Predsednik Visokog saveta tužilaštva vređao i ponižavao novinare - Tražio policijsku zaštitu od nepoželjnih pitanja

Na ovogodišnjoj strukovnoj konferenciji Visokog saveta tužilaštva na Kopaoniku, kojoj su pokušale da prisustvuju novinarke Vesna Veizović, urednica portala Vaseljenska, i Andrea Veskov, voditeljka televizije Informer, dogodilo se nešto što najbolje pokazuje koliko je profesionalni i moralni ugled domaćeg pravosuđa doživeo svoj istorijski sunovrat.

Dve novinarke, obe članice novinarskih udruženja, Vesna Veizović redovni član Udruženja novinara Srbije, kao i deo osnivačke skupštine Asocijacije novinara Srbije, Andrea Veskov članica Asocijacije novinara Srbije, našle su se izložene javnom poniženju od strane institucije koja bi, po definiciji, trebalo da štiti zakon, dostojanstvo i javni interes.

Foto: printscreen

Iako formalna akreditacija za konferenciju nije bila moguća, bar ne novinarima koji kritički izveštavaju o ovom telu, obe su se nalazile u hotelu kao istraživački novinari. Njihova namera je bila, kako navode da se postave pitanja od javnog interesa, budući da na zvanične mejlove i pitanja pojedini tužioci ne odgovaraju, ili se odgovori svode na "zahtev na pitanje nije osnovan".  Međutim, umesto odgovora i transparentnosti, dočekala ih je bahatost, uvrede i pokušaj diskreditacije. A organizatori su čak tražili i dodatnu policijsku zaštitu tvrdeći kako se na Konferenciji nalaze privatno, iako polovinu troškova za organizaciju snosi Visoki savet tužilaštva, koji je telo koje se finansira iz budžeta Srbije.

Foto: printscreen

U saopštenju koje je Visoki savet tužilaštva objavio nakon incidenta sa lažnom dojavom o bombi, novinarke su, bez ikakvog osnova, opisane kao „neprijavljena lica koja se predstavljaju kao novinari, a ne pripadaju nijednom zakonom registrovanom mediju“.

Takva formulacija ne samo da je netačna, već je duboko ponižavajuća i sramna za instituciju koja je potpisuje. Vesna Veizović je urednik medija koji je uredno registrovan u Registru medija, dok je Andrea Veskov zaposlena u televiziji Informer, takođe registrovanom mediju. Obe imaju važeće novinarske legitimacije i dugogodišnje profesionalno iskustvo.

Foto: printscreen

Predsednik Saveta, Branko Stamenković, umesto da se izvini zbog grube neistine i da ispoštuje zakonski zahtev za objavljivanje demantija, odlučio je da pokaže koliko mu je pojedina javnost nepoželjna. Njegov jedini zvanični odgovor na dostavljeni zahtev glasio je da je „zahtev neosnovan jer u saopštenju nije poimence naveden nijedan medij ni osoba“. Takvo obrazloženje nije samo formalno uvredljivo, već i intelektualno ponižavajuće. Ne može se poništiti odgovornost jedne javne institucije samo zato što nije navela imena, ako je jasno da se iz konteksta zna o kome je reč.

Foto: printscreen

Način na koji se Stamenković odnosi prema novinarima koji mu nisu po volji nedostojan je funkcije koju obavlja. Njegov odnos prema medijima već duže vreme otkriva obrazac ponašanja koji je bliži političkom PR-u nego institucionalnoj odgovornosti. On preferira one novinare koji mu rade krizne odnose s javnošću, koji ga intervjuišu kao „reformatora“ i hvale uprkos nizu očiglednih kršenja zakona, dok sve ostale tretira kao uljeze i neprijatelje.

Posebno je poražavajuće što je upravo Branko Stamenković u Vrhovnom javnom tužilaštvu formalno postavljen za „kontakt tačku za bezbednost novinara“. Umesto da tu ulogu shvati kao obavezu da zaštiti novinare od pritisaka i uvreda, on ih sam javno vređa i ponižava. Taj paradoks nije samo etički problem, već i poruka svim novinarima u Srbiji da će biti napadnuti ako se usude da pitaju ono što nije dozvoljeno, odnosno ako ne pripadaju onom krugu novinara koje Stamenković javno preferira.

Pored odbijanja da se objave demanti, Stamenković je takođe odbio da odgovori i na niz pitanja koja su takođe postavljena u  zahtevima za demanti: po kom osnovu je Savet uopšte kvalifikovao krivična dela u svom saopštenju, ko mu je dao pravo da objavljuje podatke iz kaznene evidencije lica koje je tek bilo lišeno slobode, i ko je dozvolio da se takvi poverljivi podaci iznose u javnost?

Odgovori nisu stigli. 

Ono što ostaje kao utisak jeste da je predsednik Visokog saveta tužilaštva zloupotrebio svoju funkciju, ne da bi zaštitio ugled institucije, već da bi ućutkao novinare koji mu nisu po meri. I takvo ponašanje je već postalo obrazac   jedne kaste koja sve manje odgovara javnosti, a sve više služi sama sebi.

Kada novinari koji pitaju postanu meta onih koji bi po zakonu trebalo da im garantuju bezbednost, onda to nije više lični incident, to je institucionalni pad. I upravo taj pad danas simbolizuje predsednik Visokog saveta tužilaštva, koji je zaboravio da se funkcija ne brani uvredama, nego istinom.