General Živković uzimao 5.000 evra za zaposlenje u MUP-u, sada glumi principijelnog oca blokadera

Dok penzionisani general Bogoljub Živković obilazi medije i žali se da policija maltretira njegovog sina jer učestvuje na blokadama, i najavljuje krivične prijave, zaboravljena dokumenta iz ne tako davne prošlosti otkriva njegovu tamnu stranu, pišu mediji.

Upravo je isti taj Živković, prema operativnim podacima, bio uhvaćen u klasičnom trgovinskom lancu mita, uzimajući po 5.000 evra za zaposlenje u MUP-u, navode oni.

Obrada pod šifrom „Maneken", koju je 2016. godine pokrenuo SBPOK, dokumentuje sumnju da je Živković u više navrata organizovao zapošljavanje uz novčanu nadoknadu. U jednom od slučajeva, radi se o mladiću iz Arilja, od koga je general direktno tražio novac u zamenu za mesto u policiji.

Prema izvorima iz tadašnje Uprave kriminalističke policije, doslovno stoji: "Kada je krenuo za more Bogoljub ga je pozvao i tražio da mu iznese "čašu vode" koju mu duguje kad bude prolazio ispred njegove kuće. Što je u šiframa značilo - novac.

Foto: printscreen

 

Međutim, iako je obrada zvanično otvorena 27. maja 2016. godine, pod brojem SKA 923, i pored toga što je sve bilo dokumentovano unutar službe, predmet nikada nije dobio tužilački epilog. Razlog tome je kako saznajemo, tadašnji direktor policije Vladimir Rebić, koji je lično intervenisao kako bi se slučaj gurnuo pod tepih. Zahvaljujući povezanosti Živkovića unutar sistema i uticaju njegove supruge koja je radila u analitičkoj službi, ključni podaci nikada nisu zavedeni u sistem, a svedoci su bili gurnuti u stranu, prenose mediji.

Sve aktivnosti u okviru obrade „Maneken" vodile su se interno i strogo poverljivo, bez redovnog izveštavanja i bez unosa u sistem evidencije, što predstavlja ozbiljno kršenje procedura unutar SBPOK-a. Prema svedočenjima iz tog perioda, obrada je bila potpuno pod kontrolom jednog operativca, uz znanje samo uskog kruga ljudi. Čak ni kolege iz istog odeljenja, kako navode, nisu znali da se predmet uopšte vodi.

Jedan od izvora potvrđuje da je konkretan snimak komunikacije, u kojoj se pominje dogovor o „čaši vode", sačuvan na ličnom uređaju jednog od policijskih službenika, ali nikada nije postao sastavni deo zvanične predmetne dokumetacije.

Foto: printscreen

 

Svedoci koji su u to vreme bili u sistemu, a koji danas više nisu aktivni, svedoče da se o ovom slučaju „šaputalo" među kolegama, ali je svima bilo jasno da „od toga neće biti ništa". Informacije o Živkovićevom uticaju bile su opštepoznate, kao i njegova povezanost sa pojedinim visokim funkcionerima tadašnje policijske uprave.

Kako se navodi, samim tim, današnje javno nastupanje Bogdana Živkovića kao branitelja moralnih načela izaziva posebnu pažnju.

Njegovo insistiranje da je hapšenje njegovog sina „režirano zbog hajke" i da je cela akcija „sprovedena radi potreba jednog tabloida" dobija drugačiji karakter kada se sagleda u svetlu nezavršenih istraga o njegovim aktivnostima unutar MUP-a.

Nije zanemarljivo ni to što se general sada usmerava na pripadnicu UKP-a, najavljujući prijavu jer je, kako tvrdi, „snimala njegovog sina", iako za to ne pruža dokaze. Prema informacijama iz istrage, snimak je nastao kao deo zvanične policijske dokumentacije, u skladu sa procedurom i na mestu gde je bilo neophodno dokumentovanje službene intervencije.

Ukoliko tužilaštvo i nadležne institucije odluče da ponovo otvore slučaj „Maneken", pitanje odgovornosti za zataškavanje neće se završavati samo na Živkoviću. Unutrašnja dokumenta, koja do sada nisu bila javna, ali i svedočenja iz tog perioda, mogu osvetliti celokupnu šemu sistemske zaštite odgovornih, kao i mehanizme koji su omogućili da se jedan ozbiljan predmet nestane iz institucionalnog vidokruga.