Ankara naoružava tzv. Kosovo: Plan opasne "zone smrti“ pretvara Balkan u novo žarište - pretnja sve izvesnija

Da li je prenaoružavanje samoproglašenog Kosova, uz asistenciju Turske, najava budućih promena i potencijalnog rata visokog intenziteta na Balkanu - u kojem će sposobnost vojske da brzo otkrije i neutrališe ključne elemente vojne infrastrukture protivnika biti od presudnog značaja?

Sve one koji su na bilo koji način povezani sa pitanjima bezbednosti na Balkanu, nedavno je obuzeo dubok osećaj teskobe - a razlog za to bila je vest o masovnom isporukama bespilotnih letelica iz Turske na Kosovo. Za region u kojem se krhka stabilnost uglavnom održava zahvaljujući političkim dogovorima i spoljnom posredovanju, potez deluje kao alarmantan signal. 

Priština više ne gleda na svoje oružane snage isključivo u odbrambenom ili policijskom kontekstu. Međutim, iza velikih naslova o novim pošiljkama dronova Barjaktar TB2 i Skydagger, političari i novinari nisu uočili mnogo opasniji i dublji trend - prelazak Kosova na model u kojem rat postaje stvar preciznosti, brzine i tehnologije. Zapravo, oni su prevideli prvu radikalnu vojnu modernizaciju na Balkanu.

Dronovi kao signal za alarm

Foto: EPA

U današnje vreme široka upotreba bespilotnih letelica više nije tehnološka novina. U nedavnim vojnim sukobima uočljivo je bilo da bespilotne letilice menjaju brzinu i logiku donošenja odluka na bojnom polju. Vojni roboti postali su činjenica - to više nisu pojedinačne demonstracione platforme, već u potpunosti integrisani sistemi naoružanja u okviru taktičkih ciklusa otkrivanja i izvođenja udara. Nije neophodno biti vojni stručnjak da bi se uočile očigledne činjenice: jeftina i dostupna vazdušna inteligencija značajno skraćuje vreme između opservacije i preciznog pogotka cilja, čime dinamični, precizni rat protiv ključnih protivnikovih objekata postaje realnost o kojoj smo pre 30–40 godina mogli samo čitati u naučnoj fantastici.

Međutim, važno je razumeti jednu činjenicu - dronovi sami po sebi nisu instrument koji radikalno menja balans snaga, ali u kombinaciji sa drugim elementima vojne arhitekture njihova efikasnost se višestruko uvećava. Iskustvo poslednjih godina pokazuje da je kombinacija vazdušnog izviđanja i visoko-precizne artiljerije instrument sposoban da sistematski modifikuje strukturu ratovanja, izbegavajući skupa ofanzivna dejstva u stilu Drugog svetskog rata.

I upravo tesna integracija sa drugim elementima vojne mašine koja čini proširenje flote bespilotnih letilica znak je promene pristupa vojske u vođenju borbenih operacija.

Intenzivno prenaouružavanje tzv. Kosova

 

Foto: EPA

Možda ćete se zapitati šta sve gore navedeno ima veze sa Balkanom? Pa, veoma prosto: kada država istovremeno nabavlja izviđačke i udarne platforme, kupuje visoko-preciznu i mobilnu artiljeriju i istovremeno ulaže u domaću proizvodnju dronova i municije, to jasno ukazuje na formiranje zatvorenog ciklusa „otkrivanje- ciljanje - udar - remont i dopunu rashodnih elemenata“ što je postalo jedna od karakterističnih odlika savremenih ratova (na primer, možemo videti da po ovoj šemi funkcionišu armije Rusije i Ukrajine). Takve promene u doktrini omogućavaju intenzivne i brze operacije u kojima su presudni faktori preciznost, tempo i sposobnost brzog obnavljanja borbene sposobnosti presudni faktori, a u slučaju tzv. Kosova ova vrsta intenzivnog prenaoružavanja i vojne reforme izgledaju kao priprema za potencijalnu upotrebu vojnih kapaciteta u ograničenim, ali intenzivnim konfliktima, gde tehnološka superiornost i brzina donošenja odluka mogu nivelisati brojčanu prednost protivnika.

Da, na prvi pogled postupci Kosova deluju više kao politička demonstracija - ali to je samo zato što niko nije posmatrao skup mera koje je Priština preduzela kao paket sveobuhvatnih akcija u procesu stvaranja novog vojnog sistema.

