Arno Gujon u Parizu na Kongresu slavista: Stranci koji govore srpski mogu da upoznaju Srbiju direktno, a ne preko često iskrivljenih medijskih izveštavanja

Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Srbije Arno Gujon danas je u Parizu povodom obeležavanja 100 godina proučavanja srbistike u Francuskoj poručio da je upravo učenje srpskog jezika ključ za bolje razumevanje Srbije i srpskog naroda u Francuskoj.

- Izučavanje srpskog jezika omogućilo je razumevanje našeg naroda, istorije i kulture što je značajno doprinelo zbližavanju dva tradicionalno bliska i saveznička naroda. Danas, potreba za znanjem srpskog jezika i dalje je prisutna kako bi stranci mogli da upoznaju Srbiju direktno a ne preko često iskrivljenih medijskih izveštavanja - rekao je Gujon na okruglom stolu održanom u okviru 17. Međunarodnog kongresa slavista koji je okupio više od 1.000 stručnjaka iz 45 zemalja.

Foto: Tanjug

 

Gujon je podsetio da je srpski jezik prisutan na univerzitetima u Parizu, Strazburu, Bordou, Marseju i Grenoblu, i naglasio da zahvaljujući posvećenim profesorima i lektorima nije samo predmet, već i most ka upoznavanju srpske kulture, književnosti i tradicije.

- Do osnivanja katedre za srpski jezik na francuskom univerzitetu početkom 20 veka, sliku o Srbima i Srbiji su nametali Beč i Berlin, jer je zbog nepoznavanja jezika srpski narod bio malo poznat u Francuskoj - rekao je Gujon koji predvodi obeležavanje stogodišnjice učenja srpskog jezika u Francuskoj. 

Nakon okruglog stola, Gujon je učestvovao u svečanoj dodeli srpskih knjiga Slovenskoj biblioteci na Sorboni.

Među doniranim delima je i Monografija o 100 godina srbistike u Francuskoj.

U fond biblioteke uvrštena su dela od klasika do savremenih autora, čime se studentima pruža prilika da bolje upoznaju srpsku književnost i kulturu.

Foto: Tanjug

 

- Kada sam počinjao da učim srpski jezik, imao sam velikih poteškoća da pronađem odgovarajuću literaturu i književna dela na srpskom u Francuskoj. Zato je popunjavanje srpskog književnog fonda u Slovenskoj biblioteci na Sorboni veoma važno za sve koji žele da otkriju bogatstvo srpske književnosti i unaprede svoje znanje srpskog jezika - poručio je Gujon.

Predsednica Saveza slavističkih društava Srbije Rajna Dragićević naglasila je za Tanjug da je Srbija danas biblioteci na Sorboni, od svih učesnica kongresa, poklonila najviše knjiga i publikacija u cilju još boljeg razumevanja i izučavanja srbistike.

- Deo organizacije međunarodnih slavističkih kongresa je da svaka zemlja učesnica donese svoje knjige i predstavi ih i da sve te knjige kasnije postanu deo biblioteke na Sorboni - navela je Dragićević i naglasila da su to najvažnija slavistička izdanja objavljena od Kongresa u Beogradu 2018. do 2025. godine.