"Ništa nisam radio za sebe, nego za svoj narod!" Vučićeva emotivna ispovest o porodici i žrtvi - "Naučio sam da trpim više nego drugi..."

U specijalnom izdanju emisije “Neispričano”, na Kurir televiziji nosilac liste "Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić izneo je detalje koje nikada do sada niste čuli u javnosti!

Govoreći o tome koliko su ga porodično vaspitanje i životna iskustva oblikovali, Vučić je istakao da čovek svoja uverenja gradi kroz porodicu, okruženje i znanje, ali da se njegova snaga posebno proverava u trenucima kada mora da donese odluke koje nisu popularne.

- Valjda svakog čoveka oblikuje i ono što nasledi, što dobije u porodici, onda u svom socijalnom okruženju, a onda kroz učenje stiče dodatna znanja, sopstvena opredeljenja i uverenja. Ali svakako sam nasledio mnogo toga iz porodice i kroz detinjstvo, kao i svako drugi - rekao je Vučić.

Govoreći o padovima, pritiscima i potrebi da se čovek posle svakog udarca ponovo podigne, Vučić je objasnio da istrajnost nije nešto što se podrazumeva, već sposobnost koja se stiče kroz teška iskustva.

- Ja sam bezbroj puta govorio kako postoje ljudi koji dožive taj momenat da padaju, pa se ponovo podižu i uzdižu. Ali nije jednostavno kada padate više puta. Samo morate da naučite da svaki put ustanete, podignete se, uzdignete se - poručio je.

Posebno je naglasio koliko je teško donositi odluke kada je na odgovornom mestu, a istovremeno znati da će one izazvati kritike, čak i kada smatra da drugačije rešenje nije bilo moguće.

- Ljudi u Srbiji ne znaju, a to vam može reći bilo ko kada hoće bez političkih tričarija da govori, koliko je težak proces donošenja odluka u nekim momentima. Ponekad vam se desi da to bude neprihvaćeno i da bude bezbroj kritika, mnogo nerazumevanja, iako drugačiju odluku niste ni mogli da donesete. I ne želim da se žalim, ni da kukam, jer planiram da vodim Vladu Srbije. Biće još mnogo takvih odluka - istakao je.

Zaboravljeni haos bivšeg režima

Upozoravajući građane da se stabilnost ne podrazumeva sama po sebi, Vučić je podsetio na teška vremena ekonomske propasti pod vođstvom bivših vlasti.

- Dakle, ljudi misle da je sve bogom dano, da je sve podrazumevajuće, takav vam je pričao o dinaru. Ljudi misle, poštovana Jelena, da je stabilnost dinara zauvek data, da je to nešto što je podrazumevajuće, jer ova deca se ne sećaju, ili jedva da su se rodili, kada je neki Šoškić bio guverner i kada ujutru, pre nego što krenete na posao ili da odvedete dete u školu, prvo pogledate koji je kurs dinara, pa tek onda koja je vremenska prognoza - upozorio je.

Ukazujući na istorijski iskorak u ekonomiji tokom poslednje decenije, Vučić je upozorio da se cehovi katastrofalnih politika iz prošlosti nikada ne smeju ponoviti.

- Ljudi ne razumeju da je ovo prvih 14 godina u srpskoj istoriji, da imamo stabilnu nacionalnu valutu, stabilan kurs. To je prvi put u našoj istoriji, nikada to nije bio slučaj ranije. I zato ljudi misle da je to jednom zauvek dato i da se to neće menjati na lošije. Hoće, pogrešne odluke u politici skupo se plaćaju. Plaćali smo ih na mnogo načina, i od 2000. do 2012. i 90-ih godina, mnogo, mnogo pogrešnih odluka, mnogo neracionalnih odluka, nedovoljno truda, nedovoljno marljivosti, i vraćam se na ono što ste vi rekli: i vaspitanje, ali i obrazovanje, ali mnogo više od svega toga, marljivost i posvećenost u obavljanju poslova vam pomaže da donosite najbolje odluke, ma kako teške bile, jer se na kraju one pokažu isplative, za građane Srbije i za narod u Srbiji - istakao je.

Foto: printscreen/Kurir tv

 

Odgovarajući na pitanje o ličnoj žrtvi i teretu koji nosi borba za otadžbinu, Vučić je ogolio istinu o pritiscima sa kojima se suočava.

