Sramno: Pomagači Snežane Bjelogrlić na njenom putu bezakonja

Niko, pa ni Snežana Bjelogrlić, ne može radi ostvarenja svojih ciljeva tako beskrupulozno da gazi etičke i pravne norme ako nema saveznike, podjednako nečasne i bezobzirne kao što je i ona sama.

Najveći saveznik Snežane Bjelogrlić je Jasmina Vasović, predsednica Vrhovnog suda Srbije. Svoju poziciju prvog sudije Srbije, Vasovićka nije stavila u službu pravde i građana Srbije, već je Vrhovni sud Srbije i Visoki savet sudstva pretvorila u uslužni servis određenih advokatskih kancelarija i Društva sudija Srbije. Danas bez predaha radi na tome da pretnjama i ucenama obeshrabri sve časne sudije da se kandiduju za članstvo u Visokom savetu sudstva, a s druge strane, gura Snežanu Bjelogrlić i ostale svoje saradnike iz tzv.

Čačanske pravosudne organizovane kriminalne grupe da nemoralno i nezakonito zauzmu mesta u Visokom savetu sudstva, kako bi taj organ i celokupno sudstvo definitivno stavila pod svoju kontrolu.

Foto: ATA Images

Drugi saradnik je Žak Pavlović, sudija Trećeg osnovnog suda u  Beogradu i član Visokog saveta sudstva. Svoj mandat u Visokom savetu sudstva Žak Pavlović je potrošio uglavnom kao nemi dizač ruke, koji bespogovorno glasa za predloge koje dogovore Jasmina Vasović i Snežana Bjelogrlić.

Ali, na Jutjub snimku sednice Visokog saveta Sudstva od 23. 10.2025. godine možemo videti kako se Žak okuražio i agresivno lobirao da Visoki savet sudstva usvoji žalbu Snežane Bjelogrlić i proglasi njenu kandidaturu na izborima za Visoki savet sudstva.

Šta se desilo s tim čovekom?

Zašto tako agresivno brani nešto što je nazakonito po nekoliko osnova, nešto što ni Zorana Delibašić i Marija Jureša (istorijski saveznici Snežane Bjelogrlić i Jasmine Vasović) nisu htele da podrže? Odgovor na ovo pitanje biće obelodanjen 6. novembra kada će se na dnevnom redu Visokog saveta sudstva naći tačka dnevnog reda „izbor Milice Pavlović za sudiju Drugog osnovnog suda u Beogradu“. Milica Pavlović je supruga Žaka Pavlovića. Sve to pokazuje da je trgovina uticajem osnovni metod funkcionisanja Visokog saveta sudstva pod dirigentskom palicom Jasmine Vasović. Izbor gospođe Pavlovićke u Drugi osnovni sud u Beogradu isplaćen je podrškom Snežani Bjelogrlić da se po drugi put nezakonito kandiduje na izborima za Visoki savet sudstva.

Na sednici Visokog saveta sudstva od 23.10.2025. godine, posebno se kao nečastan, izdvaja nastup tzv. profesorke prava Jelene Vučković. Njena uloga u pokušaju da se Snežana Bjelogrlić po drugi put nezakonito  kandiduje za člana Visokog saveta sudstva posebno je sramna i zaslužuje da se podrobnije ispriča. Jelena Vučković je napisala „stručno“ mišljenje i poslala ga Izbornoj komisiji Visokog saveta sudstva u kojem je objasnila da Snežana Bjelogrlić ima pravo da se po drugi put kandiduje za člana Visokog saveta sudstva. Nejasno je da li je Jelena Vučković to uradila samoinicijativno ili po nečijem nalogu.  Kako god, Jelena Vučković je pisanjem tog mišljenja grubo povredila dva etička i pravna principa.

Prvo, jedan profesor ne može pristati da piše pravno mišljenje o nekoj pravnoj stvari ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost i objektivnost. U konkretnom slučaju takve okolnosti postoje. Jelena Vučković sa Snežanom Bjelogrlić sedi u istom organu. Ta okolnost, sama po sebi, baca sumnju na objektivnost Jelene Vučković prilikom pisanja tog mišljenja. Da ima i malo časti, ona bi odbila da se pisanjem mišljenja meša u rad Izborne komisije.

Drugo, nije etički i po zakonu da neko odlučuje po žalbi na odluku u čijem donošenju je učestvovao. Jelena Vučković je u postupku pred Izbornom komisijom priložila svoje mišljenje da Snežana Bjelogrlić može da se kandiduje. Prilikom donošenja odluke o Bjelogrlićkinoj kandidaturi Izborna komisija je konsultovala to mišljenje (na sreću nije ga uvažila). Na odluku je podneta žalba organu čiji je član Jelena Vučković. Ona je morala da se izuzme od učešća u postupku odlučivanja po žalbi. Ali, kao i svaki poslušnik Jasmine Vasović, Jelena Vučković to nije učinila. Glasala je da se usvoji žalba Snežane Bjelogrlić i tako brutalno pregazila sve moralne i pravničke principe.

Kada je menjan Ustav, želja Ustavotvorca je bila da sudijama prepusti odlučujuću ulogu u pravosudnoj kadrovskoj politici. Pošlo se od toga da će sudije kao profesionalci i ljudi od struke, prilikom izbora sudija biti više fokusirani na stručne, a ne na neke druge momente.