Svečanost u Palati Srbija! Dodeljena odlikovanja povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave -15. septembar obeležava se danas, a tim povodom predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je odlikovanja zaslužnim građanima.

Sve detalje možete pratiti na našem portalu i na našoj televiziji.

Iz minuta u minut

--- 

Ko je odlikovan?

Ordenom Republike Srbije na velikoj ogrlici odlikovan je Kasim Žomart Tokajev, predsednik Republike Kazahstan - za izuzetne zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Republike Kazahstan.

Ordenom srpske zastave trećeg stepena odlikovan je Angus Makfadijen, istaknuti škotski filmski, televizijski i pozorišni glumac - za istaknute zasluge, umetnički i moralni doprinos očuvanju istine o stradanju srpskog naroda na području Autonomne pokrajine Kosova i Metohije.

Foto: Nemanja IvšIć

 

Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena odlikovani su Petar Božović, jedan od najistaknutijih dramskih umetnika - za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti glume, Predrag Đaković, akademski slikar - za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti slikarstva i Veselin Vesko Grozdanić, televizijski reditelj, režirao više od 5.500 prenosa najznačajnih događaja- za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti televizijske režije.

 

Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena za naročite zasluge i uspeh u predstavljanju Republike Srbije u prosvetnim i zdravstvenim delatnostima odlikovana je posthumno prof. dr Milica Bajčetić, redovni profesor na Katedri za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju, dobitnica najprestižnije regionalne nagrade u medicini - „Medis“ za prvu inovativnu formulaciju enalaprila u obliku mini-tablete, namenjene deci uzrasta od rođenja do šest godina koja boluju od srčane slabosti. Orden je primio suprug Zlatko Bajčetić.

Foto: Tanjug

 

Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena odlikovani su: Veselin Dželetović, književnik i novinar - za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i kulturnim delatnostima, prof. dr Svetlana Popadić, specijalista dermatovenerologije i subspecijalista pedijatrijske dermatologije, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rukovodilac Klinike za dermatovenerologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije – za naročite zasluge i uspeh u predstavljanju Republike Srbije u prosvetnim i zdravstvenim delatnostima, posebno u oblasti dermatovenerologije.

Prof. dr Milan Stojičić, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije i subspecijalista onkolog, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rukovodilac Klinike za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije - za naročite zasluge i uspeh u predstavljanju Republike Srbije u prosvetnim i zdravstvenim delatnostima, posebno u oblasti plastične hirurgije.

Prof. dr Tatjana Trajković, profesor Departmana za srbistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu - za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i prosvetnim delatnostima, posebno u oblasti srbistike. Nebojša Jevrić, književnik, novinar i ratni izveštač - za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti književnosti.

Ivana Žigon, glumica, prvakinja Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, reditelj, scenarista i humanitarac - za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti glume i humanitarnog rada.

Ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena odlikovani su: Karlovačka berba grožđa - Grožđebal, Sremski Karlovci - za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, povodom 95. godina postojanja, a orden je primio šef Organizacionog odbora festivala "Karlovačka berba grožđa - Grožđebal" Mirjana Jovanović.

Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, posvećen isključivo filmskom scenariju - za naročite zasluge u javnim i kuturnim delatnostima, povodom 50 godina postojanja, a orden je primio direktor Festivala filmskog scenarija i Kulturnog centra Vrnjačke Banje Saša Milenković Ivan Tomašev, bas, prvak Opere Narodnog pozorišta u Beogradu - za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti operske umetnosti.

Zoran Čalija, akademski slikar, scenograf i reditelj - za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti slikarstva. Zlatnom medaljom za zasluge odlikovani su: Centralna unija grčkih opština i gradova (KEDE) za zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Republike Grčke, a medalju je primiio gradonačelnik Oreokastra gospodin Pantelejmon Cakiris.

Dr Georgios Mastorakos, renomirani grčki profesor endokrinologije, glavni akademski koordinator bilateralne saradnje Medicinskog fakulteta u Atini i Medicinskog fakulteta u Beogradu - za izuzetne zasluge u prosvetnim i zdravstvenim delatnostima. Dragana Matijašević, glavna medicinska sestra Odseka za hematologiju na Klinici za hematologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije - za izuzetne zasluge u zdravstvenim delatnostima.

Ilmars Harijs Lapinš, istaknuti dirigent, dugogodišnji saradnik Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Vojvođanskog simfonijskog orkestra - za postignute rezultate u oblasti muzičke umetnosti.

