predloga stavljenog od strane javnog tužioca.

"Ovakav pravni stav sudija za prethodni postupak čini još spornijim to što su u prethodnom periodu u apsolutno istim pravnim situacijama donosile odluke o određivanju pritvora, pa čak i potvrđivale sporazume o priznanju krivičnih dela, kada im očigledno ovakva pravna kvalifikacija nije bila sporna", podsetilo je VJT u Beogradu. 

Istaklo je da je u svakom od konkretnih slučajeva reč o radnjama lica koja su preduzete tokom neprijavljenih javnih skupova, sa elementima nasilja kao bitnog elementa radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 344a Кrivičnog zakonika, te da je u ovoj najranijoj fazi postupka, u kojoj se radnje osumnjičenog lica cene sa praktično najnižim stepenom sumnje, pogrešno donositi odluku ispravnosti pravne kvalifikacije tužioca, koja je u fazi istrage ili preduzimanja dokaznih radnji podložna izmeni.

Kao primer apsurdnosti pravnog shvatanja sudija za prethodni postupak, tužilaštvo je podsetilo da svakodnevno procesuira lica osumnjičena zbog krivičnog dela Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 Кrivičnog zakona, te da bi, logikom sudija one mogle da odbijaju predloge za određivanje pritvora podnete od strane javnog tužioca jer smatraju da nije izvršeno to krivično   delo koje je u nadležnosti višeg suda, već na primer, krivično delo iz člana 246a stav 1 ili 2 Кrivičnog zakonika, koje je u nadležnosti osnovnog suda, iako postoje svi razlozi za određivanje pritvora u smislu odredbe člana 211 stav 1 tačka 1. do 4.Odredba 246. se odnosi na proizvodnju i preprodaju droge, dok se 246.a odnosi na neovlašćeno držanje droge za ličnu upotrebu).