- Ali pitanje ko bi za svoju otadžbinu bio spreman da podnese toliku žrtvu, žrtvu sopstvenog života i sopstvene porodice. Pa verujem, mnogi ljudi, zato što reći ću vam, jednu stvar: ako imate principe i ideje, onda za te principe i ideje morate da platite cenu. Onda to i nisu baš neki principi i neke ideje ako niste spremni da platite cenu. I ta cena, ta cena neretko je visoka, i ja. Izbegavam da, recimo, pred malim dečakom, nije više ni beba, ni dete, ima 9 godina, pred Vukanom, izbegavam da govorim o tome - rekao je.

Kada nemaju politiku, politički protivnici udaraju na porodicu i majku!

Osvrćući se na najprljavije napade opozicije i tajkunskih medija koji ne štede ni decu ni roditelje, Vučić je poručio da se bori da druge porodice u Srbiji to ne proživljavaju.

- I on, i naravno da znam i šta čuje u školi, i naravno da znam šta mu svi govore. Ali nekako, i on se sklonio od toga, ja pokušavam koliko je moguće da ga sklonim, i znam da ne uspevam. O ovim starijima da ne govorim, koji su bili toliko puta povređivani, to kroz šta mi je majka prošla, samo u poslednjih godinu-dve dana, da ne pričam sve vreme, naravno. Nadam se da sam uspeo da učinim nešto da druge majke u Srbiji ne prolaze na takav način kao što je moja majka prošla, i nikada to nismo radili našim političkim protivnicima, ali dobro, to je kada nemate drugu argumentaciju, onda morate to da radite - rekao je.

Raskrinkana bolesna mržnja i finansiranje tajkunskih mreža

Govoreći o besomučnoj kampanji laži koja se plasira kroz mreže i medije, Vučić je otkrio ogromne cifre koje se troše na rušenje države.

- I za pametne ljude, da nije toliko mržnje prosipano sa Danas, sa Radara, Insajdera, svih mogućih njihovih medija, iracionalne mržnje, mnogo neistina, mnogo laži, mnogo svega. Dakle, stvari bi bile drugačije, i to je neko sve plaćao. I to je mnogo plaćao, i mislim da smo danas dobili podatke prve koliko košta jedan dan na mrežama da bi imali dominaciju u laži i izmišljotinama, to je preko milion evra dnevno. Samo da se pitate ko to da plaća - upitao je.

Vučić je poslao poruku o tome kako se iza navodno "spontanih" protesta kriju mračni interesi.

- Kada čujete reč 'spontano' u politici, samo se okrenite i idite na drugu stranu - poručio je.

Od dečaka sa tribine do čoveka koji je želeo da bude advokat

Vučić se vratio i u mladost, govoreći o periodu kada nije razmišljao o političkoj karijeri, već o advokaturi, knjigama i studijama prava. Ipak, još kao dečak bio je vezan za Crvenu zvezdu, a odlazak na stadion i iskustva sa tribine ostavili su na njega snažan utisak.

- Ja sam bio tu kao balavac. Prvi put sam otišao, pobegao iz škole, imao sam 12 godina. Bila je 1982. godina, a tada sam već krenuo na utakmice Zvezda - Cibona i Zvezda - Barselona. Na Zvezda - Cibona smo vikali: 'Mrzim Cibonu!', a to u to vreme nije bilo dozvoljeno - rekao je.

Prisustvo na tribinama, kako je objasnio, nije mu donelo samo ljubav prema klubu već i iskustva kroz koja je učio o prijateljstvu, hrabrosti i ponašanju u teškim situacijama.

- Tu sam naučio šta je pravo prijateljstvo. Sećam se kada smo išli u Vinkovce, gde su nas sačekali Dinamovi i Hajdukovi navijači. Išli smo na utakmicu Zvezda - Željo u Sarajevu, a nas tridesetak je krenulo iz Beograda. Njih je na stanici bilo najmanje stotinu, možda i 120 - poručio je.

Prema njegovom sećanju, jedan od njegovih prijatelja našao se u nevolji, dok su ostali oklevali da reaguju.

- Gledam sve njegove drugove, pa neće niko da rizikuje ništa. Ja sam izašao, nekako ga dovukao do voza i ubacio unutra. Tada mi je rekao: 'Znaš, i pored svih ovih "velikih", ja bih ostao ovde i nikad se ne bih izvukao. A od tebe, mali, takvog žgoljavog, mršavog i nikakvog, da to očekujem, nisam. Zapamtiću to i hvala ti - objasnio je.

