Veizović: Nenadić-Dumani-Abazijev! Kako je odmetnuti tužilački sistem postao servis narko-klanova iz Makedonije i Albanije

Kako je odmetnuti tužilački sistem preko veza sa kriminalnim klanovima, šiptarskom mafijom, ali i albanskim tužiocima postao servis za kontrolu štete narko-grupa iz susednih država?

Ako se nekada o ključnim faktorima zaslužnim za pokušaje destabilizacije države moglo samo nagađati, poslednjih godinu dana postalo je jasno da je reč o odmetnutom delu pravosudnog sistema. Međutim, detaljnija istraga njihovih aktivnosti jasno ukazuje da spektar antidržavnih delovanja nije ograničen samo na blokade i zaštitu nasilnika, već i na duboke veze sa kriminalnim klanovima, povezanim sa šiptarskom mafijom, ali i sa albanskim tužiocima sa prostora okupiranih srpskih teritorija.

Sastanak u Tirani

U glavnom gradu Albanije, Tirani, 15. septembra 2025. godine, održan je zvanični sastanak šefa specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal Mladena Nenadića i šefa albanskog tužilaštva za organizovani kriminal Altin Dumani. I dok su albanski mediji, kao i SPAK izvestili o ovom događaju, prozapadni mediji u Srbiji, poslovično u funkciji PR službe Mladena Nenadića, ali i sam Nenadić, u potpunosti su prećutali ovaj sastanak.

Da se nekoliko meseci kasnije, početkom februara 2026. godine, Nenadić nije obratio okupljenima na tribini održanoj na Pravnom fakultetu, i sam izlanuo o saradnji sa albanskim tužiocima, verovatno uloga ovog bivšeg anonimnog čačanskog policajca u razaranju države ne bi bila do kraja osvetljena.

Naime, Mladen Nenadić je na čelo JTOK-a došao 2016. godine. Pre toga je radio kao policajac, nakon čega je nekoliko godina proveo na mestu zamenika tužioca osnovnog suda u Čačku. Najveći deo njegove karijere vezan je za advokaturu. Iz privatnih advokatskih voda, bez ikakvog iskustva i kvalifikacija doći na ovaj položaj gotovo je nezamislivo, sem ukoliko vam lični prijatelj nije direktor BIA, u to vreme Aleksandar Đorđević.

Bermudski trougao nerešenih slučajeva

Iako je i do 2016. godine, ovo tužilaštvo pokazivalo katastrofalne rezultate, nakon dolaska Mladena Nenadića, ta situacija samo se pogoršala. Vremenom je ovo tužilaštvo postalo „Bermudski trougao“ nerešenih slučajeva. Da stvar bude još gora, i one afere koje su dobile sudski epilog, na Apelaciji su padale što je za posledicu imalo da je država isplaćivala na stotine miliona evra odštete.

U poslednjih godinu dana ovo tužilaštvo je postalo posebno kritično. Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac koristila je ovo tužilaštvo za posebne namene, naime, ako bi želela da neki slučaj ne dobije epilog ili da se istraga razvlači u nedogled, zloupotrebljavala je mogućnost supstitucije i predmete otimala iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i slala ih u Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Prvi slučaj koji je zainteresovao širu javnost, bio je slučaj Nadstrešnice. Kada je Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo istragu, nije prošlo ni sedam dana, a Zagorka Dolovac je zloupotrebom svojih nadležnosti slučaj preotela i prebacila ga u TOK. I to je već značilo kraj istrage, puno medijskih naslova, glorifikaciju Mladena Nenadića kao tužioca koji se suprotstavio režimu i uhapsio dva bivša ministra. Dva bivša ministra oslobođena su nekoliko meseci kasnije, i to po slovu zakona jer se istraga nije pomakla, a nekakve cifre od 115 miliona dolara su bile samo patka prozapadnih medija, skuvana naravno u kuhinji TOK-a.

