Kolumna Dragutina Matanovića: Kada rektor i blokaderski profesori ubijaju sopstveni univerzitet

Kolumna Dragutina Matanovića o rektoru i profesorima blokaderima.

Kada brod tone, kapetan broda, kako bi sačuvao svoju čast, spašava se poslednji.  Nažalost, na Beogradskom Univerzitetu, dešava se nešto potpuno nesvakidašnje – proslava poraza.

Najnovije rangiranje prestižne Šangajske liste pokazuje da je naš Univerzitet iz grupe 401-500 pao u grupu od 501-600 mesta. Rektor Đokić i njegovi politički saborci kao da su se zavetovali na ćutanje, dok Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta i blokader tvrdi „da je uspeh plasman na Šangajsku listu, s obzirom na uslove u kojima se bori...“

To je isto kao kada bi kapetan broda s početka priče izjavio da je dobro što brod polako tone, jer je to normalno prilikom plovidbe.

Sunovrat srpskog obrazovanja započet je uvođenjem Bolonjske deklaracije, što je donelo potpunu degradaciju. „Mrvljenje znanja i fragmentacija gradiva“ uticalo je da student nema razumevanje šire slike iz oblasti koju proučava.

Snižavanje kriterujuma dovelo je do toga da mnogi fakulteti spuštaju norme zarad što veće prolaznosti studenata, što pritiska fakultete da održe visok procenat položenih ispita. Studiranje se pretvorilo u trku za bodovima i ispunjavanje administrativnih obaveza.

Posledica je hiperprodukcija diploma. Bolonjska deklaracija nije slučajnost – to je bilo osmišljeno da se obezvredi znanje, umanji razvoj kritčkog mišljenja i izgubi akademska dubina.

Početkom 1990-ih ukupan broj studenata na Univerzitetu u Beogradu bio je oko oko 65.000–70.000, uključujući redovne i vanredne studente na svim fakultetima. A ukupan broj profesora i saradnika oko 4.000–4.500, što uključuje redovne i vanredne profesore, docente, asistente i predavače.

Trideset pet godina kasnije broj studenata je blizu 250.000, dok se broj nastavnika i saradnika popeo na skoro 20.000! Drugim rečima, broj studenata je tri i po puta veći, a broj profesora više od pet puta! Neverovatan paradoks! Ogroman rast broja profesora i saradnika nije se pretvorio i u porast znanja, nego isključivo u porast broja diploma, dok je kvalitet obrazovanja potpuno urušen.

Stvorena je ogromna kasta univerzitetskih profesora u visokoškolskom sistemu obrazovanja u Srbiji. Onih koji misle da su arijevska elita koja treba da vodi državu i društvo. Onih koji su preko mreže prozapadnih nevladinih organizacija povezani sa inostranim centrima moći. Jezgro obojene revolucije je stacionirano kod većine tih profesora, anacionalnih i ideološki okrenutih prema soroševskom globalizmu. I stotinama studenata koje su na različite načine vezali za sebe. A najužasnije je što svi oni žele da upravljaju državom.

Iz tog profesorskog jezgra, ujedinjenog sa „revolucionarnim“ studentima, proizašle su relikvije komunističke prošlosti – nekakvi studentski plenumi, za koje se ne zna ni ko ih vodi, ni kako se donose odluke, ni ko piše raznorazna saopštenja. Samo je uočljivo da im interesi Srbije nisu važni. Ali su spremni za koalicije i dogovore i sa hrvatskim ustašama i sa vojvođanskim separatistima oko Dinka Gruhonjića, sa raznim anarhistima, totalitaristima i ekstremnim levičarima.

Ogromne su posledice višemesečnog prekida procesa nastave i blokade rada fakulteta. Ogromna je dugoročna šteta naneta generacijama koje dolaze i celokupnom obrazovnom sistemu Srbije. Naučni i pedagoški rad gotovo da je zamro.

Fakulteti su pretvoreni u partijske i političke kružoke, gde mnogi profesori, kako upozorava ugledni profesor Stojan Radenović, vrše podelu studenata „prema tome da li pripadaju blokaderima ili ne, što je jasan znak politizacije školstva“. I opravdano ističe: „Pazite, tu su se mnogi zaigrali, naročito profesori i doktori fakulteta, koji, nažalost, nisu imali dovoljno svesti o državi. Sreća za nas je što smo imali predsednika Vučića sve ovo vreme, inače ne znam kako bi bilo“.

Na rangiranje Šangajske liste osvrnuo se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić: „Pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi za više od 100 mesta doneće mnogo problema, poput manje investicija i posla! Posle sledećih izbora stvari moraju da se promene i da se uradi mnogo toga kako bi univerzitet bio neuporedivo bolji i kako bi se ojačalo obrazovanje“.

Predsednik je istakao da je za ovakvo stanje mnogo manje kriv rektor Đokić od onih koji su ga isturili kao svoje oruđe, jer su umesto znanja i obrazovanja fakulteti postali ruglo u kojima su deljene brošure, nalepnice, plakati i sve drugo protiv političkih protivnika.   

Nesumnjivo da će biti potrebno mnogo vremena da se popravi sadašnje stanje i da su neophodne duboke promene. Konkurencija stranih fakulteta u visokom obrazovanju u Srbiji postaće nužna, ukoliko želimo da generacije mladih koje dolaze steknu znanje. To će biti signal da domaći fakulteti ponovo počnu da se takmiče u kvalitetu obrazovanja.

Pad na Šangajskoj listi nije iznenađenje, već posledica blokaderskog odnosa prema sopstvenoj zemlji. Šta se drugo moglo očekivati kada je Univerzitet postao mesto političkog obračuna i partijske aktivnosti umesto obrazovanja.

P.S. Aleksandar Vučić: „Na našim univerzitetima caruju neznanje i politička poslušnost. Niko se ne bavi studijama, niko se ne bavi vaspitanjem dece“.