Vaseljenska: Kako i kad je odlazak na raport u Brisel i London postao normalna stvar, a navodni poziv od srpske službe problem?

Zamislite, srpska služba zvala - srpske tužioce… i to je problem?! Američka, britanska, nemačka, francuska služba zovu ih svakodnevno već 26 godina… to je ok?! Vrhovna tužiteljka registrovani agent MI6, i to je okej?

Šta nam se desilo kao narodu da smo normalizovali situaciju da tužioci odlaze u strane službe i primaju instrukcije, a da je navodni poziv od strane srpske službe postao skandal? I kome se zapravo mi pravdamo – svom narodu ili stranom faktoru?

Mesecima pred izbore za Visoki savet tužilaštva domaći mediji su izveštavali o raznim oblicima pretnji i ucena koje su vršene od strane tužilaca pod kontrolom Zagorke Dolovac. Još u oktobru je bilo prijavljeno više slučajeva u kojima je šefica Apelacionog tužilaštva u Novom Sadu direktno telefonom pozivala tužioce širom Vojvodine i davala im upute za koga da glasaju na izborima za VST. Isto se dešavalo u celoj Srbiji.

Javnost, međutim, nije bila zainteresovana za ovakve akcije, jer su one po svemu sudeći bile nešto normalno. Ali da ne idemo predaleko u prošlost, pogledajmo samo neke momente i pokušaje uticaja stranog faktora, ne samo na pravosuđe, nego na čitavu unutarnju i spoljnju politiku Srbije, a koji su dolazili kroz pravosudni sistem,  u poslednjih nekoliko meseci.

Pre nepunih pola godine Mladen Nenadić, šef tužilaštva za organizovani kriminal, tajno je boravio u Tirani na sastanku sa albanskim kolegom. Sastanku su prisustvovale još dve tužiteljke iz Srbije, Irena Bjeloš, koja je upućena u TOK, kao i Gordana Janićijević, supervizor Zagorke Dolovac, koju je ista pre više od decenije uputila u Jurodžast, što samo po sebi govori da je o sastanku ipak bila obaveštena vrhovna tužiteljka.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

 

Na sastanku, koji se vešto krio od srpske javnosti, dogovoreno je kako opstruisati najavljene investicije Donalda Trampa u Srbiju i usmeriti ih u Albaniju, ali kako kroz to prekinuti  tek uspostavljene diplomatske odnose SAD i države Srbije.

Nekoliko meseci kasnije Zagorka Dolovac uhvaćena je na aerodromu Nikola Tesla kako sa svojim kolegom Miljkom Radisavljevićem, takođe tajno, kao inokosni organ koji ne odgovara nijednoj instituciji, putuje u drugu državu, gde van podrške i znanja nadležnih institucija, Vlade Srbije, Ministarstva inostranih poslova i Ministarstva pravde, u ime države Srbije potpisuje nekakve sporazume.

Da li je to nekome koje osvedočeni saradnik MI6, zbog čega je režim Vojislava Koštunice, Dolovac sklonio iz srpskog tužilaštva, dozvoljeno? I kako smo uopšte došli do toga da osoba koja nije prošla bezbednosnu proveru za nižerangiranig tužioca, zbog činjenice da je registrovani saradnik strane službe, danas bude na čelu Vrhovnog tužilaštva i odatle deli lekcije našim bezbednosnim organima?

Nikada nismo saznali šta je tačno potpisano i dogovoreno, kao što nikada nismo saznali ni šta radi tužiteljka Gordana Janićijević u Jurodžastu, gde prima neverovatnih 15 hiljada evra mesečno, preko milion i po dinara platu, a koju joj je obezbedila njena prijateljica Zagorka Dolovac.

Početkom februara dobili smo i javno priznanje tužiteljke Bojane Savović da zajedno sa svojim neimenovanim kolegama odaje državne tajne medijima koji godinama podrivaju građanske sukobe i koji su plaćeni od stranog faktora, ali i da sarađuje sa advokatima odbrane osumnjičenih za nasilje i nasilno rušenje ustavnog poretka i tako utiče na ishod postupaka.

