Intervju Vučića za Juronjuz: Ponuda za dijalog ostaje, jednog dana će morati da razgovaraju s nekim

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je ekskluzivni intervju za Juronjuz i poručio da ponuda za dijalog sa blokaderima ostaje, jer će jednog dana morati da razgovaraju sa nekim.

Vučić je razgovarao sa novinarkom Džejn Viderspun u emisiji 'Evropski razgovori' i tom prilikom je govorio o pozivu na dijalog sa blokaderima, nasilju nad policijom, opoziciji, putu Srbije ka Evropskoj uniji i razgovorima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. 

Upravo ste pozvali na dijalog sa demonstrantima koji protestuju protiv vlasti, posle devet meseci tih protesta i demonstracija. Oni su ponovo odbili. Kuda po vama to sada vodi? Kako ćete popraviti situaciju?

- Ja se inače već godinama suočavam sa protestima i demonstracijama, počev od 2014, nakon što smo morali da sprovedemo mere fiskalne konsolidacije, smanjenje penzija i plata u javnom sektoru. Da, poslednjih devet meseci se održavaju najbolje organizovani protesti i demonstracije. A u martu, to su bili najveći protesti koje su ikada održali. Ovo nije bio moj prvi poziv. Zapravo, to je bio moj peti ili šesti poziv na dijalog, na otvoreni razgovor. Ali u čemu je bila razlika ovog puta? Ponudio sam nešto na šta su brzo reagovali, ali nekako nervozno. Ne znam zašto. Ponudio sam im čak i otvorenu televizijsku debatu. Oni mogu da izaberu prostor, mogu da uzmu studio, ja ću otići gde god oni kažu. Mogu da dovedu tri, četiri osobe, ali te osobe treba da budu njihovi predstavnici. I bio sam spreman da o tome javno diskutujem, jer verujem da razgovori, konverzacija, dijalog nemaju alternativu.

Foto: Euronews video printscreen

Na kraju krajeva, mislim da bilo kakva vrsta nasilja koje smo videli na ulicama, nije dobra za ovu zemlju. Ako vidite nekoga ko pali vatru ili baca kamenje na prostorije vladajuće stranke ili napada ljude koji su sedeli unutra i razgovarali o svojim poslovima, to nije dobra slika. Ovo nije dobra situacija za Srbiju u smislu privlačenja novih investicija novih turista. To nije poruka "mi smo jedna od najbezbednijih zemlja u Evropi, dođite kod nas". Ovo nije dobro.

Kuda to dalje vodi?

- Verujem da će moja ponuda ostati. Dok je ne prihvate jer će jednog dana morati da razgovaraju s nekim. Ponudio sam svim dekanima, rektoru Beogradskog univerziteta, svima, da započnemo dijalog pre šest meseci. Bilo je to krajem februara i čak pre toga, u decembru, ponudio sam to studentima. Ali oni to odbijaju jer sam jedina njihova meta bio ili ja, ili vlada, i to je bilo to. Hteli su da razgovaraju sa svima drugima osim sa nama. I nadam se da će se to promeniti.

Kako su ti protesti polarizovali i paralisali društvo ovde u Srbiji? Na tim protestima skoro i da ne vidimo zastave EU, što je zapanjujuća razlika u odnosu na druge proteste u regionu. Kako vi to tumačite?

- To je veoma čudna i komplikovana situacija u Srbiji, ako govorimo o tome. Imate mnoge NVO koje će uvek reći, „u redu, mi smo proevropski orijentisani i dajte nam evropsku budućnost. Ne možemo do te budućnosti sa Vučićem". Iako smo u najboljoj ekonomskoj situaciji u poređenju sa bilo kojim periodom, u poređenju sa svime što smo do sada imali. I dostigli smo, na kraju, kreditni rejting od agencije Fitch i očekujemo da ga dobijemo i od Standard & Poor’s i Moody’s takođe. Naš javni dug u odnosu na BDP je prvi put 44 odsto, što je dvostruko manje od prosečnog javnog duga u Evropskoj Uniji. To je ono što smo postigli i mogli ste da vidite prolazeći kroz grad da je ovo grad kranova. Možete ih videti svuda. Grad postaje sve lepši i lepši, zemlja je sve lepša i lepša. Ne rastu samo plate u javnom sektoru, već i plate i penzije ukupno posmatrano. To su dobri rezultati.