Ipak, iz tog perioda pamti i ono što mu se nije dopadalo - nasilje nad ljudima koji više nisu mogli da se brane.

- Jednog od Dinamovih navijača oborili smo na zemlju i moj drug je krenuo da ga udari. Uhvatio sam ga za ruku i rekao: 'Nemoj, kad te molim.' Momak je već ležao dole, prilično teško povređen, a on je još hteo da ga udari po licu. Svi su se naljutili na mene i pitali šta ga štitim. Ja nisam hteo da pripadam čoporu i nikada nisam voleo da se iživljavam nad nekim ko leži na zemlji - istakao je.

Potom je izgovorio rečenicu kojom je objasnio šta mu je to iskustvo značilo.

- Ljudi koji se iživljavaju nad nekim ko leži na zemlji, to nisu ljudi, to je uvek samo čopor hijena - kazao je.

Prisetio se svojih prvobitnih životnih planova pre nego što ga je politika odvela na drugi put, otkriveno je šta je bila njegova najveća želja.

- A na fakultetu sam se suprotstavljao njima, iako uopšte nisam bio za Miloševića, nisam se bavio politikom, bio klinac, ali nisu me privlačile te građanske opcije i ta čuda ni najmanje... Da, ja sam se nadao da budem advokat. To je moja želja bila, i majka mi je kupovala knjige, pa čitaj svašta, od Filota, File... Veljka Guberinića, do svih mogućih. Čuveni Beograd. Uči, čitaj, uči, čitaj, sve. Tako da sam se spremao, to mi je bio san - otkrio je.

Ulazak Aleksandra Vučića u politiku

Vučić je objasnio da je njegov ulazak u politiku počeo nakon što je na jednoj tribini u beogradskom bloku 61 postavio pitanje o Vens-Ovenovom planu. Kako je rekao, tada je shvatio da o toj temi zna više od ljudi koji su tribinu vodili, iako se do tada nije aktivno bavio politikom.

Kasnije je pozvan u Srpsku radikalnu stranku, gde je upoznao Vojislava Šešelja. Ipak, nije se uvek slagao sa njegovim stavovima. Kao jedan od primera naveo je period nakon pada Krajine, kada je sa bratom Andrejem teško podneo sudbinu srpskog naroda.

- Sećam se toga, sa 25 godina, brat i ja smo teško podneli pad Krajine, mnogo teško. Te večeri smo tražili da se ide na ulice, a on je govorio: 'I, šta time dobijamo?' I da vam iskreno kažem, sa ovom pameću danas, i ja bih isto rekao - istakao je.

Objasnio je da su emocije i bunt tada bili snažni, ali da su se kasnije okrenuli konkretnijoj pomoći ljudima koji su bili u nevolji.

- Šta ćete, mladost, buntovnički duh, pomislite da ćete da promenite svet i da ćete ne znam šta da uradite. Žao vam je svog naroda kojeg vidite da se muči i u kolonama dolazi. Onda smo se preorijentisali, nosili smo pomoć našim ljudima, od hrane, odeće, obuće, svega drugog - rekao je.

Kako je naglasio, njihovi sukobi nisu bili lične prirode, već su se ticali načina na koji su razumeli interese srpskog naroda.

- Bile su to žestoke svađe, ali svađe koje su se ticale borbe za interes našeg naroda, ništa više od toga. Nismo imali tu vrstu ličnih sukoba - kazao je.

Ministarsko mesto 

Govoreći o preuzimanju funkcije ministra informisanja u ratnim uslovima, Vučić je ogolio spoljne pritiske i strategiju razbijanja države.

- Dve godine sam bio ministar u gotovo nemogućim uslovima. Trudio sam se da taj zakon o informisanju ne bude najgori na svetu. Svakako je bio loš i nikada ga ne bih ponovo doneo, ali se branila država- rekao je.

Opisujući dramatične situacije tokom obilazka južne srpske pokrajine, Vučić se prisetio opasnosti sa kojima se suočavao na svakom koraku:

- Ja sam tada išao na Kosovo i Metohiju bezbroj puta, jedanput nam je stao automobil, i to je bio Boško Drobnjak... stali smo nedaleko od sela Zrze, to je između Prizrena i Đakovice. To na onim putevima gde UČK uveliko kreće... iz žita samo vidite njih trojicu naoružanih automatskim puškama na 80, 90, 100 metara, ne mogu tačno da procenim. I kako se polako udaljavaju. Video sam da su se policajci pomalo uspaničili, uzeli automatske puške, legli dole i viču nama. Ja i dalje ništa ne razumem, stojim i gledam šta je - poručio je.

