Zemljotres u EU: Kurti na iglama, Češka sve bliža odluci da povuče priznanje "Kosova"?

Češka vlada je priznala tzv. Kosovo 21. maja 2008. godine. Vaclav Klaus, predsednik Češke u to vreme, izjavio je 2024. da je smatrao skandaloznim to što je ministar spoljnih poslova Karel Švarcenberg priznao "Kosovo" bez rasprave u Vladi i bez toga da uopšte obavesti predsednika države.

 

Češka je priznala "Kosovo" tri meseca nakon što je u Prištini jednostrano proglašena nezavisnost, ali je bilo potrebno da promeni dva predsednika i da prođe decenija i po, da imenuje prvog ambasadora. Najviši diplomata iz Praga u Prištini je treću godinu, a novi ministar spoljnih poslova Petr Macinka odnose sa Kosovom vraća na klackalicu. Njegova ocena da je vlada ove zemlje mogla da postupi opreznije i obzirnije kada je priznala "Kosovo" nije prvo priznanje „greške u koracima“ iz Praga, a nije ni usamljeno u EU, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna. Na horizontu ne naziru odluku o povlačenju priznanja, ali ne isključuju da Češka neće biti na liniji svih zahteva "Kosova" i njegovih priznavača unutar EU u narednom periodu, piše Kosovo Online.

- Jako sam se ljutio na Švarcenberga i to nikada nije trebalo da se desi - rekao je Klaus u zajedničkom intervjuu sa Milošem Zemanom, koji ga je nasledio na predsedničkoj poziciji i čiji je stav da je to što je Zapad kolektivno priznao "Kosovo" sramota i opasan presedan.

Na sličnom kursu dva bivša predsednika po pitanju "Kosova" po svoj prilici je i Petr Macinka, nekadašnji Klausov portparol, a od decembra prošle godine zamenik premijera i šef češke diplomatije u vladi Andreja Babiša.  

Posle razgovora sa srpskim ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem prošle nedelje u Pragu, Macinka je izjavio da je Češka pre skoro 20 godina priznala nezavisnost "Kosova" pod izvesnim pritiskom.

- Mislim da je tadašnja vlada podlegla nekim pritiscima, možda i nekim vezama koje je Švarcenberg imao sa Medlin Olbrajt koja je na "Kosovu" imala veliki interes. Mogla je Vlada tada da postupi opreznije, ali mi sada ne želimo da tome dajemo neku novu dinamiku, ne želimo da pravimo teatralne, iznenadne poteze - kazao je Macinka.

Izneo je stav i da je pitanje "Kosova" pre svega srpsko, i pitanje regiona, ne međunarodno.

Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Aleksandar Mitić kaže da je stav o češkom priznanju "Kosova" koji je izneo Macinka izuzetno važan za Srbiju i da je vrlo važan indikator o tome kako na ovu temu razmišlja aktuelna češka vlada.

-Znamo da je, nažalost, pod snažnim pritiskom Sjedinjenih Američkih Država i, nažalost, pod manipulacijom tadašnjeg ministra spoljnih poslova Švarcenberga češka vlada praktično bila naterana da protiv svoje volje i protiv većine prizna takozvano proglašenje nezavisnosti "Kosova" 2008. godine. Od tada na češkoj političkoj sceni imamo vrlo jasne, snažne glasove protiv jednog poteza koji je potpuno u suprotnosti sa međunarodnim pravom - naveo je Mitić za Kosovo onlajn.

On podseća da su protiv toga bili i tadašnji predsednik Češke Vaclav Klaus, kao i Miloš Zeman.

- Zeman je od Klausa nasledio politiku neotvaranja ambasade Češke Republike u Prištini. Nažalost, nakon toga je došla jedna politika koja je bila prilično destruktivna nakon formiranja prethodne vlade koja se usaglasila u potpunosti sa nečim što je apsolutno kršenje međunarodnog prava i koja je uspostavila pune odnose sa Prištinom. Međutim, sada sa ovom novom Babiševom vladom imamo koaliciju u kojoj su makar dva partnera izuzetno kritična prema takozvanom jednostranom proglašenju nezavisnosti i imamo premijera Babiša koji je uvek bio prilično pragmatičan. On je neko ko možda nije osporavao tzv. jednostrano proglašenje, ali sa druge strane nije ni neko ko je gurao u pravcu priznanja i guranja "Kosova" ka međunarodnim organizacijama - objašnjava naš sagovornik portala Kosovo Online.

Ipak, kako dodaje, Češka nije država za koju se može u ovom trenutku očekivati da će povući priznanje jednostranog proglašenja nezavisnosti "Kosova", ali podseća da je debata na ovu temu bilo, pogotovo u Zemanovo vreme.

- S druge strane, u narednom periodu imaćemo čitav niz pokušaja Prištine da se, na jedan ili drugi način, uključi u nove međunarodne organizacije i u tom pogledu je moguće da očekujemo od Praga da stoji na linijama, možda ne apsolutnih nepriznavača, kao što su Slovačka ili Rumunija, ali da možda može da ponovi ono što je radila Mađarska u vreme Viktora Orbana, odnosno da se ne saglasi sa svim zahtevima Prištine i sa ostalim priznavačima u okviru Evropske unije. Tako da ovo ostavlja više manevarskog prostora za češku diplomatiju i više manevarskog prostora za saradnju sa našom diplomatijom. Dakle, u svakom slučaju, ovo je jedan izuzetno pozitivan pomak - naglašava Mitić.

