Profesori na braniku obrazovanja: Oni su digli glas protiv plenumaškog jednoumlja

Protivzakonite blokade fakulteta obeležile su, nažalost ne po dobru, proteklu godinu i stvorile nikad veću podelu u društvu u nedavnoj istoriji Srbije.

Takozvani studentski, a zapravo blokaderski, pokret uspeo je da prevari naivnije studente i gotovo im u potpunosti upropasti akademsku godinu.

Među blokaderima bilo je i poznatih ličnosti - glumaca, pevača, medijskih radnika, ali i nekih profesora i dekana. Ipak, neki fakultetski profesori su otvoreno, od samog početka ove društvene krize, otvoreno bili protiv blokada i ukazivali na njihovu štetnost po obrazovanje mladih ljudi u Srbiji.

Antić protiv anarhije na srpskim fakultetima

Foto: ATA Images

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Čedomir Antić je bio najvatreniji i najglasniji kritičar blokada među njima. Tokom svojih brojnih gostovanja u medijima, blokade fakulteta je opisivao kao politički projekat male i ideološki motivisane grupe, a ne kao autentičan izraz studentske volje. Često je isticao da manjina studenata, uz podršku pojedinih profesora, faktički uzurpira institucije u kojima studiraju hiljade ljudi, čime se krši pravo većine na obrazovanje.

Antić je plenume i modele direktne demokratije koji su korišćeni u blokadama nazivao neakademskim, anarhičnim i pravno neutemeljenim, uz tvrdnju da se njima uvodi svojevrsna samovolja. U više navrata je naglašavao da su blokade suprotne važećim zakonima i pravilima univerziteta, te da država ima pravo, pa čak i obavezu, da obezbedi nesmetano funkcionisanje javnih institucija. Posebno je insistirao na tezi da će se blokade završiti razočaranjem studenata, jer ne mogu proizvesti političke rezultate koje njihovi inicijatori obećavaju, dok će dugoročna šteta po univerzitete ostati.

Glas razuma nasuprot politički instrumentalizovanim blokadama

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Još jedan od istaknutih antiblokaderskih profesora bio je i Vladan Petrov sa Pravnog fakulteta u Beogradu. Za razliku od Antića, on je blokadama pristupao iz pravnog i institucionalnog ugla, nastupajući umerenijim, ali autoritativnim tonom. Njegova ključna teza bila je da su blokade fakulteta pravno sporne i potencijalno neustavne, jer onemogućavaju ostvarivanje prava drugih studenata i zaposlenih, kao i izvršavanje zakonom definisane delatnosti državnih univerziteta.

Petrov je u više navrata isticao da akademska autonomija ne podrazumeva pravo na potpunu obustavu rada institucija, naročito kada se time ugrožava javni interes. Upozoravao je da dugotrajne blokade mogu dovesti u pitanje opstanak državnih univerziteta, otvarajući prostor za njihovu dalju marginalizaciju ili komercijalizaciju. U tom smislu, blokade je opisivao kao kontraproduktivne, čak i ako se polazi od pretpostavke da su pojedini studentski zahtevi legitimni.

Petrov je dosledno pozivao na dijalog, institucionalne mehanizme i povratak nastavi, naglašavajući da se politički i društveni problemi ne mogu rešavati suspendovanjem obrazovnog sistema. Njegovi stavovi su često predstavljali glas razuma i pravne struke nasuprot emotivnim i politički instrumentalizovanim blokadama.

Odluka manjine nametnuta većini

Foto: printscreen

Blokadama se javno protivila i profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović, koja je govorila iz svog ličnog i neposrednog isksutva sa radom na fakultetu u blokadi. Njena kritika je bila usmerena pre svega na način na koji su blokade sprovođene i na, kako je tvrdila, isključivanje većine studenata i nastavnika iz procesa odlučivanja. Prema njenim izjavama, blokade nisu bile rezultat demokratskog izjašnjavanja celokupne studentske populacije, već odluka manjine koja je nametnuta svima ostalima.

Mitrović je isticala da su profesori i studenti bili dovedeni u situaciju da dobijaju instrukcije putem mejlova o tome šta smeju, a šta ne smeju da rade, što je opisivala kao ponižavajuće i suprotno osnovnim akademskim principima. Posebno je naglašavala tvrdnju da je ogromna većina studenata zapravo za obustavu blokada i povratak nastavi, ali da im to nije omogućeno zbog pritiska i kontrole od strane organizatora blokada.

Blokade - završni udarac na obrazovni sistem

Foto: Ata images

Profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Valentina Arsić Arsenijević takođe je bila veliki protivnik blokada, za koje je govorila da su "završni udarac" na obrazovni sistem u Srbiji, koji je "decenijama unazad trpeo razaranje".

- Obrazovanje u Srbiji se decenijama uništava, sada je ovo, poslednji udarac koji smo doživeli, a koji niko nije mogao da predvidi - da ćete vi zatvoriti svoj fakultet kao dekan i da ćete prekinuti rad tog fakulteta, i da će to trajati sedam meseci. A onda, i kad donesete tu neku krhku odluku da se nastavi rad, nadoknade i ostalo, onda imate tu neku grupu studenata koja stavi lance na vaš fakultet. Prosto vam zatvori dekanat - govorila je Arsić Arsenijević tokom svojih gostovanja na televiziji.

Zastupala je i tezu da između pojedinih dekana i studenata blokadera postoji dogovor, a za koju je govorila da je "lični utisak nje i njenih kolega". Arsić Arsenijević je tada isticala i da su takozvani "studenti u blokadi" zapravo neformalna grupa studenata koja blokira čitave generacije studenata u normalnom studiranju i postizanju ciljeva. Još krajem juna je govorila da su stvari postale jasnije početkom marta, kada su, prema njenim rečima, maske pale.

- Znamo mi ko su oni. Baš kad je to počelo da se otkriva, kada sam ja videla moje kolege profesore, kada je ta maska pala, negde početkom marta, onda se moj odnos prema studentskim protestima promenio - poručila je ona tada.

Početkom oktobra Arsić Arsenijević je govorila o tužnim posledicama višemesečnih blokada univerziteta u Srbiji. Otkrila je da je samo u Vranju dvadeset srednjoškolaca odlučilo da ode na studiranje u Sloveniju i konstatovala da "ostajemo bez mladih". Pored toga, zaključila je i da su blokade bile direktan udar na državu, budući da državni fakulteti nisu radili deset meseci, dok su privatni neometeno funkcionisali.