Kako su bivši režimi opustošili srpsku privredu

Upoređujući propast privrede nakon 2000. godine sa stabilnošću koju zemlja ima danas, Vučić je podsetio na stotine hiljada otpuštenih radnika.

- Problem nije što su privatizovali sve, nego su sve opljačkali. Nemam ništa protiv toga da privatizuješ bioskop i napraviš hotel. Ali nisi napravio ništa. Samo si opljačkao, uzeo pare i podelio sa političarima, otpustio ljude i ništa drugo. I onda 2000. gledate kako uz ogroman podršku spolja neki dolaze na vlast... Onda su došli neki drugi privatizovali sve, raskrčmili sve... 550.000 ljudi je ostalo bez posla, ostali smo bez Crne Gore, doveli se u situaciju da Kosovo samoproglasi svoju nezavisnost..- istakao je.

"Naučio sam da trpim više nego drugi"

Jedna od centralnih tema  bili su politički pritisci, protesti i lični napadi sa kojima se Vučić, kako je rekao, suočavao tokom godina provedenih na vlasti.

Vučić je naveo da se za takve udarce pripremao i da je vremenom naučio da ih podnosi, čak i kada su, prema njegovim rečima, prevazilazili uobičajene granice političke borbe.

- Od 2014. do 2026. godine ja sam svake godine po osam do deset meseci bio izložen najtežim mogućim protestima. Je l' se sećate krvave košulje, 'Srbija protiv nasilja', 'Jedan od pet miliona', hiljade raznih čuda, pokreta, jednih, drugih, ne znam ni ja šta sve - podsetio je.

Osvrnuo se i na proteste protiv pojedinih infrastrukturnih projekata u Beogradu, navodeći da se danas, kako smatra, koriste upravo prostori i objekti čijoj su se izgradnji ranije protivili.

- Da ja nisam promenio lice Beograda, kao i lice Srbije, oni ne bi imali gde da se okupljaju. Okupljaju se na Savskom trgu, koji smo mi napravili, sa idejom da se uradi spomenik Stefanu Nemanji. Doveli smo Aleksandra Rukavišnjikovog, jednog od najvećih vajara današnjice, da napravi onakav veličanstveni spomenik Stefanu Nemanji. Pa se tamo okupljaju, pa na Slaviji, oko te fontane - istakao je.

Vučić je posebno izdvojio fontanu na Slaviji, za koju je rekao da su njeni protivnici ranije tvrdili da neće funkcionisati, dok je danas, prema njegovim rečima, jedno od omiljenih mesta za okupljanje.

- Deset godina je prošlo od kada smo postavili tu fontanu. Rekli su: 'Prelivaće, nikad neće moći da radi, saobraćaj će, ne znam šta da uradi pod zemljom da uništi tu fontanu.' Deset godina ta fontana radi, prelepa je, i oni se okupljaju baš oko te fontane - rekao je.

Kao rečenicu koja mu se posebno dopala naveo je ocenu pisca Filipa Grbića, koji je rekao da je Vučić uspeo zato što "trpi kao zver".

- Dopala mi se ta rečenica Filipa Grbića koji je rekao: 'Vučić je uspeo zato što trpi kao zver.' Zato što ume da trpi više nego svi drugi. Nije to pitanje da li udarate. Vi, kada ste predsednik ili kada imate funkciju, ne možete da udarate mnogo ljudi. Morate da vodite računa o svima. Ali morate da naučite da trpite, da budete izdržljivi. I to sam naučio - poručio je.

Na pitanje šta mu danas daje snagu i šta ga pokreće u političkom životu, Vučić je rekao da i dalje razmišlja o budućnosti i planovima koje bi trebalo ostvariti.

- Opsednut sam onim što moramo i što bi bilo potrebno da uradimo, što bi vredelo, što bi bilo važno da uradimo. A vidim da moji protivnici nisu time opsednuti, ne razmišljaju o tome, ne sanjaju velike snove. Jedini san im je kako da onoga koga mrze sklone i sebe postave u neku fotelju - istakao je.

Istakao je da će njegovi veliki snovi uvek pobeđivati nemanje njihovih snova i činjenicu da je jedino čime se rukovode u politici mržnja.