Foto: Euronews video printscreen

Kada ste pomenuli polarizaciju, ovde imamo polarizovanu medijsku situaciju. Imate žestoko antivladine i žestoko provladine medije. Kao u Sjedinjenim Američkim Državama, kao u nekim drugim evropskim zemljama. I to je ono što stvara tu vrstu polarizacije, koja ne postoji u stvarnom životu ljudi. Kada su ljudi pokušavali da kažu nešto protiv moje ponude za dijalog, govorili su „to je zato što je očajan, to je zato što nema alternativu, to je zato što se plaši svojih političkih protivnika“. Ne. To je uvek znak snage, a ne znak slabosti. Ja to nudim u veoma posebnom trenutku gde možete lako da vidite stvarnu promenu. Ljudi su sve više i više protiv demonstranata. Ljudi su siti blokada. Ljudi su siti nasilja, koje se dešavalo naročito poslednjih nedelja. I ja pratim ankete i vidim to. U isto vreme, moramo da ponudimo odgovoran i ozbiljan odgovor na društvenu krizu s kojom se suočavamo i naša uloga mora da bude mnogo veća i moramo da budemo odgovorniji, bez sumnje, zato to i nudimo.

 

Bilo je optužbi za prekomernu upotrebu sile od strane policije. Kako biste odgovorili na te optužbe? Na koji način ćete obezbediti tu odgovornost koju ste upravo pomenuli, u vezi sa zaštitom ljudskih prava?

- Ako uporedimo reakciju srpske policije sa svim drugim velikim policijama EU, to je gotovo neuporedivo. Naša policija je bila tiha, mirna, gotovo da nije reagovala ni na šta. Oni su najavili 28. juna da će početi sa nasilnim akcijama protiv policije. Najavili su to, nazvali su to zelenim svetlom za njihove akcije. I napali su policijske jedinice i želeli su da napadnu svoje političke protivnike. Posle toga, spalili su najmanje četiri prostorije vladajuće stranke. Nije bilo obrnutih primera. I policija nije čak ni intervenisala u Novom Sadu i Valjevu, dva važna grada u ovoj zemlji. Policija je zapravo intervenisala naknadno, koristeći najmanju silu koju je mogla da upotrebi. Ima li nekih posebnih slučajeva gde je prekomerna sila upotrebljena od strane jednog ili dva ili tri policajca? Bez sumnje, to se uvek negde desi, posebno posle devet meseci. Ali ako želite da uporedite scene iz Berlina, Londona, pa čak i Brisela ili Pariza, sa situacijom i scenama iz Beograda, to je zaista neuporedivo i moram vam reći da sam veoma ponosan na ponašanje i stav koji je zauzela naša policija i na njihovu strpljivost. Mislim da je čudo što smo, imajući u vidu stepen agresivnosti demonstranata, uspeli da kontrolišemo situaciju tako da za devet meseci nije bilo žrtava, da nije bilo mrtvih. I nadamo se da ćemo biti primer demokratskog i mirnog rešavanja svih ovih pitanja.

Demonstranti krive korumpirani sistem za deo svojih akcija. Da li je Srbija korumpirana? Ima li korupcije ovde?

- Bez sumnje, korupcija postoji svuda, širom sveta, u svakoj zemlji. I to je najlakša tema koju neko može da izabere i da kaže „u redu, postoji korupcija". Bez obzira na to, naravno da postoji korupcija i moramo da se protiv nje mnogo čvršće borimo i ja sam u velikoj meri posvećen tome da predvodim tu bitku. Problem demonstranata u ovom slučaju je što mogu da kažu šta god žele, ali oni znaju da Vučić nema bankovne račune van zemlje. Nemam nikakve račune, nikakve stanove, vile u inostranstvu ili bilo šta slično. Sve što imam prijavljeno je po zakonu ovde u Srbiji i svi to znaju.

Foto: Euronews video printscreen

Ali sam spreman da prihvatim reči kritike na tu temu, da promenim neke važne zakone i da se pozabavim tim problemom, ali morate znati da je uvek lako grditi i rugati se kada je reč o problemima koji su laka meta, poput ovog. Ima li mnogo stvari koje treba uraditi? Da! I moraćemo da uradimo mnoge stvari u budućnosti. Na našem putu ka EU, to je jedan od najvažnijih zadataka za nas, u to nema sumnje.