Prof. Petar Stanojlović, univerzitetski profesor, filmski i televizijski reditelj - za izuzetne zasluge u javnim i prosvetnim delatnostima, posebno u oblasti filmske i televizijske režije Bogdan Obradović, sportista iz Loznice, jedan od najuspešnijih mladih takmičara u Srbiji u graplingu i brazilskoj džiju-džici - za zasluge i postignute rezultate u sportskim delatnostima i njegov trener Aleksandar Tomić, reprezentativac Srbije, selektor reprezentacije Srbije u džiju-džici i osnivač Akademije borilačkih sportova Loznica - za zasluge i postignute rezultate u sportskim delatnostima.

Nebojša Đurić, srpski reprezentativac u paraatletici, osvajač srebra na Letnjim paraolimpijskim igama u Parizu 2024. godine, kao i brojnih medalja i priznanja u bacanju diska i bacanju kugle na evropskim i svetskim takmičenjima - za zasluge i postignute rezultate u paraolimpijskom sportu.

Jorg Heskens, stručnjak u oblasti ekonomije i ekonomske saradnje između Srbije i Nemačke – za istaknute zasluge u razvijanju ekonomskih odnosa i prijateljske saradnje između Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke.

Kompanija Panekspres d.o.o. Lučani - za izuzetne zasluge u javnim i privrednim delatnostima, a medalju je primio vlasnik te kompanije Zoran Pantelić.

Srebrnom medaljom za zasluge odlikovani su: Rade Mladenović, dugogodišnji sekretar Crvenog krsta Žitorađa - za zasluge u oblasti humanitarnog rada. Crveni krst Čukarica - za zasluge u oblasti humanitarnog rada, medalju prima sekretar Crvenog krsta Čukarica Zvezdan Bradić. Subotički simfonijski orkestar - za zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti muzičke kulture, a medalju je primio umetnički direktor Subotičkog simfonijskog orkestra Miloš Nikolić.

Beogradski karate savez - za zasluge i postignute rezultate u oblasti sporta, a medalju je primio predsednik Beogradskog karate saveza Strahinja Stojković.

Za natprosečno, uzorno i časno izvršavanje dužnosti i zadataka u oblastima odbrane i bezbednosti i posebno iskazanu hrabrost u gašenju požara u Deliblatskoj peščari, širom teritorije Republike Srbije i drugih zemalja, Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost prvog stepena odlikovani su: Nenad Nedić, pukovnik policije, komandant Helikopterske jedinice. Luka Čaušić, potpukovnik policije, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije. Aleksandar Krstić, major policije, načelnik Odeljenja za vatrogasno-spasilačke jedinice u Upravi za vatrogasno-spasilačke jedinice.

Vlado Plemić, penzionisani pripadnik Ministarstava unutrašnjih poslova, zamenik direktora za obuku u Srpsko-ruskom humanitarnom centru. Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost drugog stepena odlikovani su: Željko Čavić, potpukovnik policije, načelnik Odeljenja za vatrogasno-spasilačke jedinice u Upravi za vatrogasno-spasilačke jedinice. Bojan Mladenović, major policije, saobraćajni pilot.

Nikola Isidorović, major policije, profesionalni pilot. Lazar Lučić, vodnik policije, vazduhoplovni mehaničar. Srđan Jovanović, mlađi vodnik policije, vazduhoplovni mehaničar.

Milorad Milinović, vodnik-vatrogasac, vođa vatrogasno-spasilačkog odeljenja u Vatrogasno-spasilačkom bataljonu u Pančevu.

Mirko Suvačarov, vodnik-vatrogasac, vođa vatrogasno-spasilačkog odeljenja u Vatrogasno-spasilačkom bataljonu u Pančevu. Nikola Matović, vodnik-vatrogasac, vođa vatrogasno-spasilačkog odeljenja u Vatrogasno-spasilačkom bataljonu Čačak.

Aleksandar Radosavljević, predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Mramorak“, zaposlen u Upravi granične policije. Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost trećeg stepena odlikovani su: Aleksandar Pavlović, rukovalac pomoćne mehanizacije, Pogon pomoćne mehanizacije, Površinski kopovi Baroševac.

Božidar Đalović, rukovalac jednostavnim građevinskim mašinama, Sektor za pomoćnu mehanizaciju, Površinski kop Drmno. Branko Čanković, Samostalni inženjer za zaštitu od spoljnih voda, erozije i bujica iz "Srbijavoda" d.o.o.

Bratislav Pavlović, preduzeće "Jugokop Podrinje" d.o.o. Šabac. Vladimir Beljinac, Glavni inženjer za zaštitu od spoljnih voda, preduzeće "Srbijavode" d.o.o. Vladimir Nikolić, rukovalac jednostavnim građevinskim mašinama/specijalista, Sektor za pomoćnu mehanizaciju, Površinski kop Drmno.

