Lešinari u ljudskom obliku: Kopaju po krvi, ranama, po mrtvima, opet u želji da napadnu i dođu na vlast

Lešinari su korisni i neophodni u prirodi u kojoj sve ima svoj smisao. A ljudi lešinari? Njih priroda ne poznaje, ali na žalost oni postoje...

Desila se jedna neopisiva tragedija, tragedija koju ljudska reč ne može ispričati, a i misao pri tom zastane.

Veliki zločin u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", osnovci bukvalno streljani u svojim klupama. Sve ovo kao nedelo deteta u jedno mirno majsko jutro u centru Beograda! Tragedija i bol su da nebo zaplače, ali avaj, pojaviše se ljudski lešinari.

Ova vrsta nazovi ljudi do sada nije bila poznata na našim prostorima, ali izgleda je u tajnosti rasla, gajila se i čekala krv.

Srpska opozicija aktuelnoj vlasti i svi oni koji se u tu opoziciju mogu svrstati, počeli su da lešinare. Ova tragedija ukazala se njima kao odlična prilika da za to okrive aktuelnu vlast, pa su brže bolje izašli na ulice, blokirali most Gazelu, iz nedelje u nedelju, i slično.

Njih ni najmanje nije bila briga za pobijenu decu, njihove majke, očeve, braću, sestre, bake, deke...

Za ove lešinare, koji su kljucajući po bolnim ranama rodbine ove dece, ovo je bila divna prilika da napadnu vlast,da je poljuljaju, oslabe i eventualno je zauzmu.

Dugo, pre ovoga, su ti lešinari gajeni. Mnogi sa gomilom stranog novca, a nekima je bio dovoljan samo njihov poremećeni um.

Trajali su ovi protesti, ali bolesni umovi su priželjkivali još nešto, još krvi...
Posle se dogodio jezivi zločin u Malom Orašju i Duboni. Svim normalnim ljudima, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, bilo je jasno da za ove tragedije vlast ne može da snosi objektivno, nikakvu odgovornost. 

Kada je ovo već svima postalo jasno, nervozno su zalepršala krvava krila orlušina, koja su sa sladostrašću, svojstvenom samo ovakvom tipu nazovi ljudi, dočekali krvavi pad nastrešnice u Novom Sadu i šesnaest izgubljenih života. Lešinari su odmah poleteli, ali uvidevši prethodne greške, dosta mudrije.

Foto: ATA Images

Morali su svoje kopanje po krvi, ranama, po mrtvima, opet u želji da napadnu vlast i dođu na vlast, na neki način da prikriju. Pokušali su i dobrim delom i uspeli da uz svoje krvave skute okupe naše građane, ljudska bića kojima tu nije mesto i koji tu ne pripadaju, studente, srednješkolsku omladinu, učitelje, profesore i još mnogo dobronamernog sveta.

Taktika ovog puta je bila malo izmenjena, kolovođama se nudio novac, koji se neštedimice i dalje daje, mnogima položaj u novoj vlasti, a mnogima su se prikazali kao dobra vila spasiteljka... Još je bilo potrebno otkloniti krv sa perja, kljunova i nogu, a za to je poslužila "crvena krvava šaka" , ne kao njihov simbol, nego kao simbol vlasti koju moraju da sruše.

Nije bilo dovoljno samo rušiti vlast i doći na njeno mesto, za veliki novac koji se primao i koji se prima mora se razoriti država Srbija, poniziti i još više rasparčati. Potrebno je učiniti Srbiju onim što nikad u svojoj istoriji nije bila, genocidnom tvorevinom koju cela Evropa treba da prezire.

Na sreću naše lepe Srbije, život je jači od lešinara... Uostalom priroda nas tome uči...

Svakom rodoljubivom građaninu Srbije sada je apsolutno jasno da vlast i naša domovina nisu isto. Uvek su pokušavali i pokušavaće rušiti vlast, ali našu jedinu domovinu Srbiju ne sme niko da takne, a da za to ne snosi posledice! Valjda ih je svemu tome naša istorija naučila!