Demonstranti sada traže vanredne izbore. Hoće li ih biti? Da li je to nešto što bi moglo da pokrene stvari?

- Juronjuz je emitovao najmanje dve emisije. U februaru i martu. I rekli su to čak i voditelji Juronjuza, ne vaši gosti. Rekli su da ako postoje snage u Srbiji koje bi prihvatile Vučićev referendum ili izbore - to se desilo pre pet meseci – te snage će biti tretirane kao pravi izdajnici, kao ljudi koji mu najviše pomažu. Samo da vas podsetim, u decembru, kada su počeli sa ovim... Jer sam od samog početka znao da je to velika obmana. Hteli smo da ispunimo sve njihove zahteve, sve njihove molbe, sve njihove zahteve. I ja sam im se obraćao njima govoreći, „u redu, uradićemo to i to, uradili smo, jeste li zadovoljni time?". Oni su rekli, „ne, nastavljamo sa ovim, sada je ovo veće od nas, veće od vas.“ Dobro. Rekao sam tada, „u redu, želite referendum protiv mene, i spreman sam da idemo na referendum za dva dana.“ Govorili su, „ne, to je izdaja, to je prevara. Ako neko to prihvati, mi ne idemo. Mi nismo političari. Ne treba nam politika". Posle toga nudio sam izbore. Govorili su isto.

Posle šest meseci, kada smo prešli u nekakav regularniji režim, pokušavajući da ispunimo naše ekonomske ciljeve, pokušavajući da ispunimo sve naše obaveze u vezi sa organizacijom EKSPO-a 2027, moramo da završimo sve do decembra 2026, imamo puno toga da uradimo, mnogo posla. I znate, s vremena na vreme mora da se i radi. Ne mogu uvek da budu izbori. I sada kažu „jedino što nam treba jesu izbori.“ A ranije nisu želeli da razgovaraju sa mnom i govorili „Vi niste nadležni, nemate ovlašćenja za to" Ja sam im rekao - „U redu, samo sam hteo da razgovaram sa vama.“ A sada sam jedini koji je nadležan za raspisivanje vanrednih izbora, ali oni i dalje ne žele da razgovaraju sa mnom, jer misle da će neko spolja da izvrši veliki pritisak na mene da raspisem nove izbore i tako ispunim njihove želje.

Postoji li legitimna opozicija, jer ako nema jasne, ujedinjene opozicije, da li ste vi onda jedina osoba i jedina opcija koja može da vodi zemlju?
 
- Naravno da nisam. Biću predsednik godinu, godinu i po dana, ne više od toga. Biće novi predsednik, novo rukovodstvo. Neću menjati ustav da bih igrao te vrste igara.  Jedan od razloga što imamo ovakve proteste, a razloga ima mnogo, je činjenica da ljudi nisu zadovoljni svojom opozicijom. Oni mene smatraju - a to je što mi stvara probleme, da budem iskren... Uradili smo neke fokus grupe sa ljudima koji su protiv Vučića i protiv vladajuće stranke. Govorili su, „znate, Vučić je kao svojevremeno Muhamed Ali“, ili kao danas onaj ukrajinski momak Jusik ili kako već zove. "Previše je jak u ringu. Želimo da pronađemo nekoga ko može da se takmiči s njim. Hteli bismo da imamo veću kontrolu. Želimo veću transparentnost. Želimo da imamo ovo i ono". I to je jedan od razloga zašto ne vide takve ljude u opoziciji, jer su svi ujedinjeni protiv nečega, a za nešto. Kada ih pitate za politiku, oni nemaju politiku. Ako ih pitate za EU, ne žele da podrže bilo kakav zakon koji će nam pomoći u napredovanju na putu ka EU. Ako ih pitate za bilo šta drugo o EU, kažu „dobro, treba nam vaš novac, ali ne trebate vi i vaše vrednosti".

