Kolumna Dragutina Matanovića: Izbori 29. marta – ne zaboravimo NATO agresiju

Kolumna Dragutina Matanovića o predstojećim lokalnim izborima i NATO agresiji na Srbiju.

Težak je put naroda sa bogatom istorijom. Beograd, prestonica Srbije, u svom dugom postojanju, bio je poprište više od stotine krvavih bitaka, dok je preko trideset puta potpuno razaran i podizan iz pepela. Grad koji jednostavno neće da nestane, mesto u kome predaja nikad nije bila opcija.

Samo u 20. veku Beograd je bombardovan pet puta: 1914, 1915, 1941, 1944. i 1999. godine. Kobnog 6. aprila 1941. nacistički bombarderi nisu gađali samo infrastrukturu – gađali su i istoriju. Narodna biblioteka Srbije je uništena. Bila je to organizovana akcija u cilju zatiranja dokaza postojanja srpskog naroda i njegove slavne kulture. Gađali su i crkve, škole, bolnice, zatvori, infrastrukturni objekti, dok su civilne žrtve bile ogromne.

Samo tri godine kasnije, saveznici – Amerikanci i Britanci – ponovo su bombardovali Beograd i Srbiju, s obrazloženjem da gađaju nemačke vojne ciljeve. Tokom „kampanje oslobađanja“ ubili su više Srba nego nacisti, a posebno krvav dan bio je pravoslavni Vaskrs.

Ni kraj 20. veka – navodno doba najvećeg ljudskog napretka – nije poštedeo srpsku prestonicu od nepravde i neprijatelja. Tada je bombardovanje Jugoslavije i Beograda započeo NATO – udruženi potomci nacista i saveznika, koji su se pomirili i formirali Novi svetski poredak. Tog 24. marta 1999, bez odluke Saveta bezbednosti UN, NATO je napadom na Jugoslaviju izvršio vojnu agresiju pod nazivom „Milosrdni anđeo“.

Pod maskom vojnih i infrastrukturnih ciljeva, NATO je bombardovao srpska porodilišta, škole, vrtiće, bolnice, kulturne objekte... Zagovornici otvorenog društva i slobodnih medija gađali su čak i zgradu državne televizije i nemilosrdno pobili zaposlene koji su bili u smeni. Pravilo porobljivača i kolonista – za narod koji neće da sluša, odmazda mora biti surova.

Ovog puta NATO nije želeo da uništi samo istoriju i duh malog i hrabrog naroda „koji najviše voli svoju slobodu“, kako je rekao nemački feldmaršal Makenzen, nego i budućnost novih generacija. Korišćenjem zabranjenih kasetnih bombi, bombi sa osiromašenim uranijumom, gađanjem rafinerija i sličnih objekata, NATO je svesno kontaminirao Srbiju i zatrovao njeno zemljište. I danas, skoro tri decenije nakon bombardovanja, Srbija trpi posledice oličene u porastu kancerogenih oboljenja.

Agresija NATO-a bila je teroristički napad u kome su ubijana i deca. Porodica trogodišnje Milice Rakić iz Batajnice, samo što je našla spas u Srbiji bežeći 1995. od ustaške „Oluje“, i radovala se rođenju devojčice, u aprilu 1999. zavijena je u crno. Njihova devojčica ubijena je gelerom dok je sedela na noši. U zapadnoj štampi niko nije ni spomenuo smrt ovog nevinog deteta.

Najmlađa žrtva varvarskih napada bila je Bojana Tošović iz Merdara, stara samo 11 meseci. Te kobne noći poginuo je i njen otac. Preživela je samo Bojanina majka – u tim trenucima u drugom stanju. Dva meseca kasnije rodila je ćerku Anđeliku, koja nažalost nije dobila priliku da upozna svog oca i svoju sestru.

U blizini Podujeva, 1. maja, tokom vedrog dana, što znači da je NATO pilot jasno video metu, autobus „Niš ekspresa“ pretvoren je u masovnu grobnicu. Stradalo je čak 47 civila, među kojima je bilo i dece.

Broj ubijenih nikada se neće saznati – ko zna koliko je među njima moglo da bude potencijalnih Tesli, Nadeždi Petrović ili vrhunskih sportista. Ukupno 89 dečak i devojčica bili su žrtve NATO agresije, a neki od njih postali su simboli patnje svog naroda.

Koalicija NATO-a je 78 dana bombardovala SR Jugoslaviju, što je predstavljalo deo unapred definisanog geopolitičkog projekta Zapada na jugoistoku Evrope. Pod izgovorom zaštite ljudskih prava, OVK je postala njihov saveznik, iako su je predstavnici Zapada smatrali terorističkom organizacijom samo nekoliko meseci pre bombardovanja.

Malobrojni zapadni analitičari i intelektualci su pisali i govorili istinu o NATO bombardovanju, a svi su složni na temu NATO ciljeva – agresija nije vođena humanitarnim razlozima nego političkim interesima.

Ratoborni jastrebovi u Briselu, Berlinu i Londonu spremaju se danas za novi, veliki rat protiv Rusije. U tom eventualnom nezamislivom ratnom sukobu Srbija bi predstavljala kamičak u cipeli, smetnju da Balkan, a posebno njegov zapadni deo, bude strateška NATO platforma. Zato je predsednik Vučić za Vojsku Srbije nabavio najmodernije odbrambeno naoružanje od prijatelja širom sveta.

Kada izađete na birališta 29. marta u 10 gradova i opština u Srbiji, glasajte po savesti. Ali znajte da to nisu samo lokalni izbori. To su izbori za državu Srbiju, za budućnost naše zemlje, za našu pravoslavnu Crkvu i sve naše porodice.

Tada se setite genocida Hrvata i NATO agresije. Setite se da plenumaški i blokaderski pokret više ne krije da je samo marioneta zapadnih ambasada i službi i da mu je jedini cilj destabilizacija Srbije. Samo pobede lista Aleksandra Vučića garantuju da će Srbija sačuvati mir i stabilnost. Da će sačuvati svoju slobodu i političku nezavisnost.