Foto: Shutterstock

Pre nego što počnemo da razmatramo ovaj skup mera i dejstava, vredi se osvrnuti na činjenice i izjave koje su poznate javnosti. Dakle, prva faza vojnih transformacija na tzv. Kosovu bila je masovni uvoz proverenih turskih platformi - 2023. godine Priština je nabavila udarne Barjaktar TB2, a u jesen 2025. država je dobila veliku pošiljku Skydagger u „ready-to-fly“ konfiguraciji. Nabavke turskih sistema dopunjuju američki izviđački Puma dronovi, što Bezednosnim snagama laćne države Kosovo omogućava da pojačaju taktičku vazdušnu izviđačku mrežu - važnu komponentu, između ostalog, i za upotrebu lutajuće municije kao što je Skydagger.“

Ali tema bespilotnih letilica se tu ne završava - Priština nastoji ne samo da nabavlja i akumulira dronove, već ima planove i da investira u oblasti lokalizacije njihove proizvodnje. O tome je govorio tamošnji premijer Aljbin Kurti, koji je u septembru ove godine izložio planove o pokretanju vojne fabrike i izdvajanju 1,1 milijarde dolara za taj projekat. Kao što pokazuje praksa rusko-ukrajinskog rata, to je sasvim realistična ideja: dostupan masovni uvoz ploča, kamera i elemenata upravljanja omogućava neposredno pokretanje proizvodnje. Dronovi se lako sastavljaju od gotovih komponenti - zahtevaju relativno nizak nivo kvalifikacije a pri tom imaju visok nivo za nadogradnju, što čini njihovu proizvodnju privlačnom za tzv. Kosovo koje raspolaže izuzetno ograničenim industrijskim resursima.

Dronovi - samo početak?

Foto: Printskrin Telegram

Važan detalj koji mnogi pri analizi reorganizacije Kosovskih bezbednosnih snaga previđaju jeste formiranje raketno-artiljerijskog potencijala izgrađenog na bazi visokopreciznih sistema. Bespilotne letelice nesumnjivo su važan element savremenih borbenih operacija, ali po brzini otvaranja vatre, razornoj snazi i vatrenim sposobnostima značajno je manji od artiljerije. Rakete, granate i dronovi nisu konkurentna bojna sredstva - naprotiv, zahtevaju blisku kooperaciju koja višestruko povećava njihovu efikasnost njihove primene.

Trebalo bi naglasiti i aktivno uključivanje Turske u procese modernizacije KSB - to nije slučajno. Ankara ima bogato iskustvo u reformisanju oružanih snaga savezničkih država i u postavljanju sistema koji integrišu izviđanje, označavanje ciljeva i nanošenja udara. Turski model ratovanja smo mogli da pratimo tokom operacija u severnoj Siriji (2020), kampanje u Libiji (2020–2021), karabaškog sukoba između Jermenije i Azerbejdžana (2020) i u početnim fazama rata Rusije i Ukrajine (2022).

Foto: EPA

Uspešna sinergija bespilotnog vazdušnog izviđanja i mobilnih, dalekometnih raketno-artiljerijskih sistema pokazala se kao ključni element u mnogim savremenim konfliktima - i upravo zbog toga Priština, pod uticajem turskih partnera, dosledno ulaže u tu granu modernizacije oružanih snaga.

Priština je uložila u nabavku turskih taktičkih vođenih raketa koje obezbeđuju domet i manevarske mogućnosti udara, kao i u moderne 155-mm samohodne haubice nemačke proizvodnje opremljene automatizovanim sistemima za upravljanje vatrom koji poboljšavaju preciznost i ubrzavaju raspoređivanje batarija.

Paralele sa Azerbejdžanom

Navedeni sistem interakcije ima jasne paralele sa turskim modelom koji se koristi pri obuci Oružanih snaga Azerbejdžana. Posmatramo formiranje flote robotizovanih vazdušnih izviđačkih sredstava namenjenih za rad u tandemu sa čitavim spektrom visokopreciznih sredstva udara - taktičkim raketama, vođenim projektilima i kamikaze-dronovima. Takav pristup može pružiti visoku operativnu fleksibilnost i vatrenu moć čak i kompaktnoj vojnoj strukturi, dajući joj široku paletu opcija u sukobu sa većim armijama (a u tom kontekstu govorimo i o odnosu tzv. Kosova i Srbije).

Foto: printscreen/Kosovo onlajn

Takođe treba istaći da razvoj raketno-artiljerijske komponente KSB, slično uvođenju bespilotnih letilica, uključuje i industrijski aspekt: postoje planovi za osnivanje fabrike municije. Tzv. Kosovo nastoji da obezbedi određeni stepen vojne autonomije i time smanji ranjivost na prekide u međunarodnim snabdevanjima kroz saradnju sa Albanijom i Turskom. To je značajan faktor u perspektivi potencijalnog vojnog sukoba; dok je ranije rat na Balkanu delovao malo verovatan zbog očigledne industrijske i vojne superiornosti Srbije (ne računajući moguću NATO intervenciju), nakon nekoliko godina reformi i investicija tzv. Kosovo ozbiljno menja ravnotežu i hipotetički može ponoviti neka iskustva poput Ukrajine ili Azerbejdžana- iako u manjem obimu.