Željko Repac, Javno preduzeće (JP) "Vojvodinašume", rukovodilac buldožerima, Šumsko gazdinstvo "Sremska Mitrovica". Zlatko Milovanović, automehaničar za guseničare, Sektor za pomoćnu mehanizaciju, Površinski kop Drmno.

Miloš Andrejević, vodnik prve klase, Vojska Srbije, pripadnik 72. brigade za specijalne operacije Vojske Srbije. Miloš Jovanović, rukovalac jednostavnim građevinskim mašinama, Sektor za pomoćnu mehanizaciju, Površinski kop Drmno. Predrag Nešković, rukovalac pomoćne mehanizacije, Pogon pomoćne mehanizacije, Površinski kopovi Baroševac. Dimitrije Jovičić, Dobrovoljno vatrogasno društvo Kraljevo.

 

Vučićeva poruka laueratima: Vaš trud nije neprimećen

Predsednik Srbije obratio se i laueratima i poručio da njihov trud nije ostao neprimećen.

- Dragi nagrađeni, danas, uručujući vam ova priznanja, želim da poručim da vaš trud i životno delo nisu neprimećeni, da vaša ljubav prema Srbiji nije zaboravljena, i da vaša služba ima posebno mesto u srcu naše države. U ime Republike Srbije upućujem vam iskrenu zahvalnost za sve što ste učinili i što svakodnevno činite. Odlikovanja koja vam danas dodeljujemo su više od priznanja, jer su ona izraz dubokog poštovanja Republike Srbije prema ljudima koji su pokazali šta znače odgovornost, solidarnost i ljubav prema bližnjem.

Foto: Nemanja IvšIć

 

Obraća se predsednik Srbije

- Dragi prijatelji, u dnevniku Arčibalda Rajsa stoji zapisano da su na Solunskom frontu septembra 1918. neprijateljske linije pale pred naletom onih koji su nosili slobodu u srcu. Slobodan Jovanović o ovom događaju piše: "Ova ofanziva nije bila samo vojni manevar, već vaskrs jedne države iz pepela stradanja". 

Foto: Tanjug

 

- Danas smo se okupili da proslavimo naše uskrsnuće i našu slobodu, poručio je predsednik dodavši da danas nije običan dan.

Za govornicom je rekao i da je ovo poslednji put da kao predsednik Republike uručuje odlikovanja na ovaj dan.

Foto: Nemanja IvšIć

 

- Dragi prijatelji, mi smo se danas, pre svega, okupili da proslavimo upravo naše uskrsnuće i našu slobodu. Okupili smo se, sabrali smo se, da naše slavne pretke opet pomenemo i da im kažemo da njihova žrtva nije bila uzaludna.

- Ma gde trenutno živeli, u Beogradu ili Banjaluci, u Novom Sadu ili Trebinju, u Nišu ili Bijeljini, u Parizu ili Njujorku, u otadžbini ili rasuti širom sveta, pod nebom koje nije srpsko, a srce im kuca u našem ritmu, ono kuca srpski. Ovaj dan nije običan dan, i nije samo broj u kalendaru. Ovo je dan kada se zaustavljamo, skidamo kape, gledamo u nebo iznad sebe i pitamo se: odakle smo došli, kroz šta smo prošli, i zašto i kako smo, uprkos svemu, još uvek tu, i još uvek, svoj na svome, i dalje jedan narod.

Foto: Tanjug

 

- Danas je dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Želeo bih, pre nego što nastavim svoje obraćanje, da se zahvalim rukovodstvu Republike Srpske i predsedniku Dodiku što obeležavamo ovaj dan.

Foto: Nemanja IvšIć

 

- Da se zahvalim na tome, ovo mi je poslednji put da kao predsednik Republike držim ovakav govor na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ali sam zahvalan što smo u prethodnim godinama ispunili nešto što je obećano. Između Srbije i Srpske nije bilo nikakvih trzavica, čak i kada nismo isto mislili, ni kada to niste mogli ni da čujete, ni da vidite, pa čak ni da osetite. Uvek smo morali da budemo jedni za druge tu, i jedni uz druge kada je bilo najteže. Nemojte da vas podsećam da to nije uvek bilo tako, i nije bilo lako. Nekada smo imali blokade na Drini, nekada su pljuštale optužbe jednih na račun drugih, drugih na račun prvih, a srpski narod je samo gubio. Onako kako smo se dogovorili prvog dana, tako smo tu reč održali do današnjeg dana. I to je nešto što verujem da će učiniti i oni koji dolaze posle - rekao je predsednik.

Foto: Nemanja IvšIć

 

- Želeo bih, i makar na trenutak, da sklopimo oči i vratimo se u jednu zoru, zoru koja je pre više od stotinu godina odlučila da li će srpski narod postojati ili ne. Te zore desilo se uskrsnuće o kojem priča Slobodan Jovanović. A da bismo razumeli veličinu tog dana, moramo se vratiti na put koji mu je prethodio, put koji je po patnji i žrtvi bez premca u istoriji Evrope.