O razvoju Srbije: "Srećan sam što se ljudi voze prugama koje smo mi izgradili"

Govoreći o razvoju Srbije i promenama koje su se dogodile tokom prethodnih godina, Vučić je istakao da mu posebno znači kada vidi da građani koriste infrastrukturu za čiju se izgradnju, kako je rekao, zalagao.

Kao primer naveo je uspostavljanje direktne avionske linije Beograd - Njujork, za koju je rekao da je u početku donosila gubitke, ali da je kasnije postala jedna od najprofitabilnijih linija Er Srbije.

- Radili smo danonoćno da obezbedimo tu liniju, iako smo znali da će u početku doneti gubitke. Danas je to jedna od najprofitabilnijih linija Er Srbije. Borili smo se za nju, uradili sve to - poručio je.

Ispričao je i susret sa mladim putnikom tokom jednog leta za Njujork. Kako je naveo, primetio je da ga mladić ne voli, pa ga je upitao šta mu je toliko loše učinio.

- Ja ga pitam: 'Sine, a šta sam ti to toliko loše u životu uradio?' On kaže: 'Ne bih da razgovaram sa vama.' Ja kažem: 'Okej, hvala. Drago mi je samo i srećan sam što bi da se voziš avionom i linijom koju sam ti ja obezbedio, nije neko drugi. I hvala ti na tome - ispričao je Vučić.

Vučić je rekao da ga je taj susret učinio srećnim jer je znao da mladić koristi rezultat rada koji je, prema njegovim rečima, omogućio upravo njegov tim.

Sličan osećaj, kako je ispričao, imao je i kada su studenti tokom protesta poručili da su zahvalni što je izgrađena pruga kojom mogu lakše da putuju i protestuju protiv njega.

- Ja sam bio najsrećniji, baš mi je bilo simpatično kada su krenule studentske demonstracije i kada su napisali: 'Vučiću, hvala ti što si nam izgradio prugu da lako možemo da dođemo da protestujemo protiv tebe - istakao je.

Na primedbe da su putevi, pruge i drugi projekti izgrađeni novcem građana, Vučić je odgovorio da to nije sporno, ali da smatra da je ključno pitanje zbog čega takvi projekti nisu realizovani ranije.

- Pa uvek je za naše pare. Kroz celu našu istoriju je za naše pare. Samo vas pitam: a što te brze pruge nije bilo 70 godina ranije? A što nije bilo nijednog naučno-tehnološkog parka deset godina ranije? A što nije bilo ovoliko autoputeva 70 godina ranije? A što nam Srbija nije rasla ovakvom brzinom kao što sada raste? - upitao je.

Ekonomske mere iz 2014. godine

Jedan od najtežih delova razgovora odnosio se na ekonomske mere iz 2014. godine, kada su smanjene plate u javnom sektoru i penzije. Vučić je opisao stanje državnih finansija koje je, prema njegovim rečima, zatekao po ulasku u vladu, kao i razgovore koje je vodio pre donošenja odluke.

- Ulazim u vladu, ja kao prvi potpredsednik vlade, i dolazi Dinkić kod mene i kaže: 'Ja moram da idem na tržište hartija od vrednosti, moramo da uzmemo tri milijarde odmah, zato što nemamo da isplatimo penzije.' Čekaj bre, kako nemamo da isplatimo penzije? Nema. Prazna kasa, ostalo je 70 miliona evra, a nama je samo za penzije u tom trenutku bilo potrebno 360 miliona evra - objasnio je Vučić.

Vučić je naveo da je potom, kao predsednik vlade, svakog jutra razgovarao sa tadašnjim ministrom finansija Lazarom Krstićem, koji ga je upozoravao na stanje javnih finansija.

- Ulazi kod mene svako jutro u pola sedam u kancelariju. 'Šefe, mi moramo da smanjujemo plate i penzije, imaćemo najgore stanje javnih finansija, bankrotiraćemo', i tako dalje. I ja dva meseca krčkam tu odluku, krčkam tu odluku, gledam šta ću i kako ću - istakao je.

Kako je rekao, razgovarao je sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom, analizirao primere drugih zemalja i na kraju odlučio da prihvati politički rizik.

- Pogledao sam šta je Južna Koreja radila i onda sam doneo odluku da idem u to. Šta da radim? Politički rizik, ali hoću zemlju da izlečim - rekao je.

