Petrov najavio totalni rat dve frakcije blokadera - izborne fotelje sve bliže, a panika sve veća (FOTO)

Predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov izjavio je danas da se sud priprema za predstojeće izbore, kao i da će možda unapred u javnosti izneti jasne stavove o tome kada je moguće obratiti se toj instituciji.

Naime, Petrov je istakao da je "važno da sve institucije naše države naredne izbore dočekaju spremne".

- Ja kao predsednik Ustavnog suda mogu da poručim javnosti da se mi ozbiljno pripremamo za naredne izbore, u smislu da ćemo biti spremni da možda čak i unapred izađemo sa nekim jasnim stavovima u pogledu toga kada je moguće i zbog čega je moguće obratiti se Ustavnom sudu kao nekoj krajnjoj instanci - naveo je Petrov u Uranku na K1.

Foto: printscreen

On je objasnio da su nakon poslednjih izbora prijavljene tzv. sistemske nepravilnosti, koje je trabalo otkloniti pre nego što je sam izborni postupak okončan.

- Mislim da će se rešenje ovog puta naći u pravnoj čvrstini nacionalnih institucija koje treba da nadgledaju izbore, da štite izborno pravo, u dobroj koordinaciji sa međunarodnim institucijama, a u političkom smislu, u ubedljivoj pobedi jedne strane - poručio je Petrov.

Za tzv. studentsku listu je Petrov rekao da je neidentifikovani politički objekat, jer žele da ostanu neidentifikovani i zbog toga će, kako je ocenio, na izbore izaći kao grupa građana, a ne politička partija, što za njih može da bude kontraproduktivno.

- Ovo može da bude za njih itekako kontraproduktivno, jer grupa građana koja bi išla na parlamentarne i kasnije, ili istovremeno, svejedno, predsedničke izbore, imala bi, to je iskustvo pokazalo, znatno manje šanse - rekao je Petrov i dodao da ne smatra da će se predstojeći izbori razlikovati od prethodnih.

Kako je objasnio, razlika je jedina u tome što su napravili konstrukciju da su izbori unapred pokradeni, ne samo što se tiče glasova već i da će biti nelegalni i nelegitimni. Na predstojećim izborima, prema rečima Petrova, postoji mogućnost da se sukobe i dve opozicije, aktuelna parlamentarna i neidentifikovana, odnosno studentska lista.

Petrov je odgovarajući na pitanje ko je prihvatljiv garant izbornog procesa kada vlast i njeni protivnici u startu ne veruju jedni drugima, objasnio da su to domaće i međunarodne pravne institucije, među kojima je i ODIHR, čiji je poslednji izveštaj, kako je ocenio, jako ohrabrujuć, jer su usvojene mnoge preporuke.

Foto: printscreen

Govoreći o odluci vlade kojom je povučena uredba iz 2025. godine o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koјe se finansiraјu iz budžeta, Petrov je ocenio da je tom uredbom izvršen povraćaj u pređašnje stanje i ispunjen poslednji zahtev rektora Vladana Đokića, pored zahteva za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što je očekivano.

Petrov je ukazao da je uredba iz 2025. godine bila žestoko kritikovana od jedne strane univerzitetske javnosti, jednog dela parlamentarne i vanparlamentarne opozicije, te su čak, kako je dodao, Ustavnom sudu podneli predlog za ocenu ustavnosti te odluke, a potom se obratili i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

- Moje mišljenje je da ljudi koji tvrde da brane državu i da vode računa o nekim demokratskim i pravnim principima u sopstvenoj državi, moraju da poklone izvesno poverenje i nacionalnim pravnim institucijama pre nego što krenu u obračun protiv njih pred nekim međunarodnim pravnim forumima, pa makar to bio i jedan sasvim legalan i legitiman, kao što je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu - naveo je Petrov.

Uredba je, prema njegovim rečima, doneta da bi se smirile tenzije pred vanredne parlamentarne izbore, ukazujući da su to "truli kompromisi" u kojima jedna strana daje sve, a druga strana se ne obavezuje čak ni na to da rektor Vladan Đokić ode na razgovor sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem.

Petrov je sugerisao da vlada predloži donošenje posebnog zakona kojim će se urediti akademski imunitet od etičkog, disciplinskog i svakog drugog gonjenja, za profesore koji su se, kako je dodao, borili legalnim i legitimnim sredstvima za autonomiju univerziteta.

Na pitanje šta su zakoniti mehanizmi kojima država može da zaštiti pravo studenata na obrazovanje, a da ne ugrozi autonomiju univerziteta ukoliko ponovo dođe do blokade nastave, Petrov je objasnio da nijedan novi zakonski ili pravni mehanizam ne postoji, osim onih koji su postojali ranije.