Svi detalji sa suđenja za "Generalštab": Ovim rečima se ministar Selaković obratio u sudu, pa odbio imunitet

U Specijalnom sudu u Beogradu ministar kulture Nikola Selaković obratio se sudijskom veću, po optužnom predlogu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (JTOK) da je u slučaju, koji je u javnosti poznat kao "Generalštab", načinio zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave prilikom "skidanja" svojstva kulturnog dobra.

Naime, ministar Selaković odsečno je rekao da nije kriv.

- Jezički i gramatički sam razumeo za šta me tužilaštvo tereti, ali mi sadržinski nije jasno šta sam pogrešio. Kao magistru pravnih nauka poznata su mi bića ovih krivičnih dela, ali ovde toga bića nema. Nisam kriv! - ovim rečima je odgovorio Selaković i dodao:

- Sa optužnim predlogom sam upoznat posredstvom medija "N1" i "Nove S", jer su bili u kontaktu sa drugom stranom - odgovorio je ministar na pitanje predsednika veća, sudije Stojana Petrovića, da li je pročitao optužnicu.

Na sudijsko pitanje da li želi da se pozove na imunitet, koji ima kao ministar kuluture, Selaković je odgovorio da ne želi, ali je sudijsko veće navelo da će uputiti Vladi Srbije dopis, jer i ona mora da se izjasni o tome, pošto može da traži da se Selakoviću uspostavi imunitet.

Foto: Pedja Milosavljević

I ostali optuženi Slavica Jelača, sekretar u Ministarstvu kulture, Goran Vasić, v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Aleksandar Ivanović, v.d.direktora Zavoda za zaštitu kulture grada Beograda izjasnili su se da nisu krivi i odbacili navode optužnog predloga.

Tužilac Vojislav Isailović potom je, u uvodnom izlaganju, iako je rečeno da ne mora da čita, isčitao optužni predlog, koji je dosta konfuzan i neubedljiv, pa ni prisutnim novinarima nije bilo baš najjasnije u čemu su okrivljeni pogrešili. On je, nešto kasnije, navodio i dokaze tužilaštva, odnosno imena svedoka,koji će biti pozvani u ovom slučaju.

Foto: Pedja Milosavljević

Advokati odbrane su u svojim uvodnim izlaganjima ukazali na niz materijalnih grešaka, pritvzakonitih radnji, ali i nezakonitim činjenjem tužilaca,kojima obiluje optužni predlog.

- Tužilac kaže kulturno dobro i pominje da je reč o zgradi, a tamo nema zgrade već ruševina,koja samo što se nije srušila i preti da se nekome obruši na glavu - započeo je advokat Dragan Palibrk, branilac prvo troje okrivljenih.

- Besmisleniji optužni predlog nisam pročitao za svojih 32 godine rada u pravosuđu i u meni izaziva zabrinutost kuda ide ovo pravosuđe. Ovo je politički proses i politički pamflet, koji nema nikakve veze sa pravdom. Ovo četovor ljudi u startu nema pravo na fer suđenje. Skoro 1.700 tekstova je objavljeno o njima, a da suđenje nije ni počelo. Klasičan pritisak na tužilaštvo i sud.

Advokat Selakovića, Jelače i Vasića osvrnuo se i na, kako je rekao, performans ispred suda, gde se "šačica besposličara i neradnika" okupila kako bi vršila pritisak na sud. Njih dvadesetak su zviždali i dobacivali okrivljenima i njihovim advokatima prilikom dolaska u sud.

- Ovako nešto nije viđeno od 1945.,46.,kada je OZNA organizovala suđenja - rekao je advokat Vladimir Đukanović i dodao: 

- Da se dovlače ljudi, koji nas vređaju i psuju.

Prema rečima advokata Palibrka, koji je govorio i u ime ostalih branilaca, dešava se prvi put da tužilaštvo krši sve kodekse, ali i crvene linije:

- Sve smo saznavali iz medija. Da je ekspresno brzo podignut optužni predlog, da je za ta krivična dela zaprećena kazna od šest meseci do pet godina, kao i da za ljude bez ikakve mrlje u karijeri i nikad osuđivane - traži tri godine zatvora. Ja to sve slušam na ovim medijima, koji "mnogo vole" ovu državu. Ovde je politika na prvom mestu.

Prema rečima advokata odbrane Tužilaštvo je ovakvim besmislenim postupkom napravilo ogromnu štetu:

- Kod krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja mora da postoji šteta i korist. Neko je načinio štetu da bi nekom drugom pribavio korist. Mi iz ovog optužnog predloga ne znamo ko je načinio štetu da bi taj neko drugi imao korist i ko je taj kome je korist pribavljena. Skandal je da ni jedno veštačenje nije obavljeno, a da tužilaštvo tvrdi da je načinjena šteta. O svedocima ćemo tek da pričamo. Da se vidi ko i zašto daje lažne iskaze, da se sa glavnim tužiočevim svedocima objavljuju naslovne strane i intervjui.

Advokat Palibrk se osvrnuo i na drugo krivično delo, koje je stavljeno na teret okrivljenima:

- Koje su to radnje počinjene pa imamo falsifikat. Šta je u ovom slučaju original?!

Ceo ovaj postupak, prema rečima advokata odbrane, posle usvajanja Zakona, takozvanog "leks specijalisa", gubi smisao. Oni su pozvali sudijsko veće da odbaci optužni predlog,jer nema krivičnog dela.

Branilac četvrtooptuženog Ivanovića, advokat Ljubiša Vučetić, naglasio je da su tužilaštvo i sud morali da uzmu u obzir ovaj Zakon, odnosno "leks specijalis":

- Umesto da poštuju taj Zakon,oni ga ignorišu. U ovom slučaju nema objekta zaštite. Mora postojati uzročno-posledična veza. Da li ima krivičnog dela, ako nema štete i nema koristi?! Da li je uopšte izvršeno krivično delo, jer Zakon, "leks specijalis", ne poznaje kulturno dobro?! Da li je objekat brisan iz katastra, nije...Da li ima pokušaja krivičnog dela, ako nešto nije završeno. Mi ne možemo da se bavimo pokušajem, jer to nije predmet optužnog predloga. Nema težeg posla nego braniti nevine ljude, kao što je slučaj sa ovo četvoro optuženih.

Foto: Pedja Milosavljević

Nastavak suđenja zakazan je za 15.april.

Leks specijalis

Odbrana je u nekoliko navrata pomenula i Zakon, odnosno "leks specijalis" o zgradi Generalštaba, koji podrazumeva realizaciju projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između Ulica kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske, a u obrazloženju Zakona je navedeno da revatilizacija tog prostora predstavlja opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj Srbije.

Pričinjena šteta

Advokat Igor Isailović, jedna od branilaca orkivljenih u slučaju "Generalštab" dodatno je u sudnici Specijalnog suda naveo precizne brojke,koje govore o tome kolika je šteta načinjena našoj državi ovakvim postupanjem tužilaštva za organizovani kriminal:

- Izgubljena je investicija od 800 miliona evra, plus 776 miliona dodatne vrednosti, izgubljeno je između 21.000 i 42.000 radnih mesta, što je još oko 200 miliona evra na PDV, poreze i doprinose. Posao je izgubilo 1500 izvođača, podizvođača i dobavljača. Sve ovo je uticalo i na BDP Srbije za četiri godine u iznosu od 776 miliona evra. Sve ove procene su zasnovane na standardima EU multiplikatorima.

BONUS VIDEO