Šolak ih zakinuo za pet miliona evra! Kompanije biznismena oštetile autore muzike, interpretatore i proizvođače fonograma

Kompanije "Junajted medija prodakšn" i "Adrija njuz", koje su radile pod krovnim rukovodstvom kontroverznog biznismena Dragana Šolaka zakinule su muzičke autore, interpretatore i proizvođače fonograma za sumu od 600 miliona dinara za autorska prava. To je potvrdio direktor Organizacije proizvođača fonograma (OFPS) Nikola Vilotić.

- Tačno je da je procena da su naša tri ceha oštećena za oko pet miliona evra. Mi zajedno sa organizacijom muzičkih autora Sokoj i PI - organizacijom prava interpretatora, od početka pokušavamo da ostvarimo naša prava, ali ove firme su se oglušile. Iskoristile su pravni vakuum i pravdale se da one ne podležu domaćim propisima, jer su registrovane u Luksemburgu - kaže Vilotić.

Direktor Sokoja Dejan Manojlović nije mogao sa sigurnošću da govori o visini duga Šolakovih kompanija prema pomenutim autorima, ali nam je potvrdio da od njih nikad nisu dobili ni dinar.

- Pokušali smo preko našeg REM (Regulatorno telo za elektronske medije) da regulišemo ova dugovanja - kaže za naše novine Manojlović i dodaoje:

- I ne samo to nego da konačno potpišemo ugovore i počnemo naplatu, ali REM to nije mogao da obezbedi, pod opravdanjem da su te dve firme registrovane u Luksemburgu i da podležu tamošnjem zakonodavstvu. Mi smo kontaktirali sa našim kolegama iz cehovskog udruženja iz te evropske zemlje i luksemburški pandan REM-u, ali stvar se nije pomerila sa mrtve tačke.

Manojlović je začuđen sporošću administracije u Luksemburgu, dok Vilotić kaže da se razmišlja o mogućnosti tužbe protiv "Junajted medija prodakšna" i "Adrija njuza".

Foto: profimedia

- Zajedno sa kolegama iz Sokoja i PI, donećemo odluku da li ćemo sudskim putem zatražiti novac koji nam pripada.

Inače, ove dve kompanije su zaista registrovane u Luksemburgu i imaju troje-četvoro zaposlenih. Kompletan posao produkcije programa za kanale N1, Nova S, Sport klub kanale (do 1. aprila 2025), Nova sport, Nova maks, Pikabu, Nova serije, Lov i ribolov i Vavo i Fajt čenel proizvode u Srbiji. "Junajted medija prodakšn" u Srbiji ima 331 zaposlenog, a "Adrija njuz" 187 ljudi.

Više je nego očigledno da je reč o srpskim kanalima, koji se proizvode i emituju u Srbiji, a da adresa u Luksemburgu služi da bi se, između ostalog, zaobišle i obaveze prema autorima u Srbiji. Da je reč o svesnom izbegavanju obaveza, svedoči da ove dve kompanije ni u Luksemburgu nemaju zaključene ugovore i ne plaćaju naknadu za emitovanje autorskih dela, fonograma i interpretacija.

- Da kojim slučajem imaju ugovore sa našim kolegama iz Luksemburga, onda bi plaćali naknade, a nama kao autorima bi bio prosleđen novac - kaže Dejan Manojlović.

Ovakvo poslovanje, koje traje već godinama, pokazuje ne samo kršenje domaćih propisa, već i međunarodnih konvencija koje je ratifikovala Srbija poput Bernske konvencije i WIPO ugovora o autorskom pravu. I same dozvole za emitovanje od regulatora iz Luksemburga su fiktivnog karaktera, jer se program emituje u Srbiji.

Uslov za primenu Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji je da se signal šalje iz zemlje gde se program proizvodi u drugu zemlju. Međutim, program se i proizvodi i emituje u Srbiji, a samo je adresa firme u Luksemburgu.

Filmadžijama duguje šest milijardi dinara

Dragan Šolak, dok je rukovodio kablovskim operaterom SBB, takođe nije uplaćivao autorska prava ni filmskim autorima, zbog čega je kompanija dobila 11 tužbi sa odštetnim zahtevom od šest milijardi dinara.

Foto: Zoran Sinko/Profimedia

Ovo je potvrdio Stefan Đelineo, direktor UFUS AFA ZAŠTITA, organizacije filmskih autora Srbije.

- Od 2018. godine do promene vlasništva u SBB, ova kompanija nije uplatila nijedan dinar za autorska prava za emitovanje filmskog i serijskog sadržaja. Zbog toga smo bili primorani da tužimo SBB. Od 11 tužbi dve su pravosnažne i uplaćeno je 800 miliona dinara. Borimo se dalje za uskraćeni novac - kazao je Đelineo.

Prema njegovim rečima, realan dug iznosi dve milijarde dinara, a ostatak novca je zahtev za paušalnu naknadu jer je autorima uskraćen novac od kog je SBB stvarala novu vrednost.

- Dok je trajalo neplaćanje, mi smo saznali da su članovi uprave kompanije uspeli da postanu vlasnici i fudbalskih klubova. Radujemo se uspehu svakog biznismena, ali to se sve dešava dok se uskraćuje plaćanje obaveza prema autorima. Bilo je pokušaja da se sa SBB dogovorimo dok je vlasnik bio Šolak, ali su pregovori bili neozbiljni jer su traženi besmisleni popusti. Zakonska propisana naknada za filmske autore je dva odsto od najnižeg paketa pretplate na kablovsku televiziju. Ako je taj iznos 1.500 dinara, naknada bi trebalo da bude tridesetak dinara, to je simbolično, ali ni to nije plaćano - rekao je Đelineo.