Zastrašujuće: Kreće novi pakao za Srbe na Kosovu i Metohiji - sve je počelo u ponoć

Nakon isteka petogodišnjeg takozvanog predsedničkog mandata Vjose Osmani, jedino što je u Prištini izvesno jeste da Aljbin Kurti postaje apsolutni vladar lažne države, nešto poput monarha, čime kreće novi pakao za Srbe u južnoj srpskoj pokrajini.

Kako piše Raša tudej, do 3. aprila je Kurti u rukama imao izvršnu vlast, oličenu u funkciji takozvanog premijera. Imao je i zakonodavnu, kroz većinu u skupštini samozvane države i kroz Aljbuljenu Hadžiju, svoju partijsku zamenicu, na čelu parlamenta. Od 4. aprila, Kurti, ako se u međuvremenu u Prištini ne desi nekakvo iznenađenje, preuzima i funkciju predsednika tzv. države.

Vjosi Osmani je u ponoć istekao mandat, novi predsednik, opet ponajvećom zaslugom Kurtija nije izabran, pa je, po slovu tzv. ustava ove tzv. države - funkciju predsednika u v.d. formatu preuzela predsednica parlamenta Aljbuljena Hadžiju.

Upućeni u političke prilike u Prištini kažu da u odnosima ovo dvoje nema zabeleženih otvorenih konflikata, da nema javnih razilaženja u ključnim pitanjima, da je njihova saradnja tipičan primer odnosa lider – lojalni saradnik, da je Hadžiju iz najužeg kruga Kurtijevih ljudi od najvećeg stepena poverenja.

U prevodu, biće onako kako Kurti kaže.

Sve drugo u lažnoj državi, po prištinskim institucijama i kuloarima zapetljano je do krajnjih granica.

Skandal za skandalom 

Pre 30 dana istekao je rok za izbor predsednika samozvane države, zatim je odlazeća predsednica Vjosa Osmani dekretom raspustila parlament, onda se Samoopredeljenje žalilo, zatim je tzv. ustavni sud stavio van snage dekret Osmanijeve i naložio parlamentu da novog predsednika izabere u roku od 34 dana.

Taj rok uveliko teče, a da Kurti prstom nije mrdnuo da predsednik bude izabran i bez ikakvih najava da bi do konsenzusa moglo da dođe i da premijer namakne dvotrećinsku većinu u parlamentu kako bi se taj posao obavio.

Kurti to, ocenio je lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, "radi namerno kako bi funkciju predsednika u svojstvu vršioca dužnosti preuzela predsednica parlamenta Aljbuljena Hadžiju", prenela je Koha.

- Izgleda da Samoopredeljenje ima plan. Njima je važno da predsednica Skupštine bude i vršilac dužnosti predsednika Kosova. Ne žure, a posle 5. aprila ćemo videti kako će biti. Mi zavisimo od njihove inicijative, jer opozicija nema mogućnost da preuzme inicijativu za ovakvo pitanje. Od 34 dana – 10 je već prošlo, jasno je da je to povezano sa datumom kada aktuelna predsednica završava mandat, a Hadžiju postaje vršilac dužnosti - rekao je Haradinaj.

Foto: EPA

Šta će biti u narednih 24 dana do isteka roka koji je dao tzv. ustavni sud da se predsednik izabere, ostaje da se vidi. Ono što je izvesno jeste da se Kurti u poslednjih najmanje 14 meseci od izbora februara 2025. do danas pokazao kao pravi majstor u održavanju vanrednog stanja u svojoj nazovi državi.

Najpre je na pomenutim izborima ostao bez većine za sastav vlade, ali je nastavio da vlada iako u ostavci blokirajući izbor novog premijera. Zatim je kroz 57 propalih sednica skupštine uspeo da prevuče izbore do poslednjeg vikenda 2025. godine. Taj vikend za Kurtija bio je važan zato što pada u vreme božićnih i novogodišnjih praznika kada kosovska dijaspora dolazi u domovinu, što se pokazalo kao presudan faktor da Kurti povrati parlamentarnu većinu.

