Udarno! Rusi zagrmeli u UN o Srbima: Moskva hitno traži jednu stvar, ovo mora da se obavi što pre

Rusija zahteva hitno zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u Bosni i Hercegovini i potpuno ukidanje funkcije visokog predstavnika, bez ikakvih dodatnih uslova, poručio je ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja.

On je na sednici Saveta bezbednosti UN optužio zapadne zemlje da su od BiH napravile protektorat, a da odgovornost za političku krizu pokušavaju da prebace na Republiku Srpsku.

Nebenzja je tokom obraćanja u Njujorku, 30. oktobra, ocenio da međunarodna zajednica nastavlja da se meša u unutrašnje poslove BiH, uprkos višegodišnjim upozorenjima Moskve da je takva praksa suprotna njenom suverenitetu.

- Ukazivali smo na problematičnost imenovanja visokog predstavnika. Zapadne kolege su, uprkos tome, nastavile da postupaju po svom. Ne vidimo da su danas spremnije da pronađu rešenje - izjavio je ruski diplomata.

Prema njegovim rečima, BiH se i dalje suočava sa hroničnim sistemskim protivrečnostima i ozbiljnim međuetničkim problemima, zbog čega Savet bezbednosti ne može da se povuče iz praćenja sprovođenja Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Nebenzja je posebno kritikovao način na koji je prethodni visoki predstavnik Kristijan Šmit preuzeo funkciju, podsećajući da njegovo imenovanje nije potvrđeno u Savetu bezbednosti UN.

Rusija je, kako je naveo, zajedno sa Kinom pokušala da otvori to pitanje, ali su zapadne države odbile predloženo rešenje.

- OHR se besramno koristi kao instrument za mešanje u unutrašnje poslove suverene države -poručio je Nebenzja.

On je optužio Kancelariju visokog predstavnika da nastoji da kontroliše zakonodavne, pravosudne, policijske i izborne institucije BiH, umesto da doprinosi političkoj stabilnosti i međunacionalnom pomirenju.

Dodao je da OHR nema pravo ni da odlučuje koji su trgovinski i ekonomski partneri prihvatljivi za Bosnu i Hercegovinu.

Moskva osporila ovlašćenja Luisa Krišoka

Ruski ambasador posebno je osporio pravni osnov po kojem američki diplomata Luis Krišok obavlja dužnost vršioca dužnosti visokog predstavnika.

Krišok je preuzeo funkciju 1. jula 2026. godine, nakon ostavke Kristijana Šmita, na osnovu odluke Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira.

Nebenzja, međutim, tvrdi da Dejtonski sporazum ne poznaje funkciju vršioca dužnosti visokog predstavnika i da neophodna ovlašćenja može imati samo osoba čije je imenovanje potvrdio Savet bezbednosti UN.

Foto: EPA

- Pokušaji da se prvi zamenik visokog predstavnika Luis Krišok predstavi kao vršilac dužnosti visokog predstavnika nemaju nikakvo pravno utemeljenje - rekao je Nebenzja.

Iz OHR-a, s druge strane, tvrde da Krišok raspolaže svim ovlašćenjima visokog predstavnika, uključujući bonska ovlašćenja, i da je njegovo imenovanje obezbedilo kontinuitet rada institucije.

Ruski diplomata odbacio je takvo tumačenje i ponovio da Moskva neće podržati nastavak rada OHR-a.

Zatražio je da se kancelarija zatvori bez novih političkih uslova, upozoravajući da će cenu dosadašnje politike zapadnih država ponovo platiti građani BiH.

Nebenzja stao u odbranu Republike Srpske

Govoreći o Republici Srpskoj, Nebenzja je optužio zapadne zemlje da odgovornost za političke probleme koje su same izazvale pokušavaju da prebace na Banjaluku.

- Lakše je za sve kriviti Srbe i njihove lidere kada pokušavaju da vode nezavisnu politiku usmerenu na zaštitu interesa građana, nego tražiti rešenja za sve nagomilane probleme - izjavio je ruski ambasador.

Prema njegovoj oceni, Republika Srpska dosledno brani Dejtonski sporazum i decentralizovano uređenje BiH, dok inicijative Banjaluke za unutrašnji dijalog nailaze na protivljenje Sarajeva.

Nebenzja tvrdi da su takvi predlozi odbacivani pod uticajem zapadnih država, zbog čega je pozvao članice Saveta bezbednosti da pažljivo prouče izveštaj Vlade Republike Srpske o stanju u BiH.

On je naglasio da Dejtonski sporazum ostaje jedina prihvatljiva osnova za uređenje zemlje i očuvanje ravnopravnosti tri konstitutivna naroda.

Osvrnuo se i na opšte izbore održane 4. oktobra, ocenivši da su protekli mirno, uprkos pokušajima spoljnih aktera da utiču na njihov ishod.

Posebno je pozdravio činjenicu da je, kako je naveo, posle osam godina u Predsedništvo BiH izabran legitiman predstavnik hrvatskog naroda.

Ruski diplomata izrazio je očekivanje da će novi sastav Predsedništva doprineti stabilizaciji političkih prilika i pozvao stranke da što pre formiraju vlast na svim nivoima.

Prema njegovim rečima, nova vlast moraće da rešava i političke i pravne probleme koje je za sobom ostavio Šmit.