Foto: Euronews video printscreen

Ako pitate mene, mogu da imam hiljade primedbi na račun EU zbog teritorijalnog integriteta naše zemlje i zbog nekih drugih pitanja. Ipak, dok ja budem bio predsednik, Srbija će ostati veoma čvrsto na putu ka EU, posvećena i predana tom putu, sprovodeći i implementirajući potrebne reforme. Nedavno smo promenili dva medijska zakona u skladu sa pravom EU. Sada radimo zajedno sa ODIHR-om, OEBS-om i EU na promeni zakona o biračkim spiskovima i biračkom registru, i konačno tu je zakon o Agenciji za elektronske medije koji treba da promenimo, i veoma naporno radimo na tome. To su preduslovi za otvaranje klastera 3. i nadamo se da ćemo u tome uspeti do kraja godine.

Srbija je dugo listi čekanja, znate, u čekaonici, tako da kažem, kao zemlja kandidat već 13 godina. To je prilično dugo.U Briselu se puno priča o Ukrajini i ubrzanom procesu za pridruživanje te zemlje EU. Kako se osećate zbog toga? Da li mislite da postoji iskrena želja u EU da se proširi na Zapadni Balkan?

- Verujem da ima izvesnih promena unutar EU, ali naravno glavni fokus će ostati na Ukrajini i Moldaviji, jer se u Briselu veruje da bi trebalo na neki način zaustaviti ruske interese koji se dalje šire na evropsko tlo i zato su veoma fokusirani na Ukrajinu, i posebno zbog svih problema sa kojima se Ukrajina suočava, i rata sa Rusima. Pa tek onda Moldavija, pa onda Zapadni Balkan. Na Zapadnom Balkanu, nisam siguran da su svi zainteresovani na način na koji su to velike zemlje, i srećan sam što vidim tu vrstu promene. Nedavno sam razgovarao sa Đorđom Meloni i predsednikom Makronom, i mislim da su veoma zainteresovani. Ne samo za napredak Srbije ka EU, već za napredak celog Zapadnog Balkana ka EU. Ali nisam siguran da je tako i sa ostalim zemljama, a kao što je poznato, za to je potreban konsenzus.

Ali šta je nama potrebno? Moramo da se promenimo zbog sebe i radi nas samih. Ali postoje i druge stvari koje možemo da radimo zajedno, a to je jedinstveno tržište. Region bez pravih granica, bez pravih međa, bez ikakvih prepreka za trgovinu ili protok kapitala, ljudi i svega ostalog. To je nešto što treba da ostvarimo pre nego što se približimo EU. Ima puno stvari koje treba da uradimo zarad nas samih i veoma sam svestan toga. Ali ako pitate ljude u Srbiji, možete da pitate koji god tabor želite, naš tabor, opozicioni tabor, čućete jedno isto. Pomalo smo siti svega toga i očekujemo da brže stignemo do Evropske unije.

Kakav je vaš dijalog sa predsednikom Putinom trenutno? I da li verujete da je mir moguć sa Trampom? I da li je Putin stvarno zainteresovan za to?

- Verujem da su svi zainteresovani za mir. Ne mogu uvek da govorim sve ono što bi ljudi u Briselu želeli da čuju. Ipak, mogu da vam kažem da sam tri i po godine govorio da neće biti lako pobediti Rusiju i neki u Briselu su veoma glasno govorili da je samo pitanje vremena kada će pobediti Rusiju i isterati je iz Ukrajine, i slične stvari. A ja sam govorio da to nije realno i niko nije želeo da čuje takve glasove. Bilo je nekih razgovora sa predsednikom Putinom, verujem da su to bili iskreni i otvoreni razgovori. U tim razgovorima bilo je delova koji se njemu nisu dopali i nekih se meni nisu dopali, ali neću o tome javno govoriti.
 
Da li i dalje sa njim razgovarate iza kulisa?

- Ne, nikada nisam ništa radio iza kulisa. Neki ljudi iz Evrope vode takve razgovore iza scene. Ja ne. Uvek to radim na veoma transparentan način. Uradio sam to samo jednom u poslednje tri i po godine. I verujem da je cela Evropa to gledala, svako je imao svoje primedbe na to, ali ne i na sopstvene takve razgovore koji su vodili i ne na transparentan način. Ali verujem da je ta inicijativa veoma važna i još uvek nismo dostigli tačku preokreta ili tačku bez povratka ka većim sukobima, ali verujem da za dva, tri, četiri meseca možemo doći do te tačke.