Važna funkcija predsednika 

I, taman kada se učinilo da je kriza prošla, na horizontu se pojavila nova. Propala je još jedna sednica skupštine, ovaj put o izboru predsednika. Kurti je uspeo da obori dekret Vjose Osmani, da pomenutu gospođu dovede do kraja mandata i da funkciju predsednika preda svojoj zamenici.

A funkcija predsednika, makar i u v.d. formatu, važna je zato što predsednik raspisuje izbore, odnosno određuje datum njihovog održavanja.

Što se Kurtija tiče, mnogo je izvesnije da taj deo posla bude u rukama Hadžiju nego da mu Osmanijeva određujući datum izbora kako njoj odgovara radi o glavi.

Politikolog Ognjen Gogić je u izjavi za "Kosovo onlajn" ranije potvrdio da će ukoliko do isteka mandata Vjose Osmani ne bude izabran novi predsednik tzv. Kosova, vršilac dužnosti predsednika postati predsednica Skupštine Aljbuljena Hadžiju i da će njoj pripasti da odredi termin novih izbora u slučaju da se novi predsednik ne izglasa u parlamentu do isteka roka koji je postavio tzv. ustavni sud.

- Predsednik "Kosova" je generalno ceremonijalna ili protokolarna funkcija. On ima određene nadležnosti u pravnom sistemu Kosova, potpisuje zakone, vrši određena imenovanja, ali su te nadležnosti limitirane. Ukoliko Hadžiju postane vršilac dužnosti ona će vršiti sve te nadležnosti koje inače ima predsednik u punom mandatu samo u kraćem roku jer vršilac dužnosti na tom mestu može biti najduže pola godine - izjavio je Gogić za "Kosovo onlajn".

Govoreći o situaciji da će sa Hadžiju kao v.d. predsednicom, u rukama Samoopredeljenja biti tri najvažnije političke funkcije, Gogić podseća da je slična situacija bila i tokom prethodnih godina jer je sve tri pozicije držala jedna politička lista.

Foto: Reuters

- To je bilo Samoopredeljenje. Aljbin Kurti je bio premijer, Vjosa Osmani predsednik 'Kosova', a Konjufca predsednik parlamenta. I svi su oni bili iz te koalicije. To se pokazalo kao vrlo zahvalna situacija, jer kada je, recimo, došlo do određivanja termina izbora krajem decembra, došlo je do izražaja to što su oni bili deo jedne koalicije, tako što je Osmanijeva učinila Aljbinu Kurtiju da se izbori zakažu za termin koji njemu najviše odgovara, 28. decembra - rekao je Gogić.

Sada je izvesno i da su svi Kurtijevi manevri poslednjih meseci, kao i prethodnom slučaju, da se izbori prevuku do kraja decembra, bili usmereni da se predsednik ne izabere već da funkciju preuzme njegova zamenica, kadar od njegovog posebnog poverenja.

Kurtijev strateški plan 

Sve je to deo "Kurtijevog strateškog plana", konstatovala je Janina Imeri, poslanik DSK u skupštini tzv. Kosova.

- Tri dana bi bila dovoljna, a ne 34 dana da se izabere predsednik, ali sve ovo je strateški plan Aljbina Kurtija. Cilj je da blokira institucije, uključujući i pravosudne, odugovlačenjem postupaka pred ustavnim sudom, pa i procesa izbora glavnog tužioca. I na kraju, mislim da ćemo završiti na novim izborima, ali i sa blokadama. Ako Samoopredeljenje dobije 40-45 poslanika, blokiraće formiranje buduće vlade - zaključila je Imeri.

I tako, ako predsednik lažne države ne bude izabran u roku koji je dao tzv. ustavni sud slede novi izbori koji će biti održani kada Kurti kaže. Ako ne pobedi na tim izborima i ne približi se dvotrećinskoj većini u parlamentu što mu je potrebno za izbor predsednika, Kurti će kao i prošle godine blokirati skupštinu i izbor nove vlade, blokada će biti okončana kada to njemu bude odgovarao...

BONUS VIDEO