Kakav to scenario priprema Plenković?! Hrvatima u Srbiji obećao pare ako urade jednu stvar

Premijer Hrvatske Andrej Plenković govorio je o Hrvatima kao nacionalnim manjinama u evropskim državama, a posebno u Srbiji.

On je činjenicu da je Jasna Vojnić iz Srbije izabrana u Hrvatski sabor nazvao "strateški važnom porukom o brizi koju dajemo i stalno jačamo prema Hrvatima u Srbiji".

Potvrdio je da Vojnić ima njegovu podršku na ovogodišnjim izborima za Hrvatsko nacionalno vijeće u Srbiji. Kao primere ulaganja naveo je Hrvatski dom Matica u Subotici, investicije u sedam drugih gradova i općina u Vojvodini, te ulaganja u dečje vrtiće.

- To su sve poruke Hrvatima u Srbiji da se ne asimiliraju, da budu Hrvati, da budu samosvesni, da drže do svog identiteta, da je hrvatska država tu uz njih i finansijski - poručio je Plenković, prenose hrvatski mediji.

Plenković bi da otima srpsku teritoriju

Ova finansijska obećanja Hrvatima u Srbiji ne bi trebalo da budu ikakvo iznenađenje imajući u vidu Plenkovićeve nedavne izjave o granici sa našom zemljom.

Naime, on je, govoreći o i dalje spornim temama na relaciji Beograda i Zagreba, pre nekoliko dana posebno istakao pitanje granice između dve zemlje. 

U pitanju je granica na Dunavu, gde je Srbija stava da ona treba da ide sredinom reke, što je i po međunarodnom pravu, dok Hrvatska želi da se ona odredi po katastru jer je, kako tvrde iz Zagreba, reka menjala tok.

Ako bi se primenio ovaj "model", delovi Apatina, Sombora i Bačke Palanke pripali bi Hrvatskoj.

Ništa novo od Plenkovića

 

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Penzionisani potpukovnik Kontraobaveštajne službe (KOS) Ljuban Karan reagovao je na tu Plenkovićevu izjavu i rekao da ona nije nikakvo iznenađenje.

- O tome sam govorio više puta i tvrdio da je u Hrvatskoj na sceni neka vrsta duboke države, koju zapravo predstavlja ustaški pokret koji traje gotovo sto godina bez prekida. Taj pokret imao je nekoliko faza. Prva je bila između dva svetska rata, kada su zaštitu imali od Musolinija i fašističkih sila. Druga faza usledila je nakon Drugog svetskog rata, kada su mnogi pripadnici ustaškog pokreta otišli u emigraciju, gde su imali podršku zapadnih sila, pre svega SAD i Velike Britanije.​ Iako su bili deo države koju su stvorile nacistička Nemačka i fašistička Italija, iako su počinili teške zločine nad civilima, uglavnom Srbima, i imali koncentracione logore, veliki deo tog pokreta je sačuvan i raspoređen širom sveta - od Australije i Južne Amerike do Severne Amerike i Evrope - navodi Karan za Informer i dodaje:

- Njihov cilj je sve vreme bio stvaranje nove nezavisne Hrvatske, što su na kraju i ostvarili. Danas vidimo ponovno raspirivanje mržnje prema Srbima, stvaranje antisrpske atmosfere kroz koncerte Tompsona, medijske napade na Srbiju i srpsko rukovodstvo, ali i mešanje u unutrašnje stvari Srbije. Vidimo i pokušaje stvaranja ambijenta u kojem se promovišu određene teritorijalne pretenzije prema Srbiji i želja za regionalnom dominacijom. Tu je i savez sa albanskim faktorom, gde dve NATO države, Hrvatska i Albanija, tretiraju Kosovo kao posebnu državu i grade bezbednosnu saradnju mimo interesa Srbije.

BONUS VIDEO