- Krajem 1915. Srbija, pritisnuta udruženim snagama Nemačke, Austrougarske i Bugarske, doživela ono što niko pre nje nije doživeo u tolikoj meri: pokušaj potpunog brisanja jednog naroda sa lica zemlje. Ono što je usledilo mi nazivamo albanskom Golgotom, i ta reč, Golgota, nije nikakva metafora. Vojska i narod, starci i deca, ministri i seljaci, kretali su se preko ledenog albanskog kamenja, kroz sneg do pasa, bez hrane, bez lekova, gonjeni samo jednom mišlju: da ostanu živi, ali i da ostanu slobodni, i da ostanu Srbi. Hiljade je ostalo zauvek na tom putu, pod snegom Prokletija, u vodama Drima i Jadrana. Oni koji su preživeli, nisu preživeli zato da bi se odmorili.

Predah na Krfu, pa reorganizacija, pa poslednja bitka za opstanak naroda: Solunski front.|

Dve duge, nemilosrdne godine srpski vojnik je držao rovovski položaj, rame uz rame sa francuskim, britanskim, grčkim i italijanskim saveznicima, ne odstupajući, ne predajući se, i čekajući svoj čas. I taj čas je došao, 15. septembra 1918. godine.

Tog jutra, u zoru, srpska artiljerija je otvorila vatru kakva se pamti vekovima. Pod vođstvom vojvode Živojina Mišića, srpska vojska je napadala na najtežem terenu, na Kajmakčalanu i Dobrom polju, tamo gde je neprijatelj verovao da je proboj nemoguć. Uz njihova srca, hrabra srca srpskih vitezova, proboj je bio moguć. Srpska pešadija, gonjena nečim što ne može u potpunosti da se opiše vojnom tehnologijom: željom da se vrati kući, željom da se donese sloboda porodicama koje strepe, željom da se dokaže da mali narod može da bude veći od svoje veličine. Probila je bugarsko-nemačku odbranu na frontu širokom desetak kilometara, i to istog dana.

- Ono što je usledilo ušlo je u udžbenike vojne istorije celog sveta, kao primer brzine i odlučnosti kakva se retko viđa. Srpska vojska je napredovala zapanjujućom brzinom, presecajući neprijateljske snage na pola, rasturajući čitav jedan front koji je dve godine izgledao neprobojan.

- Već 1. novembra srpska vojska, ona ista vojska koja je umirala u albanskom snegu, slavno je ušla u oslobođeni Beograd.

- Sestre i braćo, ne slavimo mi danas samo vojnu pobedu, mi slavimo biološki opstanak našeg naroda. Naša generacija potrudila se da taj njihov zavet postane zakon. Upravo zato, u avgustu 2020. godine je rođena ta ideja koja je ovom sećanju dala novo institucionalno telo.

- Republika Srbija i Srpska dogovorile su se da imaju nešto što je preko potrebno: zajednički dan, obeležen na isti način, sa istim ponosom, i u Srbiji i u Srpskoj. Iz preke potrebe naroda rođen je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Ovaj praznik ima svoje mesto u zvaničnim državnim kalendarima obe naše republike. 

 

 

Emitovan kratak film

Na samom početku emitovan je kratak film sa podsećanjem na Solunski front i njegov proboj te herojski put srpske vojske.

Foto: Nemanja IvšIć

 

Vučićeva objava na Instagramu

 

 

Intonirana himna Srbije

Na početku svečanosti intonirana je himna Srbije "Bože pravde".

Prve fotografije

 

 

Šta obeležavamo?

Srbija i Republika Srpska obeležavaju Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u znak sećanja na 15. septembar 1918. godine, kada je srpska vojska probila Solunski front, što je dovelo do raspada saveza Centralnih sila i okončanja Prvog svetskog rata.

Centralna svečanost povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, datuma koji zajedno obežavaju Srbija i Republika Srpska, održana je sinoć u Sportskoj dvorani "Borik" u Banjaluci, u organizaciji vlada RS i Srbije.

Delegaciju Srbije u Banjaluci predvodio je predsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu Đuro Macut. Svečanosti su prisustvovali patrijarh srpski Porfirije, premijer Srbije u tehničkom mandatu Đuro Macut, predsednik Srpske Siniša Karan, premijer RS Savo Minić, predsednik Narodne skupštine Nenad Stevandić, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednik SNSD Milorad Dodik.

Prisutni su i ministri u vladama Republike Srpske i Srbije, predstavnici Srpske u zajedničkim institucijama, narodni poslanici, kao i nekoliko hiljada građana.

 

BONUS VIDEO