Saznali smo i nešto što se nije ni krilo, a to je da je donedavno upućeni tužilac u Tužilaštvo za ratne zločine Radovan Lazić godinama sarađivao sa tzv. specijalnom tužiteljkom sa srpskih okupiranih teritorija i da joj je davao na uvid dosijee Srba, koji su ubrzo bivali hapšeni pod apsurdnim optužnicama i zatvarani u šiptarske zatvore.

Tokom čitavog meseca januara imali smo priliku da vidimo Branka Stamenkovića, predsednika Visokog saveta tužilaštva, kako sa Zagorkom Dolovac obilazi ispostave stranih službi Nemačke, Britanije i Evropske unije, gde su otvoreno zahtevali da ovi strani faktori reaguju i utiču na unutrašnju politiku zemlje, odnosno da spreče donošenje zakonskih izmena.

Takođe, javnost je konačno obaveštena i da je jedan od tužilaca upućenih u TOK, Milenko Mandić, gde provodi već 21 godinu na upućivanju, dozvolio, a kako je više puta ukazao narodni poslanik Uglješa Mrdić, svesno doveo do ubistva svedoka saradnika u vezi sa istragom ubistva advokata Dragoslava Ognjanovića.

Foto: Peđa Milosavljević

 

Treba li pomenuti i da je ovaj odmetnuti deo tužilaštva slika i prilika jednog zatvorenog sistema nastalog na nepotizmu, rodbinskim vezama, vezama preko NVO sektora i školskom primeru korupcije, gde svako svakom čuva leđa. Pa su tako na nedavnom „Maršu na pravosuđe“ bili muž Bojane Savović, vozač u Tužilaštvu za organizovani kriminal, majka Jovane Komnenović, Dubravka Dmitrović, inače kuma Ivane Pomoriški, supruga Vojislava Isailovića Gordana Isailović, vanbračna partnerka Bruna Vekarića, sudija Ksenija Marić, rođena sestra Janićijevićke iz Jurodžasta koja je u ratnim zločinima.

Zatim Svetislav Rabrenović, takođe prijateljski nastrojen prema svima onima koji su činili zločine nad srpskim narodom, pa i ne čudi odakle mu brojne nekretnine za koje još uvek niko nije utvrdio poreklo. Kao što nije utvrđeno poreklo ni nekretnina Mladena Nenadića, pa ni Rada Bajića koji, kako sam kaže, po dozvolu za gradnju prvi put dođe kao civil, a svaki sledeći kao tužilac, iako ni posle dvadeset godina nije pomeren sa mesta tužilačkog pomoćnika. Marširao je na pravosuđe i Predrag Ćetković, istaknuti pravnik protiv kog se vodio krivični postupak, i Jasmina Čolak, oficir za vezu sa medijima.

A treba li ponavljati da je organizator događaja bila NVO CEPRIS, mesto okupljanja sudija i tužilaca koje godinama sabira iste novcem iz USAID, NED, od Soroša, Rokfelera, pa i brojnih drugih koji se pominju u fajlovima Džefrija Epstajna i preko kojih se vršio neprimereni uticaj na tužioce i sudije.

Novac zbog kog te iste sudije i tužioci oslobađaju one koji su činili zločine nad Srbima i istovremeno stvaraju narative o Srbima kao jedinim krivcima za svaki rat, pa i svaku NATO bombu koja je padala po civilima.

Kako je uopšte došlo do toga da nikoga ne zanima činjenica da državu iznutra razaraju najbliži Nataše Kandić, Sonje Biserko, ljudi koji vode antisrpsku politiku.

Kako je došlo do momenta da oni koji na raport idu u britansku, nemačku, francusku, briselsku ambasadu danas kao skandal vide čak i trač da je srpski tužilac bio u srpskoj službi bezbednosti.

Ovo kao problem može da prihvate Milivojević, Gruhonjić, Tepićka, Majić i slični koji bi umrli od sreće samo da mogu opet da prizovu NATO bombe, jer drugačije takav otpad nikad neće doći na vlast.

(Vaseljenska)

BONUS VIDEO