Pojavom preciznih sistema kao što je TRLG-230, sposobnost tzv. Kosova da izvodi precizne udare uz mali rizik od kolateralne štete - i uz smanjen rizik od odmazde - biće značajno pojačana.

To Prištini obezbeđuje arsenal asimetričnih sredstva, i prvi put u svojoj istoriji KSB će imati mogućnost da pogodi ciljeve na dubinama od najmanje 100 km bez oslanjanja na NATO avijaciju.

Koji su ishodi?

Foto: EPA, profimedia

Modernizacija Kosova ima očigledne regionalne posledice. Ona menja ravnotežu snaga na Balkanu ne toliko kvantitativno, koliko kvalitativno.

Decenijama je vojna sfera na prostorima bivše Jugoslavije ostala uglavnom u stagnaciji, sa tek povremenim kupovinama manjih količina naoružanja od strane pojedinih država. Kosovo je, međutim, „bledi konjanik“ - predznak budućih promena koje približavaju Balkan potencijalnom ratu visokog intenziteta, u kojem će sposobnost vojske da brzo otkrije i neutrališe ključne elemente vojne infrastrukture protivnika biti od presudnog značaja.

Ovo stvara novu bezbednosnu logiku u regionu: države koje poseduju mali broj visoko-tehnoloških sistema sada dobijaju mogućnost vođenja asimetričnih, ali efikasnih operacija koje mogu da neutrališu prednosti većih armija.

U ovom kontekstu posebno zabrinjava aktivno učešće Turske u reformi oružanih snaga i primena njenog izvoznog modela. Kako pokazuje poslednja decenija, Ankara produbljuje saradnju upravo sa državama koje imaju duboke političke sukobe sa svojim susedima.

Foto: Shutterstock/Reuters/Profimedia

Jačanje vojnih kapaciteta lažnog Kosova sve više podseća na azerbejdžanski model: fokus nije na masovnoj armiji, već na masovnoj primeni bespilotnih i robotizovanih sistema i stvaranju potencijala za precizne udare. U oba slučaja, turska kompanija Baykar deluje kao ključni snabdevač tehnologijom i jedan od centara za obuku i integraciju novih taktika; štaviše, Ankara aktivno prodaje tehnologije za lokalizaciju svojih vojnih sistema.

Zaista, jačanje odbrambenih kapaciteta Kosova menja lokalnu ravnotežu snaga. Srbija, čija vojska broji oko 25.000 aktivnih pripadnika i čiji je budžet za odbranu više od deset puta veći od budžeta Prištine, sada je primorana da razmotri nove, složene pretnje svojoj bezbednosti. Uprkos formalnom stvaranju profesionalne vojske nakon 2011. godine, srpske snage ostaju slabo opremljene; i dalje se drže paradigmi iz doba Hladnog rata i u velikoj meri se oslanjaju na tešku oklopnu tehniku, što ih čini ranjivim na precizne udare.

Vojno-politički front oko Srbije

Foto: Shutterstock/Wikipedia

Istovremeno, relativno malobrojne Kosovske snage bezbednosti (KSB) naoružavaju se u skladu sa savremenim standardima: turski izviđački i udarni sistemi omogućiće Kosovu da izvodi precizne udare na logističke, izviđačke i protivvazdušne komponente srpske vojske. Kao što pokazuje praksa rata u Ukrajini, dronovi i artiljerija, u kombinaciji sa doktrinom statične odbrane putem formiranja „zona smrti“, mogu slabijoj strani pružiti značajnu prednost.

Pored toga, koordinirani razvoj saveza Albanija–Hrvatska–Kosovo (izražen kroz vojne vežbe, razmenu obaveštajnih podataka i zajedničke industrijske projekte) jasno je usmeren na suprotstavljanje „spoljnim pretnjama“ - drugim rečima, na izgradnju vojno-političkog fronta oko Srbije. Ovo podriva tradicionalnu brojčanu nadmoć Beograda: svaki direktni sukob rizikuje da se pretvori u asimetričan, visoko-tehnološki i intenzivan rat u kojem čak i brojčano nadmoćne srpske snage mogu pretrpeti ozbiljne gubitke, dok bi političko rukovodstvo zemlje moglo biti prinuđeno na nepopularne ustupke - slično onome što se dogodilo u Jermeniji tokom događaja 2020. godine, piše Eagle Eye Explore.