Posebno težak deo te odluke, prema njegovim rečima, bili su razgovori sa roditeljima, koji su takođe bili obuhvaćeni smanjenjem penzija. Vučić je naveo da su oni imali visoke penzije i da su bili među onima kojima su primanja smanjena.

- Sećam se razgovora sa Dačićem i pokojnim Palmom, sa mojim roditeljima, jer su moji roditelji imali visoku penziju. Mi smo smanjili za 40 odsto penzionerima. Šezdeset odsto siromašnijih penzionera nismo dirali, ali moji roditelji su, kao bogatiji penzioneri, bili na udaru mera. I onda sam imao razgovore sa njima koji nisu bili laki - rekao je.

Prepričao je i suštinu razgovora sa ocem, koji je smatrao da je penziju zaradio svojim radom.

- Oni kažu: 'Ali ja sam to zaradio.' Ja kažem: 'Ma zaradio si, ali nema para.' Ne vredi. Možeš da mi kažeš da si uradio šta god hoćeš, nema, ne postoje te pare. Ne postoji penzioni fond. Sve je pojedeno, ne postoji ništa. Sve su opljačkali, sve je uništeno. Ne postoji bukvalno ništa. Nemamo od čega da ti isplatimo. Možeš ti meni sto puta da kažeš: 'Šta mene briga, ja sam to zaradio', ali kad nema prebijene pare, nema je - ispričao je.

Vučić je rekao da su mere bile teške i politički rizične, ali da su, prema njegovoj oceni, kasnije dale rezultate.

- Teške su bile 2015, 2016. i 2017. godina, a onda već od 2018. počinje da se vidi rezultat mera. I danas se vidi. Zato smo mi pretekli i Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu i toliko smo ispred Severne Makedonije - otkrio je.

Govoreći o poverenju građana, priznao je da ga nisu svi podržavali, ali je naveo da smatra da je većina razumela u kakvoj se situaciji zemlja nalazila.

- Neki jesu, neki nisu. Ali većina jeste, zato što su ljudi videli strast i želju i razumeli su u kakvoj se situaciji nalazimo. Kao što danas, zbog boljeg života, svi smo postali pomalo razmaženi i ljudi veruju da je to zauvek dato. Nije. Jednom grešku napravimo, skupo ćemo to da plaćamo decenijama, ne godinu ili dve - rekao je.

"Moj zadatak je bio da zaštitim živote građana Srbije"

Osvrćući se na poplave u Obrenovcu 2014. godine i pandemiju koronavirusa šest godina kasnije, Vučić je govorio o odgovornosti koju je osećao u kriznim situacijama i o tome koliko je, prema njegovim rečima, želeo da država reaguje brže i efikasnije.

Za vreme poplava, kako je rekao, nastojao je da lično vidi šta se događa na terenu, ali je priznao da bi danas u nekim situacijama postupio drugačije.

- Ja sam išao, nosio sam sve, trudio sam se da pomognem. Bio sam kao neiskusni predsednik vlade željan da pokažem koliko mi je stalo da pomognem na svakom mestu. Sećam se, išao sam u Obrenovac i čamcem, da se sam uverim koliko je teško da nekoga pokupimo - istakao je.

Prema njegovim rečima, tada je želeo da pomogne što većem broju ljudi, ali je s vremenom shvatio da dobra namera i želja da se sve reši odmah ne znače nužno i da je svaki potez najbolje organizovan.

- Država je reagovala, ali nikad nije dovoljno. Nikad to nije dovoljno brzo i uvek mora da bude brže. Uvek sam želeo da uradimo nešto više i nešto jače. Ta želja da stvari rešavate brzo ponekad dovede i do dezorganizacije i do drugih stvari - poručio je.

Kada je reč o pandemiji koronavirusa, Vučić je istakao da je tada, kako je rekao, najvažnije bilo sačuvati ljudske živote i obezbediti medicinsku opremu, vakcine i respiratore.

- Ja sam znao da je moj zadatak tada da zaštitim živote građana Srbije. Ako sam jednog čoveka zaštitio, svojim radom, danonoćnim, zaštitio sam, siguran sam, hiljade ljudi. Ne samo građana koji ne bi imali ni vakcine, ni respiratore, niti bilo šta drugo - kazao je.

Opisao je i teškoće u nabavci medicinske opreme u vreme kada su se države nadmetale za robu na svetskom tržištu.

