JOVAN (16) ŽIVI SAM DEVET GODINA BEZ STRUJE: Dečak iz Vrmdže kod Sokobanje i pored neljudskih uslova ne želi da napusti svoje selo!

Dobar, vredan i pošten, ali baš mnogo nesrećan, tako meštani Vrmdže kraj Sokobanje govore o šesnaestogodišnjem Jovanu Nikoliću iz tog sela, a ono što oni govore nažalost je surova istina

U aprilu ove godine Jovanu je umro otac i otada živi potpuno sam u porodičnoj kući staroj skoro jedan vek, u kojoj struje nema već devet godina! Jovanova majka otišla je iz Vrmdže još dok je bio beba, pošto se preudala i ima novu porodicu. Pre par godina udala se i otišla iz sela i njegova sestra.

O dečaku sada brine Centru za socijalni rad u Sokobanji i oni su ga u više navrata nagovarali da ode da živi u neku od hraniteljskih porodica. Nudili su mu da sam izabere grad u Srbiji u koji će da se preseli, ali on nije želeo da napusti svoje selo.

Ne želi da ode

Ostao je u Vrmdži u mračnoj sobici sa dva kreveta, malim stolom i "smederevcem". Društvo mu prave dva psa i mačka, a izdržava se od socijalne pomoći od 8.000 dinara i nadnica za seoske poslove. 

RUSIJA PRAVI OD NAŠE ZEMLJE ENERGETSKOG DŽINA! Turski tok kroz Srbiju i Bugarsku je prioritet!

- Ne želim da odem iz sela, ovde sam navikao, ovde su ljudi sa kojima volim da živim - priča Jovan zašto ne želi da napusti Vrmdžu.

O tome koliko mu je teško što je sam u kući u kojoj nema ničega što može da mu olakša život poput kupatila, veš-mašine ili televizora Jovan ne govori, ali kaže da mu je nekada bilo bolje.

- Imali smo ovce, koze i magare Stanču. Sa Stančom i dvokolicom prevozio sam seno i šumu. Dok sam radio sa Stančom, otac se nije brinuo ni o čemu. Nije mogao da radi i da mi pomaže, bio je mnogo bolestan. Imao je šećernu bolest i često je padao u komu, pa sam ja brinuo o njemu - rekao je Jovan.

Foto: informer.rs

Jovanov otac je prošle godine prodao ovce i magarca, zbog čega dečak i dan-danas iskreno žali.

- Ne znam što je tata prodao magarca, kao bio je star, a imali smo ga četiri, pet godina. Bilo bi sada sve drugačije da ga imam. Vozio bih opet goste od kafane do jezera. Mogao bih da dovezem drva iz šume i obezbedim se za zimu. Imam neku šumu, ali nemam čime da je prevezem do kuće - priča ovaj skromni dečak.

Jovan je završio osnovnu školu, ali ne ide u srednju školu jer za to sada, kako je istakao, nema vremena.

IZBOR KOMŠIĆA "POSLEDNJI EKSER U POSMRTNI KOVČEG BIH": Sarejevu preti do sada najveća politička kriza!

- Radim po selu. Zovu me ljudi da im pomognem oko drva, sena ili stoke. Plate mi i jedem tamo kod njih. Ne bih voleo da idem u školu, voleo bih da čuvam stoku, da imam ovce. Sada čuvam samo jedno prase, jer moram hranu da mu kupujem, ne mogu da je proizvedem. Imam neke njive, ali nemam čime da ih obrađujem - izjavio je Jovan.

Negovao oca

Dok je brinuo o bolesnom ocu, Jovan je naučio da kuva i da se brine o kući i sebi, govori da mu ne pada teško što sve mora da radi sam. Teško mu je to što u kući nema struju.

- Isključili su nam struju pre devet godina. Tata nije imao para da plati neki dug. Snalazim se nekako bez struje. Imam baterijsku lampu, a i kad padne mrak, ja legnem - kaže Jovan.

Na pitanje šta je sada njegova najveća želja, Jovan nerado odgovara, ali ipak posle nekog vremena odgovara da bi voleo da ima struju, magarence i ovce.

Foto: informer.rs

Meštani Vrmdže za malog Jovana imaju samo reči hvale i sa žaljenjem govore da taj dečak zaista nije imao sreće u životu.

- Jovan je dobar dečko, vredan, poslušan, druželjubiv. Druži se sa meštanima, ide u ispomoć kad god ga neko pozove - istakao je predsednik Mesne zajednice Vrmdža Slaviša Krstić.