 

Diplomata iz Prištine Aljbert Prenkaj kaže da je 2019, tokom posete Beogradu, predsednik Češke Miloš Zeman, izjavio da će „konsultovati češku vladu da li je moguće revidirati priznanje tzv. Kosova“.

Tokom perioda kada je Zeman bio na vlasti, kako dodaje u izjavi za Kosovo onlajn, "Kosovo" nije imalo mogućnost da bude predstavljeno na ambasadorskom nivou, iako je ambasada bila otvorena još u prvim danima nakon proglašenja nezavisnosti "Kosova" 2008.

On ukazuje da bi podizanje nivoa predstavništva na nivo ambasadora, trebalo da šalje potpuno drugačije signale.

- Pozitivnije, sa unapređenjem saradnje i novim bilateralnim sporazumima, i sa mnogim međržavnim aktivnostima, pa sve do razmena poseta na visokom nivou: ministar spoljnih poslova, premijer, eventualno predsednik. Da li je ova izjava ministra spoljnih poslova Češke u vezi priznanja "Kosova" samo trenutni spin tokom sastanka sa srpskim kolegom Đurićem, posledica pada nivoa međudržavnih odnosa između "Kosova" i Češke, ili signal promena paradigmi u međunarodnim odnosima? Ili se možda u ključne državne pozicije već vratila Zemanova politička linija? - pitanja su koja postavlja Prenkaj.

Osim u Češkoj, pitanjem ispravnosti poteza priznavanja nezavisnosti "Kosova", prema rečima direktora Instituta za evropske studije u Beogradu Slobodana Zečevića bave se i partije krajnje desnice u Nemačkoj i Francuskoj.

- Naročito su intenzivna razmišljanja u članicama krajnje desnice, AfD, u Nacionalnom okupljanju Marin Le Pen u Francuskoj. To su sve stranke koje ozbiljno dovode u pitanje ispravnost tog poteza priznavanja nezavisnosti "Kosova". Češka je jedna od njih gde se preispituju i razmišljaju da li je bio opravdan potez priznanja nezavisnosti "Kosova", s obzirom da to stvara velike probleme u Evropi i uopšte kada je ukrajinska kriza u pitanju. To se odrazilo na odnose Rusije, Ukrajine i Evropske unije, u smislu pravnog presedana - ukazao je Zečević za Kosovo onlajn.

On, međutim, ističe da su razmišljanja jedno, a zvanični potezi drugo.

- Sve dok ne budemo videli da neko povuče priznanje "Kosova" od evropskih država, ne možemo da kažemo da je došlo do revolucionarnih promena. Dobro je da se razmišlja o tome u Češkoj, u Francuskoj, u Nemačkoj, u pojedinim političkim krugovima. Ali, morao bi da dođe akt o otpriznanju "Kosova" da bi se nešto suštinski promenilo na evropskoj sceni.

Koliko se reči Praga daleko čuju?  

Češka je zemlja sa 10,9 miliona ljudi i među je deset najrazvijenijih ekonomija EU, ali koliki je njen politički uticaj? 

Mitić veruje da stav aktuelne vlade u Pragu po pitanju "Kosova" može biti od uticaja unutar EU. Kaže da je Češka izuzetno važna zemlja i u okviru Evropske unije, ali i u okviru „Višegradske četvorke“ u kojoj je i Slovačka, a koja je, ističe on, apsolutni nepriznavač "Kosova". 

Prema njegovim rečima, Prag pokušava da ostvari što je moguće bolje odnose i sa Bratislavom i sa Budimpeštom. 

- Znamo da praktično ni u jednoj od četiri zemlje 'Višegradske četvorke' ne postoji neki poseban entuzijazam kada je u pitanju takozvano jednostrano proglašenje nezavisnosti "Kosova". Partije koje čine vladajuću koaliciju u Češkoj i na evropskom nivou, u okviru Evropskog parlamenta, preko evropskih grupacija kojima pripadaju, mogu i te kako puno da utiču na te grupacije i da se delimično i u Evropskom parlamentu, i šire u političkom kontekstu država članica EU, proširi takav stav da je pitanje "Kosova", ipak pitanje Republike Srbije, regionalno pitanje, kao što je naglasio češki ministar spoljnih poslova. To je zaista nešto više od čiste retorike i očekujem da će imati i praktične reperkusije u budućnosti - zaključuje Mitić.

Stav Češke, prema oceni Zečevića može da ima uticaj na druge, u smislu da partije krajnje desnice u Nemačkoj i u Francuskoj dobiju potvrdu svog razmišljanja. 

- Može imati uticaj u smislu da se ojača ta teza da je "Kosovo" dobilo neopravdanu nezavisnost. Ali, pravih političkih poteza i odluka koje bi promenile stanje za sada nema. Ako toga bude jednog dana, onda ćemo moći ozbiljnije da pričamo o novoj situaciji u vezi sa kosovskom krizom i potezom priznavanja nezavisnosti "Kosova" u pojedinim državama - navodi on.

BONUS VIDEO: