Trese se Evropa zbog Vučićevih reči: Govor zbog kog su u Briselu zanemeli - Recite Zelenskom da zaboravi Krim, kao što tražite od nas za Kosovo

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslao je juče iz Francuske moćne poruke koje su odjeknule u čitavom svetu, posebno one koje se tiču sramnih dvostrukih standarda međunarodne zajednice, pre svega Zapada, kada je u pitanju naša zemlja i Kosovo i Metohija (KiM).

Predsednik Srbije obratio se na Međunarodnoj konferenciji o globalnoj politici u Francuskoj, gde je izneo niz oštrih stavova o položaju Evrope, globalnim odnosima i dvostrukim standardima u međunarodnoj politici.

"Možete li da odete kod Zelenskog...?" 

Najveću pažnju izazvao je deo njegovog govora u kom je spomenuo KiM i napravio paralelu između južne srpske pokrajine i Krima. 

Najpre je izjavio da mnogi zaboravljaju da je Srbija, bez bilo kakve dozvole Saveta bezbednosti UN, napadnuta pre 27 godina i istakao da najveće i najsnažnije zemlje na svetu, osim SAD, nisu priznale nezavisnost tzv. Kosova. 

- Neki od gostiju ovde su rekli: "Dobro, to je bio prvi rat u Evropi posle Drugog svetskog rata, rat u Ukrajini", a to nije tačno. Mi smo napadnuti i to ne u skladu sa rezolucijama i poveljom Ujedinjenih nacija pre 27 godina, niko to ne može da porekne. Bila je to laka odluka za velike zapadne sile, bez bilo kakve dozvole Saveta bezbednosti. Danas, kada razgovaram sa Francuzima, Nemcima i ostalima, uvek mi kažu i koriste istu rečenicu: "Aleksandre, zašto vi još uvek gledate u prošlost? Okrenite se budućnosti". Kažu mi: "Vodite računa o budućnosti vaše zemlje". Ja im uvek odgovorim da Srbija radi, da ima veći privredni rast, iako možda nije bogata. A onda ih pitam: "Da li ste, međutim, spremni da odete u Ukrajinu i kažete mom prijatelju Volodimiru Zelenskom: "Slušaj, ne razmišljaj o prošlosti, ono što se desilo sa Krimom 2014. desilo se, ali koga briga?" - rekao je Vučić.

Istakao je da Srbija trpi pritiske i očekivanja koja nisu primenjena na druge države.

- Kako očekujete da je normalno da neko prihvati gubitak 14 odsto teritorije? - pitao je predsedsednik Srbije.

Dodatno je naglasio da se međunarodno pravo ne primenjuje jednako na sve.

- Ako kažete da je Rusija prekršila teritorijalni integritet Ukrajine, zašto niko ne kaže da je prekršen teritorijalni integritet Srbije? Velike sile retko priznaju sopstvene greške. Uvek su male države krive, nikada velike - poručio je Vučić.

"Srbija ne može da bude deo NATO" 

Prema njegovim rečima, svuda na svetu ima država koje ne priznaju nezavisnost tzv. Kosova.

- Kina, Kazahstan, Rusija, mnoge druge države, Indija i sve ostale. I vi mislite "mi smo doneli odluku i to je to". Najveće i najsnažnije zemlje na svetu to nisu odlučile, osim SAD. Tako dolazimo do situacije da nismo u potpunosti usklađeni sa spoljnom politikom Evropske unije - podsetio je predsednik Srbije.

Foto: Miloš Rafailović

Dodao je da je Srbija imala preporuke i po tom planu i da možemo da budemo deo evropskog odbrambenog sistema, ali da ne možemo biti deo NATO-a.

- Dajte nam nešto, dajte nam otvorene granice. Ne treba nam pravo veta, ne trebaju nam komesari, ne trebaju nam čak i vaši fondovi. Ne radi se o tome. Imali smo odnos javnog duga i BDP 79 odsto kad sam ja postao predsednik vlade, danas je 40 i nešto odsto. S tim nemamo problem. Ali o čemu se stvarno radi? Neko mora da stvori priliku za Srbiju i srpski narod i neko mora da kaže: "Dobro, možete da dobijete ovo" i da razumete naš stav. Jer uzeti 14 odsto nečije teritorije i sada kažete tom nekom da treba da bude srećan i da nas zadovoljite sa svim vašim odlukama koje su se desile posle toga.... To nije realistično - naveo je Vučić.

Naglasio je da Evropa mora da reši sve probleme na kontinentu.

- Rešite to, rešite to brzo i efikasno - rekao je Vučić. 

"Evropa gubi mnoge bitke" 

Šef naše države u Francuskoj je izjavio i da Evropa gubi mnoge bitke i zaostaje za pojedinim delovima sveta kao što su SAD i Kina. Istakao je da prethodnih godina ništa nije rešavano, već da Evropljani očekuju da će se stvari rešiti same od sebe.

- Kao Evropljani, svi mi gubimo mnoge važne bitke. I uvek mislimo da smo najpametniji, da je ovo najlepši deo sveta. I dalje verujem da je to tako, ali uvek zaboravljamo i potcenjujemo druge i nekako ne shvatamo da zaostajemo za nekim drugim delovima sveta - rekao je Vučić na panelu u okviru Međunarodne konferencije o globalnoj politici (WPC), koji je vodio Tijerije de Monbrijal, osnivač i izvršni predsednik Francuskog instituta za međunarodne odnose i WPC.

Monbrijal je predsednika Srbije kao iskusnog političara sa 12 godina na vlasti pitao o, kako je naveo, najvažnijem pitanju, a to je budućnost Evrope i Evropske unije. Vučić je najpre istakao da Evropa zaostaje ne samo za Sjedinjenim Državama, u pogledu robotike, veštačke inteligencije, već i za Kinom.

- To postaje sve veći jaz između nas. Takođe verujemo, u čemu takođe grešimo, da imamo nekakvu moralnu i demokratsku superiornost nad drugima, što nikako nije istina, ali mi u to svejedno verujemo. To je kao kada zapadno Rimsko carstvo nije shvatalo šta se dešava na njegovim granicama i to carstvo se urušilo. Ne verujem da će se Evropa urušiti, to se nikada neće desiti, ali sa svim tim statistikama, recimo za nekih 70 godina, činićemo 5,8 odsto ukupnog svetskog stanovništva, ako govorimo pre svega o demografiji, zatim novim tehnologijama, veštačkoj inteligenciji i robotici, takođe o bezbednosti i odbrani. Kao Evropa, mi tu zaostajemo - naveo je Vučić.

Foto: printscreen

Dodao je da je drugo pitanje da li su Evropljani spremni da to priznaju ili ne.

O strahu Brisela "od botova" 

U jednom trenutku je spomenuo i da su mu tokom pregovora Beograda i Prištine u Briselu Žozep Borelj i Miroslav Lajčak rekli da ne mogu otvoreno da kažu određene stvari jer će imati probleme na društvenim mrežama.

- Otvoreno su mi rekli "Aleksandre, imamo problem sa armijom botova, sa armijom trolova na društvenim mrežama jer ako kažemo nešto, naći ćemo se pod masovnim udarom tih ljudi i Evropska komisija to ne može da izdrži". Ja sam onda rekao: "To znači da vi vaše odluke donosite da biste zadovoljili ljude na društvenim mrežama". Čemu da se nadamo u budućnosti? I to tako ide jer svi znaju i svi govore ono što ljudi žele da čuju - ukazao je Vučić.

Upitao je koja je to odluka koja je doneta proteklih godina koja je promenila putanju kako rešiti nizak privredni rast u Evropi. 

- Da li je Evropa najlepše mesto na svetu? Jeste, ali kakva je bila stopa rasta proteklih 10 godina? Da li se možemo porediti sa kineskim rastom ili američkim rastom? Ne možemo da se poredimo, zaostajemo. Predviđeno je da će Evropska unija, evrozona konkretno, imati ove godine recimo 0,7 odsto privredni rast, a sada je to palo na 0,4 odsto, pa na 0,3 odsto. To su stvari o kojima moramo da pričamo, ali da bismo shvatili našu poziciju, svet nije samo Evropa i mi moramo da shvatimo našu poziciju u tom svetu - istakao je Vučić.

"Sa Ukrajinom ništa nije rešeno" 

Kada je reč o Ukrajini, kako je naveo predsednik Srbije, sve je u redu sa tim da je potrebno primiti je u EU zbog pitanja bezbednosti, ali pitanje je kakva bi bila teritorija Ukrajine koja će biti primljena kao deo Evrope.

- Sve je komplikovano. Šta je rešeno prethodnih godina? Gotovo ništa. Preživljavamo iz dana u dan, očekujemo da bi nešto tako moglo da padne sa neba, da nas spase - dodao je Vučič.

Na konstataciju Monbrijala da je to njegova dijagnoza i da je možda malo previše, Vučić je rekao da nije previše, već da pre može biti premalo.

 

 

Predsednik Srbije je tokom razgovora sa Monbrijalom naglasio i kako smatra da su Evropi potrebne smele, strateške odluke.

Na pitanje šta bi preporučio sadašnjim članicama Evropske unije i u kom pravcu bi trebalo da gledaju, Vučić je rekao da, što se tiče nekakvih preporuka, saveta EU, ne bi bilo ozbiljno i bilo bi neodgovorno sa njegove strane da se upušta u tako nešto.

- Ako mogu da kažem na nekom filozofskom planu, ja bih veoma agresivno išao sa širenjem još jačeg uticaja Evrope u Africi, u Aziji. Ne bih gubio vreme svakodnevno na nekim tehničkim, birokratskim pitanjima. Treba raditi velike stvari u tom novom svetu u razvoju jer ne radi se samo o ekonomiji, o rastu, već i o veštačkoj inteligenciji i robotici. Kina postaje, recimo, dominantna sila i u Africi. Šta će se desiti sa Latinskom Amerikom? Sjedinjene Države se sada time bave, iz sopstvenog ugla. Evropa je krenula da se hvata ukoštac sa tim pitanjima i to je dobar strateški odgovor, ali potrebno je više. Evropi je potrebno više, u to nema sumnje - zaključio je predsednik Aleksandar Vučić.

BONUS VIDEO