Neviđena bruka: Crna Gora ide u EU preko hrvatskog jezika?! Hitno reagovao Milan Knežević

Crna Gora je pred istorijskim poniženjem na putu ka EU – zbog manjka vremena za prevod evropskih zakona, kao rešenje se, verovali ili ne, spominje hrvatski jezik.

Naime, Crna Gora, kako pišu tamošnji mediji, možda neće stići da prevede celokupno zakonodavstvo Evropske unije do planiranog ulaska u članstvo. Zbog toga Evropska komisija (EK) razmatra privremena izuzeća, a jedna od opcija je da Crna Gora za rešavanje tog problema koristi neki od postojećih službenih jezika EU, pri čemu se hrvatski nameće kao najlogičniji izbor.

Crna Gora planira da postane 28. članica EU-a do 2028. godine, no, pre toga mora da preuzme i prevede pravnu tekovinu Unije, koja obuhvata desetine hiljada zakonskih akata. U Briselu raste sumnja da taj posao neće biti gotov na vreme. Iako Podgorica uverava da je uložila znatna sredstva i da će ispuniti rokove, zvaničnici EU potvrdili su da je Komisija počela pripremati rezervne planove.

Dodatni razlog za to je zabrinutost koju je izrazila Hrvatska zbog kvaliteta dela prevedenih tekstova. Zagreb i Podgorica imaju i bilateralni spor koji bi mogao da uspori pristupni proces. Opseg posla je ogroman jer se od ulaska Hrvatske 2013. godine zakonodavstvo EU gotovo udvostručilo.

Hrvatski jezik kao rešenje

Zemlje kandidatkinje dužne su same da prevedu sve zakone na svoj budući službeni jezik, a institucije EU tek na kraju provode završnu proveru. Pregovarački okvir s EU jasno nalaže da Crna Gora mora "na vreme pre pristupanja da osigura prevode pravnih tekovina" i da osposobi dovoljan broj prevodilaca i tumača. Iz Komisije su poručili da su u redovnom kontaktu s Crnom Gorom i da prate napredak.

Komisija zato procenjuje nekoliko opcija za moguće izuzeće. Jedna od njih je da se Crnoj Gori dopusti da privremeno koristi drugi službeni jezik EU dok ne dovrši sve prevode.

Inače, odluka o tome o kom bi se jeziku radilo bila bi na Podgorici, međutim, hrvatski je najizgledniji kandidat. To je jedini službeni jezik EU koji govornici crnogorskog gotovo u potpunosti razumeju.

Ipak, takvo rešenje moglo bi da bude politički osetljivo. Podgorica se godinama zalagala za međunarodno priznanje tzv. "crnogorskog jezika".

Na sve ovo reagovao je predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević, koji je poručio da je ''kratak put od Milojka do Franja''.

"Ništa je ovo ako ne uvedemo u institucije i pozdrav "za dom spremni" i đačke ekskurzije na grob Anta Pavelića. E, Crna Gora, sve li si tanja i tanja, kratak li je put od Milojka do Franja'', napisao je Knežević u objavi na Fejsbuku.

 

BONUS VIDEO