- Mi kupimo nešto i roba krene prema nama. Krenu brodovi, krenu avioni. Oni vrate avion s pola puta na drugu destinaciju, neko je platio više. Ja kažem: 'Ali, ljudi, mi smo već ovo platili.' Kažu: 'Nema problema, mi ćemo da vam vratimo pare, evo vam pare odmah, dobili smo veću cenu.' Znači, nije vredelo čak ni kad avansno platite - rekao je.

"Ništa nisam radio za sebe, nego za svoj narod"

Govoreći o kritikama u vezi sa projektom Generalštaba i planovima za ulaganja, Vučić je rekao da je želeo da se uklone ruševine, da se izgradi muzej žrtava NATO agresije i da se obezbedi velika investicija za Beograd i Srbiju. Osvrnuo se i na medijske navode o razgovorima sa predstavnicima Zavoda za zaštitu spomenika kulture, priznajući da je koristio oštre reči.

- Ja onako: 'Pa jesam.' Rekao sam i gore od toga. Pretpostavljam da sam rekao i gore. Nisu ništa slagale, slobodno im uzmite sve to da su rekle istinu. Oni valjda misle da ću ja to da negiram, pa kao njihova reč protiv moje. Rekao sam: Jesam, sve sam to rekao - istakao je.

Govoreći o razlozima zbog kojih se zalagao za projekat, naveo je da je u njemu video mogućnost da se ruševine zamene novim sadržajima, uključujući muzej posvećen žrtvama NATO agresije, kao i investiciju koja bi, prema njegovim rečima, imala značaj za čitavu zemlju.

- Hteo sam da uradimo nešto za Beograd, da one ruševine, ono ruglo sklonimo, da dobijemo muzej žrtava NATO agresije, da napravimo najbolje odnose sa Amerikancima, da napravimo top mesto koje će da privlači dodatno turiste. Znate kakva bi to atrakcija bila? Dobijete Trampov hotel i retail kompletan i sve drugo. To bi bila ogromna investicija za celu Srbiju, ne samo za Beograd - rekao je.

Na kritike da je u tom poslu bilo ličnih interesa, odgovorio je da smatra da je upravo to suština napada na njega.

- Problem im je jer ono što sam radio, ja nisam radio za sebe, nego za svoj narod. I borio sam se za svoj narod, to ću da radim i u budućnosti. I to ne mogu da mi oduzmu. Ja sam dovoljno istreniran i naučen da trpim svakojake gluposti i spreman sam da primam udarce kakve oni nisu spremni da prime - kazao je.

Na pitanje šta mu je u poslednje dve godine najteže palo, posebno u vezi sa optužbama koje su se odnosile na njega i njegovu porodicu, Vučić je odgovorio da je na napade na sopstveni račun navikao, ali da su ga posebno pogodili oni usmereni prema deci i majci.

- Naj­teže mi je palo to sa decom i to sa majkom, šta su radili. Ovo što se mene tiče, kako da vam kažem, naučio sam i spreman sam da to prihvatim i da izdržim. Mnogo je to teško trpeti, to lako izgleda sada kada vam kažem, ali sam se pripremao za to i naučio sam da izdržim - istakao je.

Ispovest o najtežim lažima i paklu kroz koji je prošla porodica

Govoreći o besomučne kampanji i lažima koje su plasirane protiv njega i njegove porodice, Vučić je ogolio svu surovost političkih protivnika i medijskog linča.

- Nama su ljudi počeli da dolaze na velike skupove tek kada su shvatili da su stvari ozbiljne i da nam je zemlja ugrožena, da nisam više predsednik i da moramo da se borimo za budućnost Srbije. A to šta su sve pokušali da mi oduzmu, pa da, uspeli su dobrim delom - istakao je.

Istina o porodici koju tajkunski mediji ne smeju da objave

Odgovarajući na pitanje o tome šta najbliži članovi porodice misle o njemu, predsednik je otkrio malo poznate detalje o svom bratu Andreju.

- Mi smo toliko bliski, kako da vam kažem, i svi. Ne prođe ni jedan dan da ne razgovaramo, a sa bratom dve godine razlike između nas. On je za ljude da ne misle, on je završio ekonomiju na državnom fakultetu ovde u Beogradu, sa prosekom preko 9. Dve godine. Mlađi, onako, viši i zgodniji, lepši, uspešniji bio je u sportu. On je onako malo u politici malo ekstremniji od mene, u smislu i ideja... ali Andrej je potpuno i ne krije on to, on je apsolutno proruski, kao i otac... - rekao je.