Umesto u Srbij, novac odlazi u Albaniju

U međuvremenu isti tužioci, blokaderi i prozapadni mediji krojili su kampanju protiv prodaje zgrade bivšeg Generalštaba, kao da je zgrada srušena za vreme NATO agresije, a projektovana od strane jednog komunističkog arhitekte, najveće dobro koje poseduje Srbija. Međutim, kampanja nije bila usmerena protiv same prodaje, već protiv prodaje zetu Donalda Trampa – Džeredu Kušneru. Junajted mediji su išli dotle da su najavljivali međunarodnu istragu protiv navodno nezakonitih poslova Džereda Kušnera u koji bi se uključio i FBI. Ako se ima u vidu da odmetnuti deo tužilaštva i ovi mediji godinama unazad rade koordinisano i da su im targeti i kampanje očigledno finansirani sa istog mesta, jasno je da su ove najave bile uvod u naredna dešavanja.

Već 15. decembra 2025. godine, Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal podiže optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića zbog slučaja Generalštab čime je konačno stavljena tačka na najavljene američke investicije. Istog dana, Džered Kušner je najavio da odustaje od gradnje Tramp kule u Beogradu.

Umesto u Srbiju, taj kapital odlazi u Tiranu. U istu Tiranu u kojoj je, samo nekoliko meseci ranije i daleko od očiju javnosti, boravio tužilac Mladen Nenadić. On je podigao besmislen optužni predlog koji će uskoro biti odbačen, a čija je jedina stvarna svrha bila da 750 miliona evra, umesto u našu zemlju, preusmeri direktno u Albaniju.

Ali krajnji cilj ove akcije odmetnutog tužilaštva, medija, nevladinog sektora i prozapadne opozicije nije bilo samo da se novac preusmeri u Albaniju, već pre svega da se naruše odnosi Srbije i Sjedinjenih Američkih Država i omogući Briselu što širi manevarski prostor za pritiske i ucene.

Tužiteljka na radaru

Foto: ATAIMAGES

Na sastanku u Tirani, pored Nenadića bile su još dve tužiteljke iz Srbije. Gordana Janićijević, žena koja godinama od države Srbije prima platu između 10 i 15 hiljada evra mesečno, kao naš izaslanik u Jurodžastu. Da apsurd bude veći, nakon duže od decenije, jedino što je Janićijevićka uspela jeste da učvrsti veze odmetnutog sistema pod kontrolom Zagorke Dolovac i obezbedi načine za dodatni pritisak na Srbiju.

Osim nje, pored Nenadića, svakako najinteresantnija figura ovog sastanka bila je tužiteljka Irena Bjeloš. Bjeloš je na upućivanju u TOK-u već neko vreme, i taj period uskoro ističe. Ta informacija je posebno važna u kontekstu ove istrage i načina na koji je ona plasirana u javnosti.

Više javno tužilaštvo u Beogradu je nakon tajne zaplene dve tone marihuane, započelo istragu u nameri da preseče jedan od najvećih lanaca trgovine narkoticima na ovim prostorima. Istraga je trajala mesecima, ali ključno je bilo vreme.

Budući da je istraga čuvana u strogoj tajnosti, za nju je znao tek mali krug ljudi. Ipak, nakon odlaska u Albaniju, tužioci iz TOK-a su počeli da se raspituju o nekakvoj zapleni dve tone marihuane koja je prošla ispod radara javnosti.

Informacije o istrazi nisu procurele iz Višeg javnog tužilaštva, ali je albanskoj mafiji upletenoj u sve državne sfere, povezane najpre sa čitavim državnim vrhom i albanskim tužilaštvom, bilo jasno da dve tone marihane nisu mogle tek tako da ispare nakon što su dospele na teritoriju Srbije.

Ko su tužioci sa kojima su se tajno sastali Nenadić i koleginice?

Izvor iz Albanije navodi da je, sada već bivši šef albanskog tužilaštva za organizovani kriminal, Altim Dumani, duboko povezan sa narko-mafijom. Jedan od najvećih kritičara Dumanija je svakako Sali Beriša, koji je Dumanija direktno optuživao da je deo narko-klana, i da je „čovek iz SPAK-a“ o kome se govori u skaj prepiskama, niko drugi nego Dumani. Beriša je više puta ponovio da je Dumani „ucenjen“ svojom prošlošću ili porodičnim vezama, zbog čega ne sme da udari na „glave“ narko-mafije u Elbasanu i Skadru. U prilog tome govori i to da je Dumani izuzetno blizak i sa tzv kosovskim tužiocem Blerimom Isufajem, čija karijera obiluje brojnim skandalima i vezama sa narko-mafijom.

U prilog tome govori i to da je Dumani izuzetno blizak i sa tzv kosovskim tužiocem Blerimom Isufajem, čija karijera obiluje brojnim skandalima i vezama sa narko-mafijom.

Međutim, njegova najvažnija veza u ovom slučaju jeste Mladen Nenadić i specijalni tužilac Makedonije Islam Abazi. Abazi je u Makedoniji jedna od najozloglašenijih figura, prema pisanju makedonskih medija.

Zato je pre svega važno znati ko su zapravo tužioci koje međunarodni partneri promovišu kao „regionalni front protiv kriminala“, dok na terenu dominira potpuno drugačija slika.

Abazijev izbor, obeležen senkom njegovog rodnog sela Zajas, političkog epicentra DUI-a, predstavlja institucionalnu zaštitu za klanove koji decenijama funkcionišu na relaciji Elbasan – Skoplje. U ovako postavljenim odnosima, Dumanijeva uloga se često opisuje kao uloga „filtera“ koji, uprkos podacima sa terena i Skaj porukama, procesuira samo ona lica organizovanog kriminala koja su izgubila političku upotrebnu vrednost, dok realni centri moći ostaju netaknuti.

Projekat medicinskog kanabisa u BJRM postao je ključna tačka spajanja albanskog kriminalnog kapitala i makedonskih licenci, stvarajući pravni vakuum idealan za narko-mafiju. Podaci do kojih je došao naš portal, ukazuju na to da značajan deo „legalnih“ plantaža služi kao logistička baza za ilegalni izvoz marihuane visokog kvaliteta ka EU, pri čemu albanski klanovi obezbeđuju ekspertizu i distributivne kanale.

Makedonsko tužilaštvo na čelu sa Abazijem više puta je optuženo uz konkretno priložene dokaze, koje režim po automatizmu odbacuje, da omogućava firmama povezanim sa porodicama na vlasti, da „zeleni biznis“ transformišu u industriju pranja albanskog novca. Albanski faktor ovde nije samo etnički već strateški; kroz prekogranične veze, legalni kosovski i albanski biznismeni ulažu u makedonske plantaže, stvarajući hibridnu strukturu koju je, zbog političke zaštite, gotovo nemoguće krivično goniti.

Operacija "Supstitucija": Kako je puč u pravosuđu spasao kartel?

Foto: Tanjug Jadranka Ilić

Upravo u ovako dobro osmišljenom sistemu „zelenog biznisa”, pojavio se neočekivani problem u Beogradu. Tajna istraga Višeg javnog tužilaštva na čelu sa Nenadom Stefanovićem, koji se u javnosti Srbije kotira kao tužilac bez mrlje u karijeri ali odan vladajućem režimu, koja je letos rezultirala zaplenom dve tone marihuane, ozbiljno je zaljuljala temelje regionalne narko-mreže. Za razliku od kontrolisanih zaplena, ova akcija je vođena sa ciljem da se dopre do samih centara moći u Elbasanu, rodnom mestu tužioca Dumanija i prijatelja Mladena Nenadića, i Strumici. Međutim, čim su informacije o istraživanju „nestale” dve tone dospele do ušiju albanske mafije i njihovih partnera u pravosuđu, aktiviran je regionalni mehanizam za kontrolu štete. To je ujedno drugi razlog zašto je šef Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal Mladen Nenadić, pokušao da sakrije sastanak sa albanskim kolegama, ali i razlog zašto je albanski tužilac procenio da taj sastanak treba da ide u albansku javnost.

Naš izvor iz Albanije, koji je trenutno zaštićeni svedok u jednom drugom postupku u vezi šverca marihuane iz Makedonije, potvrđuje saznanja našeg izvora iz samog TOK-a u Beogradu.

Ključni preokret događa se nakon pomenutog tajnog sastanka u Tirani. Mladen Nenadić, uz podršku Gordane Janićijević, koja je na sastanku bila u ulozi izaslanika Zagorke Dolovac, i Irene Bjeloš, po povratku u Srbiju pokreće akciju preuzimanja predmeta od VJT-a. Tu na scenu stupa Irena Bjeloš, čiji je angažman u Tužilaštvu za organizovani kriminal bio pred istekom, što je iskorišćeno kao idealna operativna poluga za brzopotezno sprovođenje „supstitucije”. A čiji će povratak, nakon isteka upućivanja, prozapadni mediji, koji takođe imaju izvesni interes u makedonskom zelenom zlatu, predstaviti kao „kaznu od strane režima jer je izvršila hapšenje“, na taj način u potpunosti uklanjajući svaku sumnju na ozbiljnu ulogu u organizovanim narko-grupama.

