Misteriozna smrt veštaka Dunjića! O njemu je govorio Darko Mladić - Umro dan pre svedočenja u generalovom postupku

Darko Mladić, sin generala Ratka Mladića koji je ubijen u Hagu, gostujući na Informer televiziji, spomenuo je jednog od ključnih svedoka odbrane koji je misteriozno preminuo veče pred svedočenje.

Reč je o veštaku Dušanu Dunjiću, koji je 22. oktobra 2015. godine pronađen mrtav u hotelu u kojem je odseo.

Dušan Dunjić je bio ključni svedok u odbrani Ratka Mladića. Srpski profesor je, kako su to rekli i Mladićevi advokati, pozvan pred Tribunal da svedoči kako se bez analiza mekih tkiva ne može sa sigurnošću govoriti o uzrocima smrti ljudi čiji su ostaci pronađeni u grobnicama oko Srebrenice do 2002. godine.

Naravno, niko u advokatskim krugovima nije naivan da bi pomislio da bi Dunjić spasao Mladića od presude. Takođe, malo koji od advokata iz Srbije ali i iz drugih delova sveta koji su imali prilike da rade u "ad hok sudovima", ne veruje da je on umro prirodnom smrću.

"Teoretski, Dunjić je mogao da stavi sudsku tačku na sledeće podatke. Haški sud ima ostatke 3.568 ljudi iskopanih u niz masovnih grobnica u prečniku oko 60 kilometara od Srebrenice. Upareno je 1.920 butnih kostiju i to su kompletni skeleti. Utvrđeno je da su od ovog broja rane od metka pronađene na 505 ljudi, što može da svedoči da su streljani. Njih 442 je imalo poveze preko ruku i očiju i oni su sigurno streljani. Kod 950 ubijenih nađene su rane od metka, ali i od gelera i šrapnela što znači da su stradali u borbi. Kod 150 nađeno je da su poginuli od eksplozija, dok za 411 nije bilo moguće utvrditi od čega su nastradali. To bi bila sudska istina, a sve ostalo je sudski neproverljivo", rekao je jedan od advokata upoznatih sa slučajem.

Na primedbu da se u Haškom sudu uoči obeleževanja 20 godina od srebreničke tragedije govorilo o spisku od preko 6.600 identifikovanih žrtava, ovaj advokat naglašava da se svake godine taj broj povećava.

''Taj spisak nije javni dokument i njega mogu dobiti advokati odbrane samo na uvid. Na njemu su imena i prezimena ljudi, bez matičnog broja iz lične karte i drugih podataka koji bi mogli potvrditi verodostojnost žrtava. Zato sud ove podatke i nudi. Dakle, ni oni nemaju identifikaciju. Ova imena su im dostavljena iz ICMP , odnosno Instituta za nestala lica iz Tuzle. Ako se uzme u obzir da prilikom ukopa u Potočarima svakog jula baš nikome sa strane nije dozvoljeno (iz verskih razloga) da prisustvuje proveri ko se zaista ukopava, sudski - ovaj spisak je nevažan", rekao je on.

Srpski profesor do sada je tri puta svedočio u Hagu po pitanju posmrtnih ostataka iskopanih iz masovnih grobnica. I na ranijim suđenjima (Popović - Beara, Tolimir, Radovan Karadžić) iznosio je podatke o slučajevima koje poseduje Tribunal u svom dokaznom materijalu. Radi se o 3.568 slučajeva.

Tada je novo kod suđenja Ratku Mladiću je bilo to što je profesor sa saradnicima uspeo da analizira i obradi svih 3.568 slučajeva. Teoretski govoreći, pred sudskim većem mogao je da dokaže ili ospori pojedinačno kako je ko stradao. Na tim suđenjima ekspertiza tima dr Dunjića nije bila kompletirana i moglo se dogoditi da sud odbaci nalaz.

"Da bi znali o čemu se radi, Dunjić i tim su devet meseci radili po 12 sati dnevno dok nisu izvršili ekspertizu svakog slučaja koji su dobili iz Haga. Tu se radi o slučajevima (kompletnim ostacima ljudi ili samo delovima skeleta) koje su "iskopali" forenzičari Haškog suda do kraja 2002. godine, kada su se povukli. Posle patologa Haškog tribunala, od 2002. iskopavanja i pronalaske masovnih grobnica radili su Američka nevladina organizacija ICPM (Međunarodna komisija za nestala lica) sa sedištem u Vašingtonu, a ograncima u Sarajevu i Banjaluci i Institut za nestale Amora Mašovića iz Tuzle. Međutim, njihove analize nisu validne jer njihove laboratorije mogu samo da identifikuju umrlu osobu, ali ne i da odgovore na pitanje kako je i kad nastradala", objasnio je tada on.

Inače, pre nego što je predviđeno da Dunjić izađe tada na suđenje Mladiću, njegov tim odbrane odlično je pripremio teren. Detaljno je ispitan Tomas Parson, regionalni direktor ICPM za forenzičke studije i šef laboratorije koja radi identifikaciju posmrtnih ostataka za Srebrenicu.

On je na suđenjima, prvo marta 2012. godinekod Karadžića, a detaljnije marta 2015.godine, na procesu Mladiću "objasnio" da njegova laboratorija u Tuzli ne može da pruži baš nikakav podatak o uzrocima smrti, već samo DNK potvrdu profila.

Inače ova laboratorija, koja praktično radi od 2002. do oktobra 2007, do kada je "otkrila" najviše žrtava opšte nije imala sertifikat za rad, čak ni organizacije GEDNAP (Međunarodna agencija koja odobrava rad DNK laboratorijama).

"Ukoliko se povežu činjenice o svedočenju Parsonsa i o onome o čemu je trebao da govori Dunjić, dobija se razlog zbog kojeg je srpski patolog bio ključni svedok", rekao je tada izvor.

BONUS VIDEO