Osvrćući se na dno novinarske etike u opozicionim medijima, Vučić je raskrinkao skandalozne laži plasirane sa ciljem njegove dehumanizacije.

Ustavom je zagarantovana sloboda, a ne nasiljem na ulici!

Žestoko je kritikovao blokade i pokušaje manjine da maltretira građane i sprečava slobodno kretanje.

- A šta rade ti ljudi? Šta radi vas 100, 200 u Užicu? Šta hoćete u stvari? Da sprečite nekoga da drugačije misli? Da sprečite nekoga da živi? Da sprečite nekoga da se slobodno okuplja? Da se slobodno izražava? Pa tu u Srbiji nikada niko nije pokušao 90. godine na ovome... Nemaš pravo da sprečavaš nekoga da ima svoj skup. Nemaš pravo da ga sprečavaš - bio je jasan.

Osvrćući se na kvalitet takozvanih „stručnjaka“ koji se nude da vode zemlju, Vučić je dao oštru analizu.

- Zamislite sebe, kao intelektualac, beogradski, bilo koji, loznički, šabački, valjevski, pre neko veče, da budete na skupu u Valjevu... i među njima je Zlatko Kokanović. Ma ljudi, prazna tikva, kakve studije, ni pored škole, seoske nije prošao - rekao je.

O političkim protivnicima i ključnim razlikama

U razgovoru sa urednicom Jelenom Pejović, Vučić se vratio na pitanje političke borbe i onoga što, kako je rekao, smatra najvažnijom razlikom između sebe i političkih protivnika. Istakao je da i dalje razmišlja o planovima i projektima za budućnost, čak i kada nema formalnu državnu funkciju.

- Opsednut sam onim što moramo, onim što bi bilo potrebno da uradimo, što bi vredelo, što bi bilo važno da uradimo. A vidim da moji protivnici nisu time opsednuti, ne razmišljaju o tome, ne sanjaju velike snove. Jedini san im je kako da onoga koga mrze sklone i sebe postave u neku fotelju - rekao je.

Govorio je i o planovima za narednih pet godina, posebno u oblastima energetike, zdravstva, obrazovanja, kanalizacije i vodosnabdevanja. Prema njegovim rečima, reč je o velikim ulaganjima koja zahtevaju dugoročno planiranje i obezbeđivanje novca.

- Računao sam sa Ivicom Kojićem, koji mi je jedan od najmarljivijih saradnika: kanalizacija, vodosnabdevanje, sve u zdravstvu, sve u školstvu što planiramo, bez povećanja plata i penzija. Pričam samo o onome što moramo u grubim radovima da uradimo - istakao je.

Posebno je izdvojio energetiku, za koju je naveo da zahteva ogromna sredstva.

- Energetika, koja je najskuplja, to je 50 milijardi. To vam je polovina bruto domaćeg proizvoda. To su toliko veliki novci, to morate da obezbedite u narednih pet godina. Samo za ta dodatna ulaganja - poručio je.

Govoreći o zdravstvu, naveo je da su potrebna ulaganja u bolnice, opremu i rano otkrivanje bolesti, uključujući izgradnju onkološke klinike.

- Bez toga da pričamo o onkološkoj klinici koju ćemo morati da gradimo, jer nam ogroman broj ljudi umire od raka i moraćemo ranije da ga prepoznajemo i preventivno da radimo - kazao je.

Vučić je podsetio na razliku između stanja koje opisuje kao finansijski slom 2014. godine i današnjih planova za ulaganja, tvrdeći da je Srbija u međuvremenu promenila svoje ekonomske mogućnosti.

- Od 2014. godine, nakon 12 godina, o čemu mi govorimo? Govorimo o skenerima, magnetnim rezonancama širom Srbije. A u trenutku kada mi kažete da je 2014. bio potpuni bankrot, nismo mogli da isplatimo penzije ljudima. Ne da ih lečimo, nego da im isplatimo penzije - objasnio je.

Na kraju, Vučić je poručio da je njegov cilj da nastavi da radi na planovima za budućnost Srbije, uz svest da će te odluke ponovo izazivati kritike i političke sukobe.

- Moji veliki snovi uvek će pobeđivati nemanje njihovih snova - poručio je Vučić u ekskluzivnom razgovoru za emisiju "Neispričano" na Kurir televiziji.

BONUS VIDEO