"Kad je Milošević pao FDU su preuzeli autošovinisti": Evo zašto svet ne sme da zna za srpsku tragediju - Antonijević i Bokan otkrili

Filmski prikaz prilagođene istorije, u kojoj su Srbi zločinci, pravi je trend u regionu.

Televizijski trend u regionu, gde Srbi imaju ulogu negativca - kao u američkom filmu Rus, ne jenjava.

Kao da se region sprema da objavi "filmski rat" Srbiji, tako što će snimati sadržaje koji kriju njihovu prljavu prošlost i pravdaju zlodela, dok uporedo krive Srbe za nemire na Balkanu.

Iz regiona stižu najave za snimanja filmova, inspirisanih tragedijom devedesetih, a iz Prištine kažu da snimaju film o Račku.

Hrvati sa druge strabe, u anketi koja je objavljena na Jutjubu, ne znaju za genocid u Jasenovcu, ali u bioskopima mogu da gledaju novi film "260 dana", u kom glume holivudski glumci Tim Rot i Armando Asante i koji priča o ratnim devedesetima u Hrvatskoj, gde Srbima pripada već pretpostavljena uloga negativca.

Ratko Dimtrović, bivši ministar za brigu o porodici i demografiju, prateći trag novca kojim se filmovi sa antisrpskim narativom finansiraju ističe spremnost pojedinaca da plate takav poduhvat i pita zašto neko od 48 milijardera iz Srbije ne finansira film - koji bi istinom udario kontru regionalnim fantazijama.

-  Tema je novac. Ko je finansirao film? Država Hrvatska? Gle čuda, nije. Film je koštao preko tri miliona evra, a sav novac dao je jedan čovek, Aleksandar Hrkač, biznismen iz Osijeka. Da li je istina ili nije da je već obezbeđeno prikazivanje filma u 100 zemalja, manje je važno od činjenice da sve to finansira jedan čovek, jedan bogati Hrvat. Da li je Hrkač milijarder, u evrima? Nije, ali misli da svakako veliki novac koji je zaradio delom treba uložiti u projekat "koji će svetu pokazati ko je 90-ih u Hrvatskoj bio agresor, a ko žrtva". Poznajete li nekog bogatog Srbina, koji je uradio bar nešto iole slično ovome što je uradio Hrkač? Kad čovek umre, mogu u grob da mu stave i milijardu evra...džaba. Tamo "gde ide" ništa mu ne treba - poručio je Dimitrović.

Gaga Antonijević: Država prepoznaje važnost filmova sa nacionalnom temom

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Predrag - Gaga Antonijević, reditelj koji je dodatnu popularnost stekao nakon filma "Dara iz Jasenovca", kaže za Informer da je važno da naš narod putem filma stekne uvid u golgotu, koju smo preživeli.

- Film nije baš isplativa priča i tu je teško naći ekonomsku logiku. Ima stvari koje prođu, ali to su uglavnom komercijalnije, lakše teme. Neophodnost ekranizovanja nacionalnih tema ipak postoji, a to je ono što su država i Vučić prepoznali - da treba ulagati u filmove sa tom temom. Kod drugih naroda se i te kako trude da neke svoje teme i nakaradne verzije događaja iz istorije - posebno novije, forsiraju i ulažu u to, jer žele da potvrde svoju varijantu događaja - kaže sagovornik Informera i dodaje da je prethodna vlast bila spremna da finansira film, ali pod uslovom da se Srbi predstave kao negativci.

Dodaje i da ima pojedinaca, koji se lično zalažu da novčano pomognu snimanje filma, koji za Srbe ima višestruku važnost.

- Ima i kod nas ljudi koji su spremi da novčano pomognu film - Marko Mišković, Ljuba Krstajić, Miloš Relić su imena ljudi koji su pomogli realizaciji dela koja se tiču nacionalnog pitanja, kao i Srbi iz dijaspore. Generalno gledano, država je počela da radi na tu temu i tu je napravljen ogroman pomak. U odnosu na to kako je bilo ranije, imamo film o Jasenovcu, Oluji, Prvom ratu, i u tom trendu treba nastaviti, ali bi bilo dobro da se privatna lica dodatno stimulišu - ti biznismeni patriote.