"Progon pravdoljubivih"

Ovaj spin je savršen primer kako se u koordinisanoj akciji medija, odmetnutih tužilačkih struktura, mafije i „korisnih idiota“, sakriva ozbiljna uloga u organizovanim kriminalnim grupama, odnosno stvara lažni narativ o progonu pravdoljubivih tužilaca, dok se suština njihovih akcija, zaštita narko-mreže, gura pod tepih. A istina, koja je lako dostupna svakom ko želi da je čuje, istovremeno se prezentuje kao laž.

Pun pogodak u čitavoj situaciji koja ovakvom pokvarenom narativu ide u korist jeste činjenica da je zaplena u Srbiji izvršena na imanju nekakvog gradskog odbornika koji pripada stranci vladajućeg režima. Da nije došlo do supstitucije, odnosno preotimanja istrage od Višeg javnog tužilaštva, ne bi bio moguće, pre svega zbog toga što se VJT smatra jedinim lojalnim delom tužilačkog sistema. Iako je i do prvobitne zaplene iz avgusta od dve tone marihuane, kao i do zaplene 5 tona i hapšenja, došlo zahvaljujući VJT u Beogradu.

To je samo jedan deo akcije. Krajnji cilj operacije „Nenadić Dumani – Abazijev bio je oduzimanje slučaja od tužilaca VJT Beograd, koji su istragu započeli u tajnosti, kako bi Nenadićev tim svesno presekao operativni rad koji je vodio ka ozbiljnim licima na najvišim državnim funkcijama, ne samo u Makedoniji, nego i u Albaniji i drugim država Evrope. Iako zaplena pet tona marihuane u Konjuhu i nekoliko dana kasnije 40 tona u Makedoniji, deluju kao grandiozne cifre, naš sagovornik navodi da je to „ništa u odnosu na količine marihuane, kokaina, heroina i drugih supstanci koje prolaze ovim prostorima“ kao i da je to bila mala cena koju je taj sistem bio spreman da plati kako bi se zaustavilo dalje prodiranje u hibridnu strukturu jednog od najozbiljnijih narko-kartela, i „medicinskog kanabisa”.

Ko plaća račun tužilačke "diplomatije"?

Dok beskrupulozne laži i dalje lebde nad Konjuhom i Strumicom, ostaje pitanje šta je Srbija suštinski dobila ovom serijom pravosudnih manevara od države odmetnutih tužilaca. Umesto razbijenog kartela, i investicije koja bi jednu komunističku građevinu, koje se čak i drug Tito gnušao digla iz pepela i donela ogroman broj radnih mesta ali i Beograd stavila ne jedinstvenu mapu sveta, dobili smo sistem u kojem se optužnice podižu da bi se oterao legalni kapital, a predmeti otimaju da bi se sačuvao onaj nelegalni.

Gordana Janićijević će i dalje primati svoju enormnu platu u Jurodžastu i nastaviti da pruža logističku pomoć Briselu da nastavi sa ucenama Beogradu. Irena Bjeloš će ostati „žrtva“ zlog državnog sistema, a Mladen Nenadić će nastaviti da štiti, sada više ne samo čačansku mafiju, nego ozbiljne svetske kriminalne grupe.

Najzad, ovde nije samo pitanje korupcije, već pitanje suvereniteta. Mi smo sada u situaciji da odmetnuti tužilački sistem, ne radi samo protiv državnih interesa, nego je postao servis za kontrolu štete narko-grupa iz susednih država. Ako je zaplena od 45 tona bila samo „mala cena“ za kartel, kolika je onda cena koju Srbija plaća za ovakvo tužilaštvo? Ona se više ne meri tonama, već potpunim slomom pravnog poretka. I ukoliko se u skorije vreme nešto krucijalno ne promeni, pitanje je da li ćemo uopšte imati više državu.

BONUS VIDEO