Na pitanje da li se mladi reditelji plaše da započnu projekat, koji otkriva srpsko stradanje, Antonijević podseća na linč, koji je doživeo nakon premijere filma "Dara iz Jasenovca".

- Tokom snimanja filma nije bilo opstrukcije, država je stala uz film, ali su prednjačili domaći nesrećnici koji su utrkivali ko će više da pljune po filmu. To je bio najgledaniji film, ljudi su plakali, a ta grupa je gledala kako da mu umanji vrednost. Govorim o ljudima iz Srbije, koji se udvaraju Zagrebu i Sarajevskom filmskom festivalu da bi dobili sredstva da se usavršavaju. I danas se posledice vuku, ali mene nije briga, meni je srce pred narodom i Bogom čisto i nije mi problem da to izdržim.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Režiser za Informer ističe da je nakon pada Slobodana Miloševića narativ pljuvanja Srba postao nešto što se podrazumeva na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU).“

- Preovlađujući trend je bio pljuvanje Srbije i tu je prednjačio Fakultet dramskih umetnosti. Nakon pada Miloševića, ta ekipa profesora je bila autošovinistička. Patriotski orijentisan film bio je nipodaštavan, doveli su svoje ljude i to je u nekom smislu dovelo do toga da FDU postane antisrpska škola, gde umesto da ih uče zanat mladima ispiraju mozak kako treba rođenu zemlju omalovažiti.

Antonijević priznaje da pravljenje filma koji obrađuje srpsku tragediju nije ono što ostatak Evrope olako prihvata, jer ne odgovara njihovoj agendi.

- Samo filmovi iz Srbije koji pljuju Srbiju idu na festivale u Evropi i tu se stvorila čitava ideološka škola, gde je generator tog ponašanja FDU, gde profesori uče decu kako se pljuje Srbija. To je naš problem, jer to proističe iz škole koja je kidnapovana i od tih ljudi koji su se tu zapatili - zaključuje Predrag Gaga Antonijević u razgovoru za Informer.

Bokan: Važno je da snimamo filmove koji prikazuju našu žrtvu

Foto: Zoran Sinko

Dragoslav Bokan, režiser i predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu, za Informer ističe da je tajkunima iz Hrvatske lako da finansiraju privatne projekte, koji su šovinistički nastojeni protiv Srba - zato što to odgovara trendu u regionu i EU. Objašnjava da bi slična stvar kod nas imala suprotan smisao i pravac, jer kada bi naš tajkun finansirao projekat koji brani srpsku stvar, to bi značilo prekid njegovog finansijskog poslovanja i pritisak na njega - tj. finansijsko samoubistvo.

- Mi, jednostavno, u startu nismo u istoj poziciji kao Hrvati, jedan film o milion mrtvih nije dovoljan - kaže Bokan, podsećajući na film Dara iz Jasenovca.

- Samo mi imamo autocenzuru. Mi ne možemo da postojimo ako i dalje budemo boravili u političkom svetu gde se tretiramo kao zločinci, divljaci, negativci, a ne kao oni nad kojima je počinjen najstrašniji zločin - genocid. Mi samo u filmovima možemo makar minimalno da ispravimo tu laž, koja nas okružuje i sahranjuje. Kako će da žive naša deca u toj lažnoj slici u kojoj smo mi monstrumi, a zapravo smo žrtve monstruma? To možemo ispraviti u serijama, filmovima, dokumentarno-igranim ostvarenjima. Ne možemo da snimamo filmove o žurkama i ekskurzijama... Mi se ponašamo kao da nismo u areni strašnih kleveta. Moramo da se okrenemo, kroz srpsku kulturnu politiku i nacionalnu kinematografiju, Evropi i svetu i da pokažemo pravu istinu o sebi. To ne može da uradi politika, ambasador... već mi sami - da bi ljudi videli šta smo prolazili i zbog čega nas napadaju. Najvažniji politički i društveni akt nije vezan za ekonomiju i usku politiku, već za ekranizovanu istinu o nama u istoriji, od srednjeg veka pa do perioda devedesetih godina - kaže Dragoslav Bokan, sagovornik Informera.

U videu ispod teksta pogledajte šta Gaga Antonijević kaže o blokaderima, ćacijima, rektoru Đokiću